MOGU LI RUSI I DALJE SPASAVATI ASADA U SIRIJI?

Baš kada se činilo da je konsolidovao svoju poziciju sirijskog predsednika nakon pobune Arapskog proleća i otimanja zemlje Islamske države, budućnost Bašara el Asada visi o koncu nakon zapanjujućeg napredovanja antirežimskih (džihadističkih, terirističkih, militantnih) snaga, koje su preuzele kontrolu nad ključnim gradovima.

Asad, čiju vojsku međunarodni posmatrači optužuju da je počinila zločine od izbijanja građanskog rata u Siriji 2011. godine, uključujući hemijske napade, u velikoj meri se oslanja na rusku vojnu podršku da bi održao svoju poziciju i tako je već nekoliko godina.

Ali ruski predsednik Vladimir Putin suočava se sa sopstvenim problemima. Njegova razvučena vojska napreduje u Ukrajini, ali uz ogromnu cenu i u ljudstvu i u materijalu, a Rusija se takođe bori da proširi svoj uticaj širom Afrike, gde takođe ima trupe u akciji.

Sa Asadom pod ponovnim pritiskom i njegovom vojskom koja brzo gubi kontrolu zbog pobunjenika, a Putinova ekonomija iscrpljena ratom gurnula se blizu svojih granica, može li Rusija i dalje spasiti sirijskog predsednika? Newsweek je postavio ovo pitanje stručnjacima. Evo šta su rekli.

© Министерство обороны Российской Федерации

Čarls Lister, viši saradnik, direktor, Sirija i antiterorizam, Institut za Bliski istok

Asadova budućnost nikada nije izgledala krhkije nego danas, a za sada se čini da Rusija nije u stanju ili možda čak ni spremna da ga spase.

Izazov je u tome što Rusija nikada nije rasporedila značajne kopnene snage u Siriji i to je verovatno jedina stvar koja bi sada napravila razliku.

Sirijska oružana opozicija je intenzivno trenirala u protekle četiri godine i jednostavno predstavlja daleko moćniju silu nego što je to činila ranije.

© shutterstock/Mohammad Bash

Kada je Rusija intervenisala u septembru 2015. godine, koncentrisala je svoje napore u vazdušnoj kampanji i oslonila se na snage sirijskog režima na terenu da bi ostvarila dobitke. Čak i tada, za to su bili potrebni meseci da pokaže bilo kakvu dividendu – ali izazov na terenu je danas daleko teži.

Režim se jednostavno ne poklapa sa stanjem na terenu.

I pored vojnih pitanja, režim nema široku podršku stanovništva, a širom zemlje počinju da se aktiviraju žarišta prikrivene opozicije, što dodatno povećava pažnju i resurse režima.

Mona Jakubijan, potpredsednica Centra za Bliski istok i Severnu Afriku, Američki institut za mir

Rusija je odigrala ključnu ulogu u spasavanju Asada pre deset godina kada je sirijski režim bio u opasnosti od kolapsa. Premotamo deset godina unapred i daleko je od prethodnog zaključka da Moskva to može ponovo. Mnogo toga se promenilo.

© Министерство обороны Российской Федерации

Rusija je opterećena sukobom koji je izazvala u Ukrajini nakon njene invazije u februaru 2022. godine. Njen propusni opseg je tanak, što postavlja iskrena pitanja o tome da li ovaj put može da posveti resurse ili stratešku pažnju potrebnu da spase Asada.

Možda još važnije to što su Iran i Hezbolah – ključni saveznici Rusije koji su pre jedne decenije obezbedili kritične kopnene snage za podršku Asadu – danas daleko slabiji.

Hezbolah je desetkovan višemesečnim sukobom sa Izraelom, a Iran je značajno oslabljen nakon dve runde direktnog sukoba sa Izraelom.

Hezbolah je desetkovan višemesečnim sukobom sa Izraelom, a Iran je značajno oslabljen nakon dva runde direktnog sukoba sa Izraelom.

© Israeli Air Forceזְרוֹעַ הָאֲוִיר וְהֶחָלָל

Nidal Betare, generalni direktor, Ljudi zahtevaju promene

Da, Rusija može spasiti režim. Ali svi pokazatelji pokazuju da ne žele.

Opozicija je zauzela ogromna područja koja zahtevaju kopnenu operaciju koju Rusi nisu voljni da preuzmu zbog njene cene ljudstva i naoružanja.

Međutim, mogli bi podvući crtu da nateraju Asada da sedne sa Turcima za pregovarački sto; pitanje koje Rusi pokušavaju da posreduju između Asada i Turaka na zahtev Erdogana, ali je Asad odbio, a neki kažu da je bio pod iranskim pritiskom da odbije.

