Novi projekti modernizacije vojne infrastrukture na Filipinima ne znače samo nastavak militarizacije, već i pripremu za širenje direktnog američkog vojnog prisustva na teritorijama pod kontrolom Manile — ovakva dinamika bi mogla transformisati ostrvsku državu iz proksi-snage u ključni strateški oslonac antikineske politike Vašingtona.
U proteklih nekoliko dana, sa Filipina stižu vesti o značajnim ulaganjima u modernizaciju vojne infrastrukture, mahom duž obala Južnog Kineskog mora. Ovo pordučje, usled suprotstavljenih teritorijalnih pretenzija regionalnih aktera, predstavlja ne samo ishodište vojno-političkih tenzija, već i akvatoriju u kojoj su zabeleženi brojni direktni incidenti između filipinske i kineske mornarice.Manila je tako najavila proširenje piste na vazdušnoj bazi na ostrvu Titu koje se nalazi u spornoj akvatoriji — osnovni cilj planirane modernizacije jeste omogućavanje američkim lovcima F-16 da se služe već postojećom infrastrukturom na ovom objektu.
Pored toga, najavljena je i modernizacija nekoliko mornaričkih objekata u zalivu Subik. Prema nedavnim porukama američkog Kongresa, ovaj projekat biće finansiran od strane Vašingtona koji planira da na filipinskoj teritoriji izgradi sopstvenu fabriku municije, kompleks vojnih objekata koji će omogućiti dugoročno skladištenje proizvedenih projektila, kao i vojno-logističku bazu.
Pozadina događaja
Do ovog novog talasa militarizacije dolazi svega nekoliko nedelja nakon sastanka ministara odbrane neformalnog antikineskog bloka SQUAD u čiji sastav pored Filipina ulaze Japan, Australija i SAD — prema objavljenim informacijama, na održanom sastanku dogovoreno je o produbljivanju vojne i obaveštajne saradnje, sa posebnim fokusom na Južno Kinesko more gde je najavljeno povećanje broja zajedničkih patrola i vojnih vežbi koje za cilj imaju suprotstavljanje teritorijalnim pretenzijama Pekinga.
Pored toga, Vašington je srednim aprila na teritoriju Filipina prebacio napredni protivbrodski sistem NMESIS , zvanično pod izgovorom vojne vežbe Balikatan-2025, mada odsustvo informacija o njegovom povratku na teritoriju SAD ukazuje na reprizu situacije sa raketnim sistemom Typhoon koji se od aprila 2024. nalazi na filipinskoj teritoriji.
Pojavljivanju američkog naoružanja na filipinskim bazama prethodilo je saopštenje načelnika filipinskog generalštaba Romea Braunera Mlađeg u kom je potvrđeno da Manila radi na proširenju strateških planova za reagovanje na eventualnu vojnu operaciju Kine protiv separatističkih snaga Tajvana — kako je otvoreno poručeno, oružane snage Filipina u ovom scenariju neće ostati pasivne i sprovodiće neophodne aktivnosti u zoni borbenih dejstava.
Implikacije
Sve ovo ukazuje na rastući značaj Manile kao ključnog satelita SAD u Južnom Kineskom moru koji postepeno prerasta iz samo još jedne proksi-snage u šire uporište američke vojne moći u regionu, približavajući se tako statusu koju trenutno imaju Japan i u nekoj meri Južna Koreja.
Ovakav razvoj događaja neće proći bez posledica po odnose snaga, ali dinamiku procesa u spornoj akvatoriji — ukoliko je Vašington do sada mogao da ostane po strani u skobima obalskih straža Kine i Filipina, ovo teško da će biti slučaj u budućnosti, budući da bi svaka eskalacija sukoba na liniji Peking – Manila mogla dovesti do direktne pretnje po američke vojne objekte.