У једном дану догодиле су се две супротстављене стварности: америчко-украјински преговори о миру у Саудијској Арабији и најмасовнији напад дроновима на Москву.
Овај сукоб догађаја истакао је сложеност рата у Украјини, где се илузије о миру сударају са жестоком реалношћу на терену.
Трампов предлог: Прекид ватре или тактичка пауза?
Амерички председник Доналд Трамп изнео је предлог за прекид ватре дуж целокупне линије фронта, укључујући и ваздушни простор и Црно море. Украјина је прихватила ову иницијативу, али са одређеним условима: обнављање америчке војне помоћи и приступ обавештајним подацима што је одмах и испуњено. Овај потез Вашингтона тумачи се као покушај да се осигура временска пауза за украјинске снаге, које се тренутно налазе у сталном повлачењу.
Државни секретар САД Марко Рубио изјавио је: „Трамп жели прекид ватре, Украјина је спремна за то, САД чекају одговор Русије.“ Ова изјава подсећа на раније споразуме, први такав пример је био Иловајски котао чији је крајњи епилог био прво вишемесечно примирје резултирано Мински протоколом. Након тога следи Дебељецево као и Истамбулски преговори док је руска војска била у близини Кијева 2022. године. Сада након што се украјинске снаге повлаче из Курска и губе скоро па једину преговарачку позицију. Након свих ових примирја и споразума, украјинске оружане снаге су излазиле реорганизоване и додатно наоружане спремне да наставе да воде рат.
Руски одговор: Мир или наставак рата?
Руски председник Владимир Путин је јасно ставио до знања да Русија не жели краткорочна примирја која служе само за прегруписавање снага. На седници Савета националне безбедности 20. јануара, Путин је нагласио да је потребан дугорочни мир, а не привремени прекид ватре. Русија тренутно напредује у Курској области и припрема се за ослобађање града Суџе, што указује на то да Москва не планира попустити.
Територијални компромиси: Нереални сценарио?
Према неким изворима, Украјина би била спремна на територијалне уступке, укључујући регије које Русија већ контролише, осим градова Херсон и Запорожје. Међутим, овај предлог је практично неостварив, јер су ови региони уписани у руски Устав и сматрају се саставним делом Русије. Уступање ових територија било би сматрано издајом и противуставним актом.
Дронови и бомбе: Рат се наставља
Док се воде преговори, рат на терену се интензивира. Русија је извела низ напада дроновима и стратешким бомбардерима на циљеве у Одеси и другим деловима Украјине, као одговор на украјински масовни напад дроновима на Москву. Ови напади показују да обе стране и даље имају капацитет за ескалацију, упркос дипломатским напорима.
Закључак: Мир или нова ескалација?
Иако су преговори о прекиду ватре покренути, чини се да су шансе за мир минималне. Русија ће вероватно одбити понуду за примирје и изнети нове, оштрије услове, што може довести до новог циклуса санкција и ескалације сукоба. Украјина, са друге стране, користи преговоре као тактичку паузу за стабилизацију фронта и припрему за будуће борбе.У свету где се дипломатија и рат испреплићу, једино је сигурно да ће рат у Украјини остати кључна тачка глобалне геополитике у наредним месецима.