Ukrajina je od početka rata sa Rusijom u februaru 2022. godine uspela da sprovede obimnu mobilizaciju i da se odupre značajno brojnijoj i tehnički snažnijoj ruskoj vojsci. Međutim, od 2023. postaje sve uočljivije da se zemlja suočava sa ozbiljnim poteškoćama u obezbeđivanju dovoljnog broja novih vojnika i u održavanju postojećih borbenih kapaciteta.
Nedostatak ljudstva posledica je više međusobno povezanih faktora. Među njima su institucionalne slabosti, korupcija u sistemu mobilizacije, iscrpljenost društva nakon dugotrajnog rata, kao i problemi u obuci, komandovanju i raspoređivanju ljudstva na frontu. Demografska struktura zemlje i ekonomska ograničenja dodatno smanjuju bazu potencijalnih regruta, dok izbegavanje mobilizacije kod dela stanovništva stvara osećaj nepravde i podriva društvenu koheziju.
Ključni izazov trenutno za ukrajinske vlasti na prvom mestu jeste kako motivisati veći broj građana da se dobrovoljno prijave, budu regrutovani i ostanu u vojsci. Vlada Ukrajine usvojila je novi zakon o mobilizaciji i pokrenula određene reforme u vojsci, uključujući povećanje plata i bonusa, poboljšanje uslova službe i veću fleksibilnost u raspoređivanju vojnika na teritoriji države. Ipak, efekti ovih mera za sada nisu dovoljni da zaustave drastičan pad broja aktivnih pripadnika oružanih snaga.
Problem mobilizacije ima i važnu spoljnopolitičku dimenziju. Podrška Sjedinjenih Država i evropskih saveznika u značajnoj meri zavisi od procene da li Ukrajina može sama da obezbedi neophodno ljudstvo za nastavak ratnih dejstava i odbranu teritorije, ili planira oslanjanje na priliv vojnika iz drugih, u ovom slučaju savezničkih država. U tom kontekstu, pitanje mobilizacije postaje jedan od ključnih indikatora održivosti ukrajinskih ratnih ciljeva.
U javnim i stručnim raspravama sve se češće ističe potreba da se mobilizacioni sistem učini pravednijim i transparentnijim, da se jasno urede pravila demobilizacije, suzbije korupcija i poboljša kvalitet komandovanja. Obnova poverenja između države i građana smatra se neophodnim preduslovom za dugoročni uspeh.
Pored toga, saveznici Ukrajine mogu u ovoj situaciji imati dodatnu ulogu, ne samo kroz isporuke oružja, već i kroz podršku uslovima službe, lečenju ranjenih, reintegraciji veterana i jačanju institucija. Bez sistemskog rešavanja problema ljudstva, ni najsavremenija vojna pomoć ne može sama po sebi obezbediti održivu odbranu bilo koje zemlje, pa tako ni Ukrajine.
Od kada su rusi „značajno brojniji“, kada je sam Zelensky rekao da na frontu ima preko 900k trupa na početku 2025? Kad bi mogao, zakačio bi i link iz američkim medijima.