Блиски исток ушао је у нову фазу отворене војне конфронтације након што су снаге Израел, уз подршку Сједињене Америчке Државе, извеле координисане ударе на више локација унутар Иран. Погођени су објекти који се доводе у везу са ракетним програмом, складиштима наоружања и инфраструктуром повезаном са Револуционарном гардом.
Експлозије су пријављене у ширем појасу Техерана, као и у централним и западним деловима земље. Иранска ПВО је била активна током већег дела ноћи, што указује да је напад имао више таласа и да није био симболичног карактера, већ операција са конкретним војним циљем.
Према западним проценама, циљ није био рушење режима, већ смањење офанзивних капацитета – пре свега способности за масовно лансирање балистичких ракета и беспилотних летелица дугог домета.
Ирански одговор: демонстрација одвраћања
Одговор Техерана уследио је релативно брзо. Иран је лансирао више балистичких ракета ка израелским циљевима, док су истовремено активиране и структуре повезане са савезничким формацијама у региону. У Израелу су се огласиле сирене, а системи противракетне одбране пресретали су пројектиле изнад урбаних зона.
Овде је важно уочити стратешку поруку. Иран није изабрао ограничен, симболичан одговор, већ је покушао да демонстрира способност масовног узвратног удара. То је сигнал да Техеран жели да задржи кредибилитет одвраћања и спречи будуће превентивне нападе.
Истовремено, избегнута је неконтролисана ескалација према директним америчким метама у ширем обиму, што указује да иранско руководство још увек калкулише и покушава да контролише ниво сукоба.
Ормуски мореуз као геополитичко оружје
Најзначајнији потез уследио је у домену енергетске и поморске безбедности. Иран је саопштио да обуставља пловидбу кроз Ормуски мореуз, кључни пролаз између Персијског залива и отвореног мора.
Овај уски поморски коридор представља једну од најважнијих тачака глобалне енергетске инфраструктуре. Значајан проценат светског извоза нафте пролази управо кроз овај пролаз. Свака озбиљнија блокада има директне последице по цену енергената, осигурање транспорта и стабилност тржишта.
Затварањем мореуза, Техеран је показао да поседује инструмент притиска који превазилази војни домен. То је порука не само Израелу и САД, већ и Европи, Кини и Индији – свим актерима зависним од стабилног снабдевања енергентима.
Да ли је ово ограничени сукоб или почетак ширег рата?
Тренутна фаза указује на контролисану ескалацију. Ниједна страна за сада није показала намеру за тотални рат, али је праг директне конфронтације значајно спуштен.
Израел жели да демонстрира способност превентивног удара и ограничења иранских капацитета. Сједињене Државе настоје да пошаљу сигнал подршке савезнику и одрже стратешку равнотежу у региону. Иран, с друге стране, настоји да избегне утисак слабости и да покаже да сваки напад носи високу цену.
Кључно питање у наредним данима биће да ли ће се у сукоб активније укључити регионални актери и прокси структуре, што би могло проширити фронт од Либана до Црвеног мора.
Опасна равнотежа на ивици
Оно што се догодило данас представља најозбиљнији директни војни обрачун ових актера у последњој деценији. Иако обе стране тренутно делују у оквиру ограниченог конфликта, свака нова грешка у процени може покренути ланчану реакцију.
Блиски исток се поново налази у ситуацији где војна динамика, енергетска безбедност и глобална политика постају једна иста ствар.