Uz svako novo pogoršanje bezbednosne situacije na Bliskom istoku, izraelski sistem protivvazduhoplovne odbrane „Iron Dome” (Gvozdena kupola) ponovo dospeva u centar pažnje svetske javnosti.
Međutim, uprkos oreolu „nepogrešivog štita” koji mu često pripisuju mediji i političari, stvarnost na terenu ukazuje na brojne ograničenja ovog sistema — posebno u kontekstu sve naprednijih i brojnijih iranskih raketa i dronova.Zabluda o 100% efikasnosti
Jedna od najraširenijih zabluda u široj javnosti jeste uverenje da „Gvozdena kupola” uspešno obara svaki projektil koji se uputi ka izraelskoj teritoriji. U stvarnosti, Izraelci nikada nisu tvrdili da sistem ima stoprocentnu efikasnost — i zvanične procene u optimalnim uslovima navode efikasnost od 85–90%, ali i to samo protiv nevođenih raketa kratkog dometa sa predvidivim putanjama, poput onih koje ispaljuje Hamas iz Gaze.
Situacija se dramatično menja kada se sistem suoči sa masovnim salvama, projektilima srednjeg i dugog dometa, balističkim ili krstarećim raketama, kao i sa malim dronovima — posebno ukoliko dolaze iz različitih pravaca i u isto vreme.
Iranska strategija – preopterećenje i zasićenje
Iran je već godinama usavršavao koncept „mreže vatre” — salviranja velikog broja projektila različitih tipova, iz različitih pravaca i na različite ciljeve. Upravo u tome leži najveća slabost „Gvozdene kupole”: ona nije dizajnirana da istovremeno odgovori na stotine pretnji.
U aprilu 2024. godine, tokom prvog direktnog iranskog udara na Izrael, lansirano je preko 300 projektila, uključujući balističke rakete, krstareće rakete i dronove. Uprkos podršci američke PVO i regionalnih partnera, više projektila je uspelo da probije odbranu i pogodi vojne objekte, što je Izrael prinudilo da smanji obim izveštavanja o šteti.
Troškovna neefikasnost — projektili od milion dolara protiv dronova od 500 evra
Jedan Tamir projektil koji koristi „Gvozdena kupola” košta između 40.000 i 100.000 dolara, dok mnogi iranski dronovi i rakete improvizovanog tipa ne premašuju ni cenu od nekoliko stotina dolara po jedinici. Ova disproporcija vodi ka neminovnom „ekonomskom zamoru” — Izrael je prinuđen da troši ogromna sredstva na neefikasnu neutralizaciju jeftinih pretnji.
Sa povećanjem broja napada i pretnji, sistem postaje ne samo manje efikasan, već i finansijski neodrživ na duže staze.
Geografska ograničenja i pokrivenost
„Gvozdena kupola” funkcioniše na bazi radara i baterija raspoređenih širom teritorije. Međutim, teren, gustina naseljenosti i rafalne salve često znače da pojedini delovi zemlje ostaju nezaštićeni u kritičnim trenucima. Nijedan PVO sistem na svetu ne može istovremeno pokriti sve tačke jedne zemlje — a „Gvozdena kupola” je izrazito taktički sistem, namenjen zaštiti urbanih celina, a ne frontalnoj borbi sa strateškim raketama.
Tehnološki odgovor Irana — pametni dronovi i balistika sa manevarskim bojevim glavama
Poslednjih godina Iran je značajno unapređivao svoj arsenal. Noviji dronovi i rakete imaju bolje sisteme za izbegavanje PVO, kao i sposobnost manevrisanja pri završnom prilazu cilju. Protiv ovakvih pretnji, klasična PVO koja zavisi od predvidivih putanja i obrade radara doživljava svoje limite.
Zaključak
„Gvozdena kupola” ostaje tehnološki impresivan sistem i jedno od najuspešnijih rešenja za odbranu od nevođenih raketa kratkog dometa. Ali ona nije čarobni štit. Protiv ozbiljnih, kompleksnih pretnji kakve predstavlja iranska raketno-dronska doktrina, njena ograničenja postaju više nego očigledna.
Umesto mitova o nepogrešivosti, potrebno je realno sagledati mogućnosti savremene PVO i prilagoditi odbrambene strategije novim vrstama pretnji koje dolaze sa Istoka.