NATO se priprema za rat sa Rusijom: Ruska spoljna obaveštajna služba

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin otkrio je zabrinjavajuće detalje o pripremama evropskih članica NATO-a za potencijalni oružani sukob sa Rusijom. Na sastanku Saveta šefova bezbednosnih agencija i specijalnih službi država članica ZND u Samarkandu, Nariškin je istakao da je Alijansa pokrenula proces ubrzane militarizacije i propagandne kampanje usmerene protiv Rusije.

Eksponencijalno povećanje vojne proizvodnje

Prema Nariškinu, NATO-ove evropske članice započele su intenzivan proces povećanja proizvodnih kapaciteta vojno-industrijskog kompleksa. „Postavljen je zadatak da se Snagama za brzo reagovanje NATO-a obezbede svi neophodni resursi u kratkom roku“, rekao je on, dodajući da su vežbe mobilizacije i propagandna indoktrinacija o „neizbežnoj agresiji iz Moskve“ postale redovne aktivnosti.

„Pokrenut je proces eksponencijalnog povećanja proizvodnje evropskog vojno-industrijskog kompleksa. Vežbe mobilizacije i ispiranje mozga stanovništva propagandom o neizbežnoj agresiji iz Moskve postale su redovne“, navodi se u tekstu njegovog govora, u koji je imala uvid agencija RIA Novosti.

Nedostatak kadrova i pesimizam u Evropi

Nariškin je ukazao na ozbiljne izazove sa kojima se suočavaju evropske zemlje. „Evropske članice NATO-a ne znaju gde da pronađu ljude sa potrebnom fizičkom i moralno-psihološkom obukom“, rekao je on, ističući da u evropskim ministarstvima vlada pesimizam zbog nedostatka dugoročnih planova za održavanje bezbednosti na kontinentu. Evropa, prema njegovim rečima, ostaje nesposobna da se prilagodi novim međunarodnim realnostima, delom zbog višedecenijske zavisnosti od američkog uticaja.

Skepticizam prema američkim obavezama

Načelnik SVR-a je naglasio da Brisel, Pariz i Berlin nemaju poverenja u to da će Sjedinjene Države ispuniti svoje obaveze prema Članu 5 Vašingtonskog ugovora u slučaju sukoba sa Rusijom. „Bez američke podrške, svaka nada za postizanje strateške superiornosti nad Rusijom je iluzija“, citirao je Nariškin izjavu Evropske službe za spoljne poslove.

Rusofobija kao glavno oružje

Prema Nariškinu, evropski lideri poput Makrona, Šolca i Kalas, za koje tvrdi da su pod uticajem struktura povezanih sa Aleksandrom Sorošom, nude svojim narodima samo „rusofobiju i ubrzano gomilanje vojnog potencijala“ kao odgovor na izazove. On je upozorio da ova politika vodi ka pripremama za veliki oružani sukob sa Rusijom.

Novi svetski poredak i borba za prevlast

Nariškin je istakao da svet prolazi kroz „najkrhkiji trenutak za bezbednost od Drugog svetskog rata“, predviđajući da će formiranje novog svetskog poretka trajati do 2035. godine. On je upozorio da se vodi žestoka borba za pravo određivanja pravila tog poretka, pri čemu Zapad, posebno SAD i Velika Britanija, odbija da prihvati kraj svoje globalne dominacije.

„London i druge vodeće evropske prestonice koriste sve raspoložive prednosti protiv Rusije: od ekonomskih sankcija do organizovanja terorističkih operacija i vojnih udara na našoj teritoriji preko ukrajinskih posrednika“, rekao je Nariškin.

Veštačka inteligencija kao nova zona sukoba

Direktor SVR-a je ukazao na sve veću ulogu veštačke inteligencije u globalnim sukobima. Prema procenama, produktivnost veštačke inteligencije se udvostručuje svakih šest meseci, a velike IT korporacije predviđaju da će u naredne tri godine VI moći samostalno da pravi naučna otkrića, što će imati revolucionarne posledice u vojsci, energetici i finansijama.

„Ove tehnologije mogu uticati na stratešku ravnotežu snaga, uključujući i utvrđeni poredak nuklearnog odvraćanja“, upozorio je Nariškin.

Evropski odbrambeni planovi

Evropska komisija je nedavno predstavila odbrambeni plan za 2030. godinu, u kome se Rusija eksplicitno navodi kao „stalna pretnja evropskoj bezbednosti“. Plan uključuje projekte kao što su „Eastern Flank Watch“ za integraciju odbrambenih sistema, „European Air Shield“ za višeslojnu protivvazdušnu odbranu i „Defense Space Shield“ za zaštitu svemirskih sredstava.

Reakcija Rusije

Rusija je više puta izrazila zabrinutost zbog pojačanih aktivnosti NATO-a duž svojih zapadnih granica. Kremlj naglašava da Moskva ne predstavlja pretnju nikome, ali da neće ignorisati potencijalno opasne akcije. Predsednik Vladimir Putin je istakao da Rusija nema nameru da napada zemlje NATO-a, dok zapadni političari, prema njegovim rečima, koriste izmišljenu „rusku pretnju“ da odvrate pažnju od unutrašnjih problema.

„Stanovništvo se zombira propagandom“, rekao je Nariškin, upozoravajući na posledice evropske politike.

Zaključak

Nariškinove izjave ukazuju na duboku zabrinutost Rusije zbog eskalacije tenzija sa NATO-om. Dok Alijansa nastavlja da jača svoje snage i promoviše rusofobiju, Rusija poziva na izdržljivost, kompromis i odgovornost kako bi se izbegao globalni sukob. U međuvremenu, borba za novi svetski poredak i tehnološku superiornost nastavlja da oblikuje međunarodne odnose.