Баш када се чинило да је консолидовао своју позицију сиријског председника након побуне Арапског пролећа и отимања земље Исламске државе, будућност Башара ел Асада виси о концу након запањујућег напредовања антирежимских (џихадистичких, териристичких, милитантних) снага, које су преузеле контролу над кључним градовима.
Асад, чију војску међународни посматрачи оптужују да је починила злочине од избијања грађанског рата у Сирији 2011. године, укључујући хемијске нападе, у великој мери се ослања на руску војну подршку да би одржао своју позицију и тако је већ неколико година.
Али руски председник Владимир Путин суочава се са сопственим проблемима. Његова развучена војска напредује у Украјини, али уз огромну цену и у људству и у материјалу, а Русија се такође бори да прошири свој утицај широм Африке, где такође има трупе у акцији.
Са Асадом под поновним притиском и његовом војском која брзо губи контролу због побуњеника, а Путинова економија исцрпљена ратом гурнула се близу својих граница, може ли Русија и даље спасити сиријског председника? Newsweek је поставио ово питање стручњацима. Ево шта су рекли.
© Министерство обороны Российской ФедерацииЧарлс Листер, виши сарадник, директор, Сирија и антитероризам, Институт за Блиски исток
Асадова будућност никада није изгледала крхкије него данас, а за сада се чини да Русија није у стању или можда чак ни спремна да га спасе.
Изазов је у томе што Русија никада није распоредила значајне копнене снаге у Сирији и то је вероватно једина ствар која би сада направила разлику.
Сиријска оружана опозиција је интензивно тренирала у протекле четири године и једноставно представља далеко моћнију силу него што је то чинила раније.
© shutterstock/Mohammad BashКада је Русија интервенисала у септембру 2015. године, концентрисала је своје напоре у ваздушној кампањи и ослонила се на снаге сиријског режима на терену да би остварила добитке. Чак и тада, за то су били потребни месеци да покаже било какву дивиденду – али изазов на терену је данас далеко тежи.
Режим се једноставно не поклапа са стањем на терену.
И поред војних питања, режим нема широку подршку становништва, а широм земље почињу да се активирају жаришта прикривене опозиције, што додатно повећава пажњу и ресурсе режима.
Мона Јакубијан, потпредседница Центра за Блиски исток и Северну Африку, Амерички институт за мир
Русија је одиграла кључну улогу у спасавању Асада пре десет година када је сиријски режим био у опасности од колапса. Премотамо десет година унапред и далеко је од претходног закључка да Москва то може поново. Много тога се променило.
© Министерство обороны Российской ФедерацииРусија је оптерећена сукобом који је изазвала у Украјини након њене инвазије у фебруару 2022. године. Њен пропусни опсег је танак, што поставља искрена питања о томе да ли овај пут може да посвети ресурсе или стратешку пажњу потребну да спасе Асада.
Можда још важније то што су Иран и Хезболах – кључни савезници Русије који су пре једне деценије обезбедили критичне копнене снаге за подршку Асаду – данас далеко слабији.
Хезболах је десеткован вишемесечним сукобом са Израелом, а Иран је значајно ослабљен након две рунде директног сукоба са Израелом.
Хезболах је десеткован вишемесечним сукобом са Израелом, а Иран је значајно ослабљен након два рунде директног сукоба са Израелом.
© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָלНидал Бетаре, генерални директор, Људи захтевају промене
Да, Русија може спасити режим. Али сви показатељи показују да не желе.
Опозиција је заузела огромна подручја која захтевају копнену операцију коју Руси нису вољни да преузму због њене цене људства и наоружања.
Међутим, могли би подвући црту да натерају Асада да седне са Турцима за преговарачки сто; питање које Руси покушавају да посредују између Асада и Турака на захтев Ердогана, али је Асад одбио, а неки кажу да је био под иранским притиском да одбије.
Штавише, опозиција је послала поруке Русима о спремности да задрже добре односе између „нове“ Сирије и Русије.
Још нешто: овог пута иранско мешање кроз њихове милиције у Ираку ће претворити рат у Сирији у секташки рат, а који Русију не занима.
