Турска и САД разговарају о супротстављеним интересима у североисточним курдским регионима Сирије.
Од пада Асадовог режима у Сирији, Турска је предводила напоре за успостављање односа са новом владом, коју предводе снаге исламистичке групе Хајат Тахрир ал Шам (ХТШ).
Након што је Турска у суботу поново отворила своју амбасаду у Дамаску, међу првима која је то учинила након што су побуњеничке групе ушле у град пре недељу дана, турски министар одбране Јашар Гулер рекао је у недељу да ће његова земља понудити обуку нових безбедносних снага Сирије “ако то буде затражено.”
Међутим, Гулер је додао да ће Турска разговарати о сопственом војном присуству у Сирији само „када се створе неопходни услови“.
Турска је успоставила радне односе са ХТШ пре много година, након што је група преузела управљање побуњеничком енклавом око града Идлиба, близу турске границе.
Оружане снаге Турске имају хиљаде војника стационираних у североисточном делу земље, укључујући пограничне области које су пре много година заузеле од милиције сиријских Курда, познате као Сиријске демократске снаге (SDF).
Односи Анкаре са ХТШ нису тако блиски као они са Сиријском националном армијом (СНА), савезом који укључује тврдокорне џихадистичке борце, који се тренутно бори против SDF и наводно делује директно под утицајем Турске.
Међутим, Турска је дозволила ХТШ – коју су Турска, САД и УН означиле као терористичку групу – да изгради солидну економију у Идлибу, истовремено га штитећи од директних напада режимских снага. Такође се вероватно знало за планове за операцију заузимања Алепа, што је на крају довело до потпуног колапса режима.
Гулер је нагласио да је нова сиријска влада до сада рекла праве ствари о томе како намерава да влада.
„У првој изјави најавили су да ће поштовати све владине институције, УН и друге међународне организације. Мислимо да треба да видимо шта ће нова администрација да уради и да им дамо шансу.”
© shutterstock/Olmo CoutoТурски министар спољних послова Хакан Фидан сложио се са Гулером, рекавши у петак за локални канал NTV: „Оно што говоре и шта раде се поклапају. Они су на добром путу.”
Последњих дана Турска је у више наврата сигнализирала да намерава да призна и подржи нову владу Сирије, брзо утврђујући чињенице на терену како би се учврстила као најважнији савезник земље, након повлачења већине руских и иранских снага које су подржавале Асадов режим .
Шеф турске обавештајне службе Ибрахим Калин био је први страни званичник који је отпутовао у Дамаск откако је нова влада преузела контролу, састао се са лидером ХТШ Ахмадом ал Шаром (ел-Џуланијем) и молио се у престоничкој џамији Умајад у веома симболичном чину.
Фидан је у петак поновио да је његова земља одиграла централну улогу у паду режима.
„Ми смо утрли пут да ово буде бескрвно наставком фокусираних разговора“, рекао је он.
„Најважније питање које је требало да се уради било је да Руси не улазе у једначину“, наставио је Фидан. „Дошао је ирански министар спољних послова и састали смо се са Русима и Иранцима у Дохи и разговарали о одређеним питањима“.
„Да је подржан режим, могао би бити веома крвав. Руси и Иранци су видели да нема смисла да се ово наставља; након одређеног тренутка, позвали су их и Асад је отишао те вечери”.
У истом интервјуу, Фидан је тврдио да је курдска YPG милиција, која је део SDF, остала „стратешка мета“.
Фиданови коментари дошли су убрзо након што се састао са америчким државним секретаром Антонијем Блинкеном и чинило се да су у супротности са духом дискусије, која се фокусирала на проналажење заједничког језика за изглађивање транзиције власти у Сирији.
Док СНА коју подржава Турска наставља да се бори против SDF, америчке снаге подржавају курдску милицију и стациониране су у областима које она држи.
Савез САД-SDF је некада почео као део међународне коалиције за пораз Исламске државе у Сирији и Ираку, који је такође укључивао Турску.
„Наше земље су радиле веома напорно и дале много током много година како би осигурале елиминацију територијалног калифата Исламске државе, како би осигурале да се претња више не подиже, и императив је да наставимо са тим напорима“, рекао је Блинкен док је био у посети Анкари.
Турска тврди да SDF предводи курдска YPG милиција, коју Анкара види као савезника Курдистанске радничке партије (PKK), терористичке групе против које се бори деценијама.
Обавештени амерички званичник рекао је Ројтерсу да су Фидан и Блинкен разговарали о споразуму који је омогућио SDF да се безбедно повуче из града Манбиџа, који је преузела СНА коју подржава Турска. Наводно су се сложили око важности одржавања контроле SDF над великим заробљеничким логорима у којима се налазе бивши борци Исламске државе и њихове породице.
„Приоритет Турске у Сирији је да обезбеди стабилност… што је пре могуће, да спречи тероризам да завлада и да спречи Исламску државу и PKK да тамо доминирају“, рекао је Фидан.
Гулер је у недељу поновио Фиданову изјаву да је уништење YPG, централне компоненте SDF, и даље главни приоритет.
„Терористичке организације PKKи YPG у Сирији биће уништене пре или касније“, рекао је он. „Чланови ових организација који су дошли изван Сирије мораће да је напусте. Сиријци међу њима мораће да положе оружје.
Такође је био у супротности са америчким упозорењима о надолазећем поновном оживљавању Исламске државе, наводећи: „Да ли је неко чуо за било какав напад Исламске државе у Сирији у последње три године? Тренутно не видимо нити чујемо ништа о њој”.
da to je tacno da ce turska kao do sad a li sad i vise ce pomagati sirijskom narodu prvo da izadje od ovog haosa o kome se nalazi.a naravno da ce i novoj sirijskoj armiji pomoci o svemu da ona bude jedna moderna armija koja moze da brani svoju zemlju.tu nema dileme da ce tako biti.cak moze se desiti da nova sirijska vlast zatrazi prisustvo turske armije u siriji sve dok ona ne bude u stanju da sama odrzi mir i stabilnost sirije.
Turska će pomoći Siriji samo na jedan jedini način – da izađe iz nje. Nije im bilo dosta što su okupirali skoro čitav arapski svijet stoljećima no bi sad opet da im kroje sudbinu. Jedva su ih Arapi išćerali 1919-te, a sad se Turci opet tamo uvukuju koristeći bezvlašće i haos i tamošnju petu kolonu.
setite se one recenice
..
… bolje da kaure trazite u njihovim satorima sa sabljama nego da ih u svojim cekate sa kasikama..
…
sto sam stariji, sve bolje razumem Njegosa…
…
vreme Njegoseve i ovo danasnje… isto je, ma kako to cudno zvucalo
…
Istina je ratovali smo sa Turcima skoro 500 godina. I Njegoš je mrzio Otomansku imperiju ka i sve okupatore. Ali nije mrzio ljude ni muslimane moj dobri Evanse. Sjetite se, Ali paša Rizvanbegović-Stočević mu je bio pobratim. Obojica su bili reformatori i modernizatori – Njegoš Crne Gore, a Ali paša Bosne i Hercegovine. I isti Njegoš piše Osman paši Skopljaku 1847-me: “Kada sa mnom govoriš kao moj brat Bošnjak, ja sam tvoj brat, tvoj prijatelj, ali kada govoriš kao tuđin, kako Azijatin, kako neprijatelj našega plemena i imena, mene je to protivno i svakome bi blagorodno mislećem čovjeku protivno bilo…”
Najbolji stih Njegošev je po meni: “Što je čovjek a mora bit čovjek”. U tom jednom stihu sažeto je sveukupno naše bitisanje, naš put, naša prošlost, sadašnjost i budućnost. A upravo je taj stih Njegošev umjetnica Adela Zejnilagić 2013-te (u povodu Jubileja – 200 godina od Njegoševog rođenja) uzela za moto svoje izložbe o Njegošu.
da se podsetimo..
…
У један бој Бјелопавлића и Турака спушкијех у Малу главицу, рани се Хајдар Цукић, Турчин из Спужа. Иако се говорило да га је убио Стано Ружин, бјелопавлићки јунак, који је друге Турке био и сјека, те му стога и послије његове смрти живи име међу српскијем и турскијем народом, али иако је војска говорила да га је Стано ранио, будући да су млоге пушке пуцале ка обично у бој, те стога се не може право знат, је ли га Стано ранио, теке се зна да је Стано отиша да га види и му по обичају ране честита. А то је било овако.
Пошто се бој раздвоји, пошли су Турци и Бјелопавлићи сватко дома. Но Стано, кад чу да му је пријатељ Хајдар рањен, није има мира да почине од боја уморан код своје куће, но узе једнога овна на раме и преко Бјелопавлића дође у Спуж, између турскијех кућа и стража у варош, на врата Хајдарова закуца, а кад се отворише Стано назва: ”Доро вече!” Хајдар нема кад већ ка друга чељад да одговори: ”Добра ти срећа!”, но лежећи рече: ”А што си доша Стано манити од Бога јакога наша!”. Стано рече: «Доша сам да ти ране честитам и да видим о’ли умријет од ране? Па кад се говори да сам те ја убио , хоћу да те ја видим и мога овна одерем и у његову ти кожу ране обложим». Рече Хајдар: «Еј, Стано манити, не знаш да ћеш ми ране отроват и част обрљат, ако те Турци убију идући к мени? Тијем убијаш част моју и мога свакога! А што си ме данас убио, то да ти је просто пред Богом и љуђима, а ово чим ме убијаш данас ако погинеш, то ти непросто, већ проклето пред Богом и љуђима и харам ти хљеб пријатељски, који смо заједно изјели! Ти знаш Стано, што си Турцима зла учинио? Би те радије Турци убили но двадесет другијех Брђана, а сад си донио главу да ти ју ласно узму и побију на спушки град, ка што су жељели то виђет!» Стано: «Не бој се Турчине, није мене ласно уфатит. Ако ми претекну пут, кудијен сам доша, ја ћу скочит у воду Зету, препливат и утећ.» Па није Стана све бркало, но закла о одрије овна и обложи ране Хајдарове у кожу па рече: «Збогом Хајдаре, и да си прост, и ти мене опрости ако ме Турци ноћас убију; ако ме не убију, а ти оздравиш, виђећемо се онадар; но сад збогом!» И Стано запетом пушком искочи из куће, кроз варош и турски народ, по ноћи, невишелицом. Како је кроз Турке проша, он зна, а да је дома здраво доша, то и други знају.
Hvala Vam velika na ovome podsjetniku na junačka i čojska vremena!
Red je da odgovorim kratkim odjeljkom kako je kapetan Osman Mušović reagovao kad je čuo za pogibiju serdara Mrkoja u znamenitome boju na Moraču 1820-te:
“A nije poginuo serdar Mrkoje, ni-da-Bog! Jazuk je doboga izgubit onakvoga čojka i komšiju! Istina, bio je krvnik turski, ali je bio svijetli obraz sebe i nama. Od onakvoga komšije moglo je biti Turcima štete, a nikad sramote, koja je gora! Sjutra kad dođe vakat da se mirimo, kome ćete poslat građane da vi na stanak dođe, s kim ćete mir činjet i narodne poslove svršavat? Sve će vi biti tanko i mršavo bez Mrkoja serdara. Tako i rat kad bidne, onakvijema treba prvo objavit, sa onakvijem se mili bit, miriti…”