МОЖЕ ЛИ РУСИЈА ОБНОВИТИ СВОЈУ ВОЈСКУ ПОСЛЕ РАТА У УКРАЈИНИ?

Будућност руске војске после рата у Украјини одражава нијансирану стварност. Москва планира значајно пренаоружавање, повећање броја војника на 1,5 милиона, додавање дивизија и проширење своје морнарице и ваздухопловства. Предности укључују ојачану одбрамбену индустрију, официре тестиране у борби и прилагодљиву војну доктрину. Међутим, демографски изазови, финансијска ограничења и санкције за напредну опрему ограничавају ове амбиције.

Недавна дискусија о будућој путањи руске војске након завршетка рата Русије против Украјине била је усредсређена на два различита погледа. Једна група аналитичара тврди да ће рат у Украјини оставити руску војску десеткованом и без ресурса. Друга група аналитичара верује да ће ратно искуство омогућити Русији да изгради војну снагу која је прекаљена у борби и која би могла да представља озбиљну претњу НАТО и Сједињеним Државама. Реалност је, наравно, нијансиранија од било које од ових једностраних перспектива.

© Министерство обороны Российской Федерации

Рестарт руске војске након рата у Украјини

Руска војска је објавила планове за проширење структуре својих снага. Руско политичко руководство верује да се налази усред дуготрајног сукоба са западним савезом предвођеним САД, тако да му је потребна јака војска да би се супротставила снагама НАТО. С обзиром на ову геополитичку стратегију, нема сумње да ће руска влада бити спремна да потроши ресурсе на поновно наоружавање, чак и ако ова потрошња доноси трошкове другим приоритетним областима или животном стандарду руског цивилног становништва.

© Министерство обороны Российской Федерации

Планови за поновно наоружавање руске војске имају неколико предности. Што се тиче опреме, рат је резултирао великом експанзијом руске одбрамбене индустрије, са проширењем постојећих фабрика и изградњом нових фабрика у многим секторима. Кључне фабрике као што су Уралвагонзавод и Курганмашзавод прешле су на производњу која се одвија нон-стоп. Што се тиче људства, руска војска ће имати нову генерацију средњих и виших официра тестираних у борби који ће чинити нову војну елиту. Коначно, руски Генералштаб има искуство у усвајању лекција научених из претходних ратова и модификовању доктрине и ТТП (тактике, технике и процедуре) како би се одразило прилагођавање технолошким и тактичким иновацијама које се развијају.

Изазови

Истовремено, напори руске војске на реконституцији биће предмет бројних потенцијално озбиљних ограничења.

© Министерство обороны Российской Федерации

Што је најважније, руска војска ће се суочити са озбиљним ограничењима у људском потенцијалу. Демографска ситуација у Русији ће ограничити способност војске да регрутује младиће за војну службу у броју потребним за повећање броја војних снага на 1,5 милиона људи. Укупна стопа фертилитета у Русији била је испод 1,4 од 1993. до 2006. године и од тада је остала испод 1,8. У комбинацији са релативно високим стопама смртности међу радно способним мушкарцима, резултат је био релативан недостатак потенцијалног војног људства.

Истовремено, окончање активних борби са Украјином довешће до притиска јавности да се прекину постојећи програми заустављања међу припадницима уговорних служби и да се омогући демобилизација трупа које се боре у Украјини. Штавише, руско руководство види још једну рунду мобилизације као политички опасно и жели да је избегне ако је икако могуће. Ово ће отежати довођење нових трупа у довољном броју за испуњавање наведених циљева војне експанзије.

© Министерство обороны Российской Федерации

Ограничења реконституције руске војске нису ограничена на људство. Са финансијске стране, руској влади ће бити веома тешко да одржи потрошњу за одбрану на било чему блиском данашњем нивоу. Тренутни ниво расхода за одбрану, који је близу једне трећине укупног владиног буџета, доводи до прегревања привреде са нивоима инфлације од близу десет процената у 2024. години. Влада ће морати да смањи војне издатке да би стабилизовала економију и како би се осигурало да домаћи приоритети добију адекватно финансирање јер ће ограничења домаћег финансирања бити мање прихватљива у мирнодопским условима.

Коначно, реконституција ће такође бити успорена ограничењима руске одбрамбене индустрије. Напори на супституцији увоза, односно производњи домаћих алтернатива, кључних компоненти, нису били успешни. Руска одбрамбена индустрија пронашла је алтернативне начине за увоз полупроводника и алатних машина, али ограничења за производњу најнапредније опреме остају на снази. Штавише, иако ради пуним капацитетом, руска одбрамбена индустрија није била у стању да прати темпо губитка војне опреме. Када се рат заврши, биће потребно време да се обнови опрема изгубљена у тренутном рату.

Да закључимо, руску војну реконструкцију треба поделити на људство и опрему. Што се тиче људства, за Русију је практично немогуће да достигне циљну величину своје војске. Међутим, технолошке и оперативне иновације значе да чак и са војском која не достигне циљ од 1,5 милиона особља, Русија ће представљати озбиљну претњу у сукобу. И сада има велико искуство у проналажењу необичних начина да се избори са недостатком људства ако би избио рат. Што се тиче опреме, обим губитака и утицај сталних санкција и контроле извоза значе да ће Русији бити потребне године да у потпуности обнови опрему изгубљену током инвазије на Украјину. Ипак, временом ће Русија обновити своју војску.

Пошто руско руководство јасно себе види у глобалној конфронтацији са Западом, Русија ће, дакле, остати потенцијална претња својим суседима и остатку Европе у догледној будућности.