Tamni hladni svemir, prostranstvo koje običan čovek ne može da poime. U hladnoj tami orbite prolazi satelit, čiji su solarni paneli sa svojim ćelijama okrenuti ka Suncu. U toj tišini posle završenog jednog svog kruga oko Zemlje, satelit ponovo dolazi do određene tačke iznad planete i svojim moćnim teleskopima vrši fotografisanje granice između Ukrajine i Rusije. Dan je četvrtak, datum 24. februar 2022. godina vreme 05:00 časova. Ogroman satelit na kojem piše United States of America, po zvršetku svog fotografisanja, sigurnim data linkom u deliću sekunde, snimljeni materijal šalje u Vašington u zgradu koja je poznata kao Pentagon. U jednoj ogromnoj prostoriji, uređaji koji su primili snimke sa satelita počinju glasno da rade. Pospanim pokretima jedan od štabnih narednika, preuzima fotografije i upoređuje ih. Shvata, da uočava nesklad na istim. Poziva dežurnog oficira, zajedničkim pregledom, dolaze do istog zaključka. Oficir uzima fotografije i žurno odlazi do jedne kancelarije. Vrata se otvaraju i on odmah sa istih obraća se pukovniku rečju: “Rusi su krenuli”.
Ovako će izgledati jedan od uvodnih scenarija budućeg holivudskog blokbastera, koji se bude bavio događajima od 24. februara 2022. godine. Što bi se reklo, ovako će to videti filmski umetnici. Normalno, to je fikcija.
Ali kako je to stvarno video šef Pentagona Lojd Ostin, to je neka druga priča.
Pentagon je u martu ove godine stavio cenu za rusku invaziju na Ukrajinu.
© Министерство обороны Российской ФедерацииGovoreći u oficirskom klubu u vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj, američki Sekretar odbrane Lojd Ostin pročitao je spisak troškova koje je Kremlj izračunao za dve godine: Više od 315.000 ubijenih ili ranjenih vojnika. Potrošeno je preko 211 milijardi dolara. Oko 20 srednjih i velikih brodova oštećeno ili potopljeno u Crnom moru.
„Rusija je platila zapanjujuću cenu za imperijalne snove (ruskog predsednika Vladimira) Putina“, rekao je Ostin, govoreći pre sastanka zemalja koje se svakog meseca okupljaju u znak podrške Ukrajini.
Do aprila, međutim, Ostinov ton se promenio.
Na konferenciji za novinare, Ostin i general Brovn, najviši američki vojni oficir, ponovo su detaljno opisali gubitke Rusije. Ali dodali su još jedan trend: oporavak Rusije.
„Rusija je povećala svoju proizvodnju“, rekao je Ostin. „Sva njihova odbrambena industrija zaista odgovara direktno državi, tako da im je lakše da to urade malo brže”.
Braun je to rekao jednostavnije: „Rusija je agresivno rekonstruisala svoju vojnu snagu”.
U razmaku od mesec dana, ova dva skupna komentara pokazuju jasnu promenu u tome kako SAD gleda na rusku vojsku. Dok su američki zvaničnici dugo opisivali troškove invazije Moskve na njene oružane snage i njenu ekonomiju, u poslednja dva meseca počeli su da priznaju da se Rusija oporavlja brže od SAD, očekivan.
Tempo je važan za Ukrajinu i one koji je podržavaju — posebno za američku vladu koja je ovog aprila odobrila 48 milijardi dolara više, bezbednosne pomoći za Ukrajinu. Američki zvaničnici kažu da očekuju da će taj predlog zakona održati Kijev još godinu dana. Ali ako je oporavak Moskve pokretna meta, to bi se moglo promeniti.
Zaista, ako Kremlj nastavi da obnavlja svoje snage brže nego što se očekivalo, to bi moglo predstavljati dugoročniji i možda skuplji problem za NATO savez. Sjedinjene Američke Države. Vladina strategija nacionalne odbrane naziva Rusiju „akutnom pretnjom“, koja je druga posle „izazova tempa“ zvani Kina.
Ali kapacitet Moskve to može promeniti.
„Oni rade bolje nego što smo mislili“, rekao je jedan visoki američki predstavnik. zvaničnik odbrane rekao je za Defense News pod uslovom da ostane anoniman kako bi razgovarali o osetljivim obaveštajnim podacima.
Tri načina za obnovu
Kada je Rusija započela punu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, stvari su se brzo raspale. Trajne slike iz prva dva meseca ilustrovale su rusku slabost prikazujući trule gume na oklopnim vozilima i konvoj nedaleko od Kijeva koji je napravio saobraćajnu gužvu.
© Министерство обороны Российской ФедерацииOvo je izazvalo samorefleksiju na Zapadu: ako ruska vojska nije bila tako moćna kao što su planeri odbrane mislili pre rata, koliko brzo bi se mogla oporaviti?
Čak su i naučne metode za merenje protivničke vojske netačne, delom zato što one koje je najlakše izmeriti, kao što su vojnici i oprema, možda nisu najvažniji faktori kao što su korupcija i moral. Ali procene koliko će vremena Rusiji biti potrebno da se rekonstruiše uglavnom su padale u raspon od pet do 10 godina, u zavisnosti od toga kako su funkcionisale sankcije Zapada i sopstvenih ciljeva Kremlja.
„Nema sumnje — i mislim da (postoji) jednoglasnost u obaveštajnoj zajednici — Rusima će biti potrebne godine da ojačaju svoje kopnene snage“, rekla je Avril Hejns, SAD. direktorka nacionalne obaveštajne službe,u martu 2023. godine.
Njeni komentari došli su usred godišnjeg odliva zvaničnika koji posećuju Kapitol Hil od zime do ranog proleća. Otprilike u isto vreme te godine, general Kristofer Kavoli, najviši američki vojni oficir u Evropi, imao je drugo mišljenje.
„Ukupna poruka koju bih vam dao je da su ponovo narasli na ono što su bili ranije“, rekao je Kavoli. „Imaju neke praznine koje je proizveo ovaj rat, ali njihov ukupni kapacitet je i dalje veoma značajan. I nameravaju da ga nateraju da ide više.”
U izvesnoj meri, zvaničnici su razgovarali o različitim elementima ruske sile. Kada je Hejns počela razgovore o toj temi prošle godine, pridružio joj se tadašnji šef Odbrambene obaveštajne agencije, general-lajtnant Skot Berijer, koji je rekao da je Rusija udaljena pet do 10 godina od rekonstituisanja. Time je Berijer mislio da će Rusiji trebati i do decenije da obnovi vrhunsku opremu izgubljenu ranije u ratu.
Kavoli je, s druge strane, razgovarao o ukupnoj veličini ruske vojske.
Ipak, evropski i američki odbrambeni zvaničnici, zajedno sa stručnjacima za rusku vojsku, rekli su za Defense News da se snage Kremlja rekonstruišu brže nego što se očekivalo. Naveli su tri glavna razloga zašto.
Prvi je otpornost ruske odbrambene industrije.
Tokom rata, Rusija je skoro utrostručila svoj budžet za odbranu, prema Ričardu Konoliju, eksperta za ekonomiju zemlje u istraživačkom centru Royal United Services Institute sa sedištem u Londonu. Rusija bi trebalo da potroši između 130 i 140 milijardi dolara na odbranu 2024. godine, što je oko 6% bruto domaćeg proizvoda i trećina ukupnog vladinog budžeta, procijenio je Konoli.
Ali pošto su troškovi i plate niži u Rusiji nego u zemljama sa visokim prihodima, poput mnogih u NATO, odbrambeni fond Kremlja kupuje mnogo više nego što bi kupio u Sjedinjenim Državama. Kada se ta konverzija uzme u obzir, ruski budžet za odbranu za 2024. godine pada između 360 i 390 milijardi dolara, procenio je Konoli.
Sam trend potrošnje je povećao plate. Rad u odbrambenoj industriji nekada je bio srednja karijera u Rusiji; sada je unosan i privlači više radnika. Na osnovu zvaničnih ruskih podataka, za koje je Konoli primetio da su možda prenaduvani, broj ljudi koji rade u odbrambenoj industriji porastao je za 20% tokom rata, sa 2,5 miliona na oko 3 miliona sada.
Sredstva su takođe otišla za nabavku vojne opreme. Konoli procenjuje da se ovaj deo budžeta za odbranu verovatno udvostručio tokom rata, pomažući Rusiji da zameni izgubljenu opremu.
Konoli je rekao da sumnja da je stanje ruske ekonomske volje uticalo na to kako će se rat završiti. Moskva ima kadar u politici koji vodi svoju zemlju kroz sankcije, primetio je, i oni imaju dosta prakse u tome. Zapravo, Putina je nedavno zamenio generala na čelu Ministarstva odbrane sa ekonomistom.
Drugi razlog je sposobnost Rusije da izbegne finansijske kazne.
Godine 2022, Bajdenova administracija i evropski partneri doneli su niz sankcija koje su imale za cilj da potopi rusku ekonomiju. Oni su se kretali od zabrane prodaje visokotehnoloških materijala, kao što su mikročipovi, do ograničenja cene ruske prodaje nafte.
Ovo nije funkcionisalo, rekli su više analitičari za Defense News. To je dobrim delom zato što je Moskva uspela da preusmeri svoje linije snabdevanja kroz prijateljske zemlje.
Glavni među tim partnerima je Kina. Od 2022. do 2023. godine trgovina između Rusije i Kine porasla je za više od 26%, dostigavši rekordnih 240 milijardi dolara, prema izveštaju istraživačkog Centra za strateške i međunarodne studije sa sedištem u Vašingtonu.
Peking je uglavnom izbegavao direktno slanje oružja. Umesto toga, kineske kompanije postale su vitalni dobavljač stvari koje su Rusiji bile potrebne da sama napravi oružje — kao što su mikročipovi i mala elektronika.
Ovo vodi do treće tačke: rekonstitucija Rusije se oslanjala na iznenađujuće nivoe podrške drugih američkih protivnika, koji su, za razliku od Kine, direktno pružili vojnu pomoć Rusiji.
Od oktobra, Severna Koreja je Rusiji poslala oko 10.000 transportnih kontejnera, koji bi mogli da sadrže do 3 miliona artiljerijskih granata, prema američkim podacima. Rusija je od prošle jeseni ispalila desetine severnokorejskih balističkih projektila, rekao je u martu ove godine američki diplomata u UN.
Iran je takođe obezbedio materijal. Konkretno, poslat je pomalo opasan jurišni dron poznat u Teheranu kao Shahed-136 i u Moskvi kao Geran-2. Rusija je rasporedila gomilu njih da nadmaši ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, ispalivši više od 3.700 dronova Shahed od decembra prošle godine.
Kada je Kavoli posetio Kapitol Hil u aprilu 2024. godine, došao je sa svojom listom brojeva: ruski BDP je porastao za 3% u 2023, uprkos predviđanjima da će se smanjiti. Može dodati 1.200 tenkova i proizvesti najmanje 3 miliona artiljerijskih metaka ili raketa svake godine. A kroz dogovor sa Iranom, Rusija planira da lokalno izgradi 6.000 dronova do sledećeg leta.
Februarski izveštaj istraživačkog centra RUSI, koji je citirao neimenovani visoki američki zvaničnik odbrane, koji je odbio da ponudi kompletan skup američkih podataka, rekao je da Rusija može da proizvede 3.000 oklopnih vozila godišnje i da je povećala zalihe preciznih projektila.
Njena snaga unutar Ukrajine je takođe porasla.
Prošle godine Rusija je povećala starosnu granicu za regrutovanje sa 27 na 30 godina, koja je prema američkim procenama dodala dodatnih dva miliona kvalifikovanih regruta.
A Kremlj je postavio cilj da regrutuje više od 400.000 vojnika — deo većeg cilja da se vojska poveća na 1,5 miliona pripadnika vojske do 2026. godine. Da bi to uradila, Rusija je ponudila ozbiljne bonuse i plate, kojih u nekim oblastima iznosi više od pet puta više od prosečne plate, prema izveštaju estonske obaveštajne službe.
Nejasno je da li je Moskva već ispunila ovaj cilj. Ali Kavoli je u aprilu rekao da Rusija regrutuje oko 30.000 novih vojnika mesečno i da je povećala snagu na krajnjoj liniji fronta na 470.000, što je više od ruske vojske pre rata.
Da li je vojni rast održiv?
Početkom maja admiral Toni Radakin, šef Oružanih snaga Velike Britanije, sedeo je sa novinarima u britanskoj ambasadi u Vašingtonu. Govoreći uz kolače i čaj, govorio je o nedavnim napretcima Rusije.