Štaviše, opozicija je poslala poruke Rusima o spremnosti da zadrže dobre odnose između „nove“ Sirije i Rusije.

Još nešto: ovog puta iransko mešanje kroz njihove milicije u Iraku će pretvoriti rat u Siriji u sektaški rat, a koji Rusiju ne zanima.

Ukratko, da, Rusija bi mogla da zaustavi opoziciju, može da spase režim, ali oni to ne žele.

Brajan Karter, menadžer portfolija za Bliski istok, projekat kritičnih pretnji američkog instituta za preduzeća

Ono malo što bi Rusija mogla da pruži Siriji — s obzirom na ruske obaveze u Ukrajini — malo je verovatno da će odlučno preokrenuti tok napredovanja sirijske opozicije. Dva su primarna faktora koji tome doprinose.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Prvo, režimske jedinice su se srušile dva puta, prvo oko Alepa i ponovo oko Hame. Ove kolapse će biti teško preokrenuti i verovatno će zahtevati priliv dodatnih snaga.

Drugo, sirijska opozicija je napredovala u mnogim oblastima bez borbe.

Opozicija potpisuje političke sporazume sa lokalnim i manjinskim zajednicama u gradovima i selima širom severozapadne Sirije, što omogućava opoziciji da brzo napreduje.

Ovo opet nije nešto što bi Rusija mogla da preokrene bez ozbiljnog pristizanja potrebnih snaga. Najbolji izbor za Siriju bi mogao biti Iran i njegova mreža naoružanih milicija u Siriji i regionu.

Zijad Majed, politički naučnik, Elliott E. Burdette, profesor bliskoistočnih studija, Američki univerzitet u Parizu

Rusi, koji su se nadali da će postići sveobuhvatan dogovor sa Trampovom administracijom o pomirenju kurdskih snaga sa Asadom i obezbeđivanju proširenja njihove teritorijalne kontrole u ​​Siriji u zamenu za uticaj na sirijsko-libansku granicu i aktivnosti Hezbolaha tamo, danas su se našli sa ograničenim resursima usred tekućih preokreta.

© shutterstock/Olmo Couto

Oni su akutno svesni ranjivosti Asadovih vojnih snaga, koje su se deceniju u velikoj meri oslanjale na Hezbolah i proiranske šiitske milicije. Ovi drugi su se ili povukli ili su premešteni na libanske i iračke granice.

Izgleda da Moskva sada priznaje nepovratnost situacije na severu Sirije. Čini se da je njen neposredni fokus na zaustavljanju vojnog napredovanja opozicije ka Homsu i Damasku.

Istovremeno, možda će biti prinuđena da radi sa Turskom na postizanju prekida vatre kako bi se sprečio Asadov kolaps.

Ankara će, sa svoje strane, verovatno pristupiti pregovorima iz revidiranog okvira — što će dovesti do ponavljanja procesa iz Astane na različitim osnovama i novog odnosa snaga koji bi dodatno oslabio Asada, a da ga ne mora nužno „eliminisati“.

Fabris Balanš, docent geografije, Univerzitet u Lionu; Dodatni saradnik, Vašingtonski institut za bliskoistočnu politiku

Rusija može spasiti Bašara el Asada tako što će mu prvo obezbediti avione za blokiranje ofanzive džihadista, kao što je to masovno učinila u septembru 2015. godine. Međutim, to može da funkcioniše samo ako se operacija koordinira sa Iranom.

© Министерство обороны Российской Федерации

Teheran bi morao da obezbedi sirijskom režimu desetine hiljada vojnika da povrati kontrolu nad terenom. Jer sirijska vojska je iscrpljena i nema više hrabrosti da se bori sama.

Hoće li iračke šiitske milicije brzo stići u Siriju? U četvrtak, 5. decembra, Hezbolah je poslao 2.000 boraca iz Beka u Homs, ali ih je izraelska avijacija bombardovala u blizini Koseira. Iračke snage Hašd Šabi može da zadesi ista sudbina.

Tada Rusija mora da postigne dogovor sa Turskom, koja podržava Hajat Tahrir al Šam. Ankara želi da kontroliše sever Sirije i protera Kurde, rešenje kome se Moskva protivi, iako su Kurdi saveznici Sjedinjenih Država.

Takođe bi volela da se Bašar el Asad povuče u stranu u korist vlade kojom dominira proturska islamistička opozicija, što bi na kraju značilo kraj ruskog i iranskog prisustva.

Konačno, ako Rusija želi da Turska obuzda džihadiste, Putin će verovatno morati da napravi ustupke i na drugim frontovima u kojima je u konkurenciji sa Erdoganom: na Kavkazu i u Libiji.

Turska želi da izgradi kopnenu osovinu sa Azerbejdžanom preko Južne Jermenije, čemu se protive Moskva i Teheran. U Libiji tripolitanske saveznike Ankare počinje ozbiljno da guši maršal Haftar, Putinov saveznik i lider Kirenaike.

Putinova podrška vojniku Bašaru stoga dolazi i vojnim i diplomatskim kanalima.

© Syrian Arab Armed Forces/ الْقُوَّاتُ الْمُسَلَّحَةُ الْعَرَبِيَّةُ السُّورِيَّةُ

Daniel Gerlah, nemački specijalista za Bliski istok; Urednik časopisa Zenith Middle East Magazine

Rusija zvuči upadljivo diplomatski i poslednjih dana stavlja akcenat na politički proces i diplomatiju.

U isto vreme, Rusi bi trebalo da znaju najbolje za loše stanje unutar sirijskog bezbednosnog i vojnog aparata. Može biti da su Rusi već zaštitili svoje interese i pripremili se za plan B.

Iako je Rusija bila saveznik Damaska, ona je u prošlosti održavala kontakt sa sunitskim, islamističkim i muslimanskim mrežama povezanim s braćom (Muslimanska braća).

Ako se Sirija kao rezultat toga raspadne, i ako se priobalni region odvoji od centralne Sirije, Rusija bi takođe pokušala da zadrži svoja sredstva na Mediteranu.

Ašer Kaufman, Džon M. Regan, mlađi direktor, Krok institut za međunarodne mirovne studije, Univerzitet Notr Dam

Asadov režim je strateško bogatstvo za Rusiju i Putin će pokušati da učini sve što može da podrži ovaj režim i spreči ga da izgubi tlo pod nogama u Siriji.

U doba vrhunca građanskog rata, Asadov režim je spasen zahvaljujući intervenciji Hezbolaha, Irana i Rusije. Pošto je Hezbolah značajno oslabljen nakon rata sa Izraelom, verovatno će biti prepušteno Iranu i Rusiji da intervenišu u podršci Asadu.

Rusija će morati da odmeri svoje prioritete u vezi sa svojim ratom protiv Ukrajine jer će možda morati da preusmeri deo svojih vojnih sredstava u Siriju da bi podržala režim.

Kao i tokom građanskog rata, većina podrške Asadu mogla bi da bude preko njenih vazdušnih snaga, a to bi se i dalje moglo učiniti bez značajnog narušavanja ruskog vojnog raspoređivanja u Ukrajini.

Putin takođe može računati na Trampa kao predsednika u nadi da će postići značajne političke dobitke u Ukrajini nakon što se uspostavi nova američka administracija. U ovom slučaju, on možda misli da bi mogao da preusmeri deo ruske vojske u Siriju da podrži Asada.

Suština je da bi Rusija mogla da podrži Asada ako odluči da je to njen glavni prioritet i stoga je spremna da uloži mnogo vojnih resursa u tu svrhu.

Stiven Hajdeman, Janet V. Ketčam 1953. Profesor bliskoistočnih studija, direktor, Bliskoistočni studijski program, Smith College

Sa svakim kilometrom opozicije napreduje, Asadova budućnost postaje sve nesigurnija.

© shutterstock/ Mohammad Bash

Rusija bi možda mogla da spreči potpuni kolaps njegovog režima, očuvajući njegovu kontrolu nad Damaskom i okolnim oblastima. Ipak, izgleda da je mala verovatnoća da će moći da potisne opozicione snage na njihove linije pre 27. novembra.

Ruska vazdušna sredstva u Siriji su iscrpljena, režimska vojska je u neredu, a čini se da ni Iran ni Hezbolah nisu u stanju da sakupe kopnene snage potrebne da zaustave, a još manje preokrenu zamah opozicije.

Rusija bi uskoro mogla utvrditi da su njeni interesi najbolje zadovoljeni odbacivanjem Asada i pokušajem da se postigne dogovor između onoga ko je postavljen na njegovo mesto i opozicije.

Rezime

Na pitanje da li bi Rusija ponovo mogla da sačuva Asada, odgovor će se dobiti uskor.

Jasno je, da bi Rusi mogli da očuvaju režim u Damasku, međutim, posle više od decenije i po postavlja se pitanje, da li ih to zanima?

Trenutno Rusi pregovaraju sa Turskom i Iranom o Siriji u Dohi.

Turska, Rusija i Iran uspostavile su Astanski proces početkom 2017. godine kako bi okončali građanski rat i pokrenuli politički proces između dve opozicione grupe i Asadovog režima u skladu sa rezolucijom 2254 Saveta bezbednosti UN.

Očigledno je, da je vreme da se nešto u tom procesu promeni. Možda sam Asad?