Руски званичници и аналитичари оцењују да територијалне амбиције председника Доналда Трампа потврђују светски поредак заснован на принципу „сила даје право“, али истовремено представљају претњу руском приступу стратешким подморничким правцима.
Настојање администрације Доналда Трампа да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом изазвало је пажљиво одмерену реакцију Москве. Јавни наступи обележени су уздржаношћу, али иза затворених врата постоји озбиљна забринутост због потенцијалних претњи по руске подморничке операције, уз истовремено задовољство због продубљивања пукотина у трансатлантском савезу, наводе аналитичари.
Руски званичници и експерти описују кризу као „мач са две оштрице“ – са једне стране, она потврђује став Москве о примату пројекције моћи над међународним правом, а са друге стране може омогућити значајно ширење америчке војне инфраструктуре у водама кључним за руску стратешку нуклеарну одвраћајућу моћ.
„Један од најочигледнијих закључака до којих су овде у Москви дошли бројни политичари и аналитичари јесте да у настајућем светском поретку, који замењује стари, сила одређује право, хтели ми то или не“, изјавио је Андреј Кортунов Andrey Kortunov, експерт клуба Valdai Discussion Club и бивши генерални директор Савета за међународне односе Русије. „Не ради се о нормама, већ о вашим капацитетима да остварите циљеве које сте себи поставили.“
Према његовим речима, епизода са Гренландом представља „потпуно нови ниво реалполитике какав нисмо видели још од Суецке кризе 1956. године“, уз напомену да је Трамп као мету изабрао савезнике САД, а не противнике. Подсећања ради, педесетих година прошлог века САД су интервенисале против својих блиских савезника – Велике Британије, Француске и Израела – како би зауставиле инвазију на Египат.
Ризик за приступ стратешких подморница
Осим геополитичке симболике, руски војни планери изражавају конкретну забринутост због последица које би појачано америчко присуство на Гренланду могло да има по поморске операције у Атлантику.
„Ако САД заиста озбиљно приступе унапређењу војне инфраструктуре на Гренланду, то би могло да створи одређене проблеме за руску морнарицу, посебно када је реч о стратешким подморницама стационираним у Баренцовом мору“, упозорио је Kortunov. „Могле би им бити ускраћене слободне комуникације ка северном Атлантику.“
Руска Северна флота управља балистичким ракетним подморницама из база на полуострву Кола, а приступ Атлантику преко Норвешког мора представља кључни елемент руског нуклеарног одвраћања. Проширене америчке способности за надзор и противподморничка дејства, базиране на Гренланду, могле би значајно да закомпликују те операције.
Руски амбасадор у Данска, Владимир Барбин, упозорио је у јануару да „покушаји да се национална безбедност САД обезбеди на рачун интереса других држава могу довести до даљег погоршања ситуације на Арктику, што ће Русија узети у обзир у свом војном планирању“.
Истовремено, Александар Воротњиков, истраживач Арктика на Председничкој академији Русије, упозорио је да би америчка контрола над Гренландом „могла негативно утицати на развој“ руске Северне морске руте.
Северна морска рута и арктичке амбиције
Русија настоји да се позиционира као кључни актер у арктичком комерцијалном бродарству, које постаје све исплативије како глобално загревање топи поларне ледене капе. Северна морска рута све више се посматра као потенцијални конкурент традиционалним пловним путевима, попут Суецког канала.
Иако су званичне руске изјаве задржале формалну неутралност, истичући интересе Москве на Арктику и критикујући САД због подривања међународних норми, Кремљ пажљиво прати развој догађаја.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков описао је Трампове потезе као „изузетне са становишта међународног права“, наводећи да је председник САД „јасно ставио до знања да за њега међународно право није обавезујуће“. Он је још почетком 2025. године изјавио да руски званичници „пажљиво прате овај значајан развој догађаја“, иако је тада нагласио да се све „задржава на нивоу реторике“.
Годину дана касније, министар спољних послова Сергеј Лавров делимично је променио тон, истичући да „Гренланд није суштински део Данске“ и да данска управа представља „остатак колонијалне историје“. Истовремено, Lavrov је одбацио тврдње Трампове администрације о наводним руским претњама Гренланду, нагласивши да „Русија нема никакве везе са тим“.
Председник Владимир Путин углавном се држао по страни, уз став да је реч о проблему између САД и Европе, који они сами треба да реше.
Пукотине у НАТО-у као стратешки добитак
Многи у Москви виде кризу као потврду дугорочне руске процене о слабљењу западног јединства. Lavrov је спор око Гренланда описао као „дубоку кризу НАТО-а“, која доводи у питање „опстанак алијансе као јединственог војно-политичког блока“.
Истовремено, епизода подстиче руске наративе о сферама утицаја, уз аргумент да, ако САД могу да се позивају на Монроову доктрину у случају Гренланда, онда и руске тврдње о „блиском иностранству“ добијају на легитимитету.
Јачање милитаризације Арктика
Иако су званичне реакције умањивале значај кризе, аналитичари сматрају да би она могла убрзати руске војне инвестиције на Арктику. Русија је већ уложила значајна средства у обнову совјетских база и распоређивање нових система ПВО и обалске одбране дуж северне обале, која чини више од 40 одсто укупне арктичке обале света.
Истовремено, остаје могућност ограничене сарадње уколико САД постану активнији актер у арктичком управљању, али уз упозорење да би претварање Арктика у ново жариште геополитичке конфронтације било штетно за све актере.