Ruska vojska je ostvarivala marginalni napredak, ali se i dalje oslanjala na pronalazače iz sovjetske ere u obnavljanju zaliha i borila se da obuče svoje najnovije regrute, rekao je Radakin. Snage su bile u brzini da pretrpe 500.000 žrtava do kraja juna, procenio je on.
„To je zapanjujući gubitak života i ruske nacionalnosti koja je potrošena za tako skromne dobitke“, rekao je on.
Ali dan nakon što je on govorio, Rusija je započela novu ofanzivu u blizini Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini.
Ovakvi napadi pokreću još jedno pitanje: koliko dugo Rusija može da izdrži svoje operacije?
Osim bespilotnih letelica, veliki deo ruske ratne proizvodnje oslanjao se na ogromna skladišta oružja iz sovjetske ere. Da bi obnovila materijal izgubljen u borbi, Rusija ih prazni, popravlja opremu i zatim sve šalje na prve linije fronta – jedan od razloga što se procene ruskih industrijskih kapaciteta toliko razlikuju.
© Министерство обороны Российской ФедерацииKao primer, naveo je glavne borbene tenkove. Pre rata, rekao je, Rusija je isporučivala oko 150 do 250 godišnje. Ali od toga, ocenio je on, oko 20 do 30 bi bilo novo, dok su ostali u velikoj meri renovirani.
Dakle, dok je u pisanom svedočenju Kavolija u aprilu rečeno da Rusija može da proizvede do 1.200 tenkova godišnje, Konoli je procenio da je najviše 400 od njih novih ili uveliko renoviranih. Sve ostalo se, kako je rekao, izvlači iz skladišta, lagano popravlja i potom razmešta.
Izveštaj RUSI iz februara procenjuje da je oko 80% ruske ratne proizvodnje zapravo renoviran, stari materijal.
„Naravno da inventar postaje veoma važan: koji je bio taj broj za početak i kakvo je bilo stanje?“ Konoli je rekao. “Istina je da niko ne zna.”
Evropski i američki odbrambeni zvaničnici su istakli istu tačku. Rusija ima ogromne zalihe, ali one nisu neograničene, što bi mogao biti razlog zašto se oslanja na partnere poput Irana, Belorusije i Severne Koreje.
„Kada sprovodite reformu i pokušavate da povećate svoju vojsku, verovatno gubite kvalitet“, rekao je za Defense News zvaničnik odbrane iz jedne države članice NATO, govoreći pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o osetljivoj temi.
Uz to, rat u Ukrajini se više odnosio na iscrpljivanje nego na preciznost, rekao je zvaničnik. Drugim rečima, možda i nije bitno da li ruski vojnici koriste 50 godina star tenk T-72 ili novi.
Ista pitanja održivosti važe i za Ukrajinu, koja ima manju odbrambenu industriju, nepouzdan izvor podrške u Americi i manje kvalifikovane vojnike. Ranije ove godine, Kijev je smanjio starosnu granicu za regrutovanje sa 27 na 25 godina kako bi obnovio svoje oružane snage.
Radakin je, sedeći u britanskoj ambasadi, rekao da će verovatno biti potrebno oko decenije da Rusija ponovo ozbiljno ugrozi NATO. Uprkos osveženom broju ruskih trupa, njena invazija na Ukrajinu će na kraju propasti, iako on ne bi mogao da pogodi taj vremenski okvir.
„Ne mislim da je to održivo“, rekao je on. “Ali ne znam u kom trenutku to postaje neodrživo.”
U orbiti satelit i dalje nastavlja da se kreće na svojoj putanji, ponekad obavi neko snimanje i snimke pošalje na zemlju. A šta ti snimci sadrže? Možda je to pitanje za neke u budućnosti, jer admiralu Radakinu trenutno ništa nije jasno?
Fascinantno je koliko se trude da degradiraju Ruse. Posebno će to biti uočljiv sada kako Rusi napreduju i kako zapad sve više teži prema pregovore, oni ima da učine sve da bi predstavili kako su Rusi izgubili ovaj rat i pored očiglednog, i pored činjenice da je zapad bacio preko 400 milijardi, a nije uspeo u nameri da porazi Rusiju.