Укратко, да, Русија би могла да заустави опозицију, може да спасе режим, али они то не желе.
Брајан Картер, менаџер портфолија за Блиски исток, пројекат критичних претњи америчког института за предузећа
Оно мало што би Русија могла да пружи Сирији — с обзиром на руске обавезе у Украјини — мало је вероватно да ће одлучно преокренути ток напредовања сиријске опозиције. Два су примарна фактора који томе доприносе.
© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُПрво, режимске јединице су се срушиле два пута, прво око Алепа и поново око Хаме. Ове колапсе ће бити тешко преокренути и вероватно ће захтевати прилив додатних снага.
Друго, сиријска опозиција је напредовала у многим областима без борбе.
Опозиција потписује политичке споразуме са локалним и мањинским заједницама у градовима и селима широм северозападне Сирије, што омогућава опозицији да брзо напредује.
Ово опет није нешто што би Русија могла да преокрене без озбиљног пристизања потребних снага. Најбољи избор за Сирију би могао бити Иран и његова мрежа наоружаних милиција у Сирији и региону.
Зијад Мајед, политички научник, Еллиотт Е. Бурдетте, професор блискоисточних студија, Амерички универзитет у Паризу
Руси, који су се надали да ће постићи свеобухватан договор са Трамповом администрацијом о помирењу курдских снага са Асадом и обезбеђивању проширења њихове територијалне контроле у Сирији у замену за утицај на сиријско-либанску границу и активности Хезболаха тамо, данас су се нашли са ограниченим ресурсима усред текућих преокрета.
© shutterstock/Olmo CoutoИзгледа да Москва сада признаје неповратност ситуације на северу Сирије. Чини се да је њен непосредни фокус на заустављању војног напредовања опозиције ка Хомсу и Дамаску.
Истовремено, можда ће бити принуђена да ради са Турском на постизању прекида ватре како би се спречио Асадов колапс.
Анкара ће, са своје стране, вероватно приступити преговорима из ревидираног оквира — што ће довести до понављања процеса из Астане на различитим основама и новог односа снага који би додатно ослабио Асада, а да га не мора нужно „елиминисати“.
Фабрис Баланш, доцент географије, Универзитет у Лиону; Додатни сарадник, Вашингтонски институт за блискоисточну политику
Русија може спасити Башара ел Асада тако што ће му прво обезбедити авионе за блокирање офанзиве џихадиста, као што је то масовно учинила у септембру 2015. године. Међутим, то може да функционише само ако се операција координира са Ираном.
© Министерство обороны Российской ФедерацииТехеран би морао да обезбеди сиријском режиму десетине хиљада војника да поврати контролу над тереном. Јер сиријска војска је исцрпљена и нема више храбрости да се бори сама.
Хоће ли ирачке шиитске милиције брзо стићи у Сирију? У четвртак, 5. децембра, Хезболах је послао 2.000 бораца из Бека у Хомс, али их је израелска авијација бомбардовала у близини Косеира. Ирачке снаге Хашд Шаби може да задеси иста судбина.
Тада Русија мора да постигне договор са Турском, која подржава Хајат Тахрир ал Шам. Анкара жели да контролише север Сирије и протера Курде, решење коме се Москва противи, иако су Курди савезници Сједињених Држава.
Такође би волела да се Башар ел Асад повуче у страну у корист владе којом доминира протурска исламистичка опозиција, што би на крају значило крај руског и иранског присуства.
Коначно, ако Русија жели да Турска обузда џихадисте, Путин ће вероватно морати да направи уступке и на другим фронтовима у којима је у конкуренцији са Ердоганом: на Кавказу и у Либији.
Турска жели да изгради копнену осовину са Азербејџаном преко Јужне Јерменије, чему се противе Москва и Техеран. У Либији триполитанске савезнике Анкаре почиње озбиљно да гуши маршал Хафтар, Путинов савезник и лидер Киренаике.
Путинова подршка војнику Башару стога долази и војним и дипломатским каналима.
© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُДаниел Герлах, немачки специјалиста за Блиски исток; Уредник часописа Zenith Middle East Magazine
Русија звучи упадљиво дипломатски и последњих дана ставља акценат на политички процес и дипломатију.
У исто време, Руси би требало да знају најбоље за лоше стање унутар сиријског безбедносног и војног апарата. Може бити да су Руси већ заштитили своје интересе и припремили се за план Б.
Иако је Русија била савезник Дамаска, она је у прошлости одржавала контакт са сунитским, исламистичким и муслиманским мрежама повезаним с браћом (Муслиманска браћа).
Ако се Сирија као резултат тога распадне, и ако се приобални регион одвоји од централне Сирије, Русија би такође покушала да задржи своја средства на Медитерану.
Ашер Кауфман, Џон М. Реган, млађи директор, Крок институт за међународне мировне студије, Универзитет Нотр Дам
Асадов режим је стратешко богатство за Русију и Путин ће покушати да учини све што може да подржи овај режим и спречи га да изгуби тло под ногама у Сирији.
У доба врхунца грађанског рата, Асадов режим је спасен захваљујући интервенцији Хезболаха, Ирана и Русије. Пошто је Хезболах значајно ослабљен након рата са Израелом, вероватно ће бити препуштено Ирану и Русији да интервенишу у подршци Асаду.
Русија ће морати да одмери своје приоритете у вези са својим ратом против Украјине јер ће можда морати да преусмери део својих војних средстава у Сирију да би подржала режим.
Као и током грађанског рата, већина подршке Асаду могла би да буде преко њених ваздушних снага, а то би се и даље могло учинити без значајног нарушавања руског војног распоређивања у Украјини.
Путин такође може рачунати на Трампа као председника у нади да ће постићи значајне политичке добитке у Украјини након што се успостави нова америчка администрација. У овом случају, он можда мисли да би могао да преусмери део руске војске у Сирију да подржи Асада.
Суштина је да би Русија могла да подржи Асада ако одлучи да је то њен главни приоритет и стога је спремна да уложи много војних ресурса у ту сврху.
Стивен Хајдеман, Јанет В. Кетчам 1953. Професор блискоисточних студија, директор, Блискоисточни студијски програм, Smith College
Са сваким километром опозиције напредује, Асадова будућност постаје све несигурнија.
© shutterstock/ Mohammad BashРусија би можда могла да спречи потпуни колапс његовог режима, очувајући његову контролу над Дамаском и околним областима. Ипак, изгледа да је мала вероватноћа да ће моћи да потисне опозиционе снаге на њихове линије пре 27. новембра.
Руска ваздушна средства у Сирији су исцрпљена, режимска војска је у нереду, а чини се да ни Иран ни Хезболах нису у стању да сакупе копнене снаге потребне да зауставе, а још мање преокрену замах опозиције.
Русија би ускоро могла утврдити да су њени интереси најбоље задовољени одбацивањем Асада и покушајем да се постигне договор између онога ко је постављен на његово место и опозиције.
Резиме
На питање да ли би Русија поново могла да сачува Асада, одговор ће се добити ускор.
Јасно је, да би Руси могли да очувају режим у Дамаску, међутим, после више од деценије и по поставља се питање, да ли их то занима?
Тренутно Руси преговарају са Турском и Ираном о Сирији у Дохи.
Турска, Русија и Иран успоставиле су Астански процес почетком 2017. године како би окончали грађански рат и покренули политички процес између две опозиционе групе и Асадовог режима у складу са резолуцијом 2254 Савета безбедности УН.
Очигледно је, да је време да се нешто у том процесу промени. Можда сам Асад?
Русија би морала да предузме шта је потребно да спасе свог савезника. У противном њен кредибилитет поузданог савезника ће једноставно испарити. И не само то. Сви који очекују сарадњу и помоћ Русије у ослобађању од западњачког израбљивања, мораће да се замисле шта им је чинити и највероватније ће пресавити табак и приклонити се западу. Нисам сигуран да то Русији одговара. Јесте тешко, јесте компликовано али и сам председник је јасно ставио више пута до знања да ће пут ослобађања од западњачке пљачке планетарних ресурса бити управо такав. Е па ово је један од тренутака где је потребно стиснути зубе и испрсити се тамо где треба.