Након што су Израел и Сједињене Државе 28. фебруара покренуле координисани масовни војни напад на Иран, учешће у операцији се проширило на укупно осам држава. Према доступним информацијама, операција има јасно дефинисан циљ – уклањање актуелне иранске власти.
Вашингтон је за ваздушну кампању користио базе у Саудијској Арабији, Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Бахреину и Кувајту, као и потенцијално на територији Израела. Све наведене локације нашле су се под иранским нападима, што потврђује да се рат више не води искључиво на територији Ирана.
Заливске монархије у директном сукобу
Иран је одговорио балистичким ракетним ударима на америчке базе и објекте за које тврди да смештају америчко и израелско особље, укључујући и хотеле и друге цивилне зграде које се користе за смештај војног кадра. Према иранским изворима, распоређивање особља ван главних база имало је за циљ смањење губитака.
Саудијска Арабија, Катар и Уједињени Арапски Емирати активно су учествовали у пресретању иранских балистичких ракета, користећи сопствене системе противваздухопловне одбране за заштиту америчких база и стратешких објеката. Овим су и формално постали директни учесници у рату.
Аналитичари не искључују могућност да заливске државе у наредној фази употребе и своје ваздухопловне снаге, које располажу модерним борбеним авионима западне производње, за извођење офанзивних удара на иранске циљеве.
Велика Британија се придружила коалицији
Поред Сједињених Држава и Израела, као и пет заливских монархија, у ратни напор се укључило и Уједињено Краљевство. Британски министар одбране Џон Хили оценио је иранску владу као „одвратну“, наглашавајући став Лондона да су напади неопходни како би се осигурало њено уклањање.
Према доступним подацима, ловци Eurofighter Typhoon Краљевског ратног ваздухопловства, који су још у јануару били распоређени у Катару, подигнути су ради подршке противваздушној одбрани и заштити коалиционих база.
Геополитичка анализа: регионални рат прети да постане глобални
Формирање овакве коалиције значајно мења природу сукоба. Рат више није ограничен на билатерални обрачун између Израела, САД и Ирана, већ поприма карактер широке регионалне конфронтације са могућношћу даљег ширења.
Активно укључивање заливских држава носи ризик директних иранских одмазди на њихову инфраструктуру, укључујући енергетске капацитете и поморске путеве у Персијском заливу и Ормуском мореузу. Истовремено, учешће Велике Британије сигнализира консолидацију западног блока у циљу промене режима у Техерану.
Уколико Иран одлучи да одговори ширењем удара на регионалне циљеве или активирањем савезничких група на Блиском истоку, сукоб би могао прерасти у дуготрајни рат са последицама по глобалну безбедност и тржиште енергената.