ЛОВАЦ МИГ-23 КАКО ГА ЈЕ ВИДЕО КАПЕТАН АМЕРИЧКОГ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРИСТИАН Д. ОР

МиГ-23 „Flogger“, намењен да замени МиГ-21 и да се такмичи са америчким F-4 Phantom, показао се као разочарање у стварним борбама. Тако је своју причу о овом ловцу започео бивши амерички официр и пилот Кристиан Д. Ор (Christian D. Оrr ).

Иако је био напредан на папиру са својим крилима променљиве геометрије и могућношћу вођења борбе изван визуелног домета, био је јефтино направљен за извоз, тежак за летење и скуп за одржавање.

Борбени рекорд МиГ-23 је изразито лош, са бројним губицима против израелских, иранских, египатских и америчких авиона. Упркос овим недостацима, МиГ-23 је остао у служби у неким земљама деценијама и још увек га користи неколико армија и данас.

МиГ-23 је један ужасан ловац, а америчко ваздухопловство на срећу нема ниједан борбени авион који би могао да се мери са њеном страшном историјом. Штета јадног млазног ловца МиГ-23 „Flogger“. Направљен да замени старији – МиГ-21 Fishbed, и намењен да се бори са америчким F-4 Phantom МиГ-23 је уместо тога постао пословично „црвенокоси пасторак“ ловаца совјетског дизајна.

Уместо да испуни свој НАТО кодни назив „Flogger“ у стварним ваздушним борбама, авион је много чешће завршавао са батинама.

МиГ-23: Није нужно рођен да пропадне…

На папиру, МиГ-23 није изгледао као тако лош авион када је развијен. У ствари, његова геометрија променљивих крила и напредни радарски системи и системи за контролу ватре учинили су га прилично напредним авионом када је први пут представљен 1970. године и почео да улази у оперативну употребу 1971. године.

Од посебног значаја за његове пилоте је била могућност пресретања изван визуелног домета (BVR) од моћнијих сензора на авиону. Поред тога, ловац је имао робустан стајни трап који му је омогућавао да полеће са кратких, неуређених стаза.

…Али изграђено на јефтином

Међутим, Совјети су намерно дизајнирали Flogger као јефтинији извозни ловац и стога у њега нису уградили напор и контролу квалитета који би се очекивали од борбеног авиона намењеног првенствено за одбрану драгоцене „Родине“ (Отаџбина).

Совјетска индустрија наоружања сигурно није имала мањак купаца за МиГ-23, јер су га купиле не само све земље чланице Варшавског пакта, већ и прави списак званичних комунистичких савезника, као и државе чланице Покрета несврстаних широм света. Ова листа купаца укључивала је Алжир, Кубу, Индију, Северну Кореју и Сирију.

Од корисника је пријављено је да је авион тежак за летење и скуп за одржавање, док су његови мотори имали кратак век трајања.

„Овде нема двосмислености: МиГ-23 се може похвалити дугим, добро документованим и дубоко срамотним искуством у служби. Пуни обим његових неуспеха је превелик да би се детаљно изнео, али ево неколико најважнијих ствари. Више од десет сиријских млазних ловаца МиГ-23 оборили су израелски F-15 и F-16 током арапско-израелских ратова. Ирачки млазни ловци МиГ-23 такође су још лошије прошли против Ирана током иранско-ирачког рата, претрпевши, како се извештава, више од педесет губитака против иранских F-14, F-5 и F-4. Либијски МиГ-23 су рутински били лошији од египатских ловаца МиГ-21 током либијско-египатског рата, а два од ових ловца су уништила два америчка F-14 Tomcat током окршаја у Тобруку 1989. године.

Током операције Пустињска олуја 1991. године, један срећни пилот МиГ-23 Ирачког ваздухопловства успео је барем мало осветла образ када је оштетиоF-111 Aardvark ракетом Р-24Т док је амерички ловац-бомбардер био на задатку.

Aardvark је ипак успео да се безбедно врати у базу, а ова делимична победа је биласимболична у светлу обарања седам МиГ-23 од стране америчких F-15C.

Дуготрајни МиГ-23 Flogger

Упркос овим недостацима у дизајну и лошем борбеном рекорду, МиГ-23 је наставио да лети. Совјети су изградили 5.000 ових авиона разних верзија између 1967. и 1985. године, а руско ваздухопловство их је држало у употреби до 1999. године.

У међувремену, МиГ-23 још увек остаје у ваздушним арсеналима Анголе, Етиопије, Северне Кореје и Сирије.

Међутим, капетан је изоставио причу о совјетским ловцима МиГ-23МЛД изнад Авганистана где су међу његовим жртвама били и пакистански ловци F-16A, али се није сетио ни кубанских МиГ-23МЛ изнад Анголе, који су били дорасли такмаци јужноафричким пилотима.