Sećam se, kad su Rusi 24. februara 2022. godine upali u Ukrajinu. Već tad sam bio protiv tog rata, jer sam osećao na osnovu ličnog iskustva, da neće doneti ništa dobro uopšte i da je sigurno bilo da se neće završiti za nekoliko dana, iako su mnogi to tvrdili. Jer Rusi su to?
Međutim, bilo je u startu jasno da nešto škripi kod Rusa. Mnogi se sećaju, nepreglednih ruskih tenkovski kolona, koje su čekale da ih pozadinske jedinice stignu. Tenkovi bez goriva “na izvolite”, grešku koju su “osvajači” još od Drugog svetskog rata, konstantno ponavljali. Ko se seća invazije SAD na Irak 2003. godine? I Amerikanci su to isto ponovili ili uradili. Tenkovi Abrams su jurili pustinjom, sve dok nisu ostali bez goriva. A onda su čekali nekoliko dana, da ih stignu njihove cisterne i logistika. Kažu, borbeni ili taktički radijus dejstva savremenih tenkova je oko 600 kilometara. Međutim, to u praksi i nije baš tako. Nikada se u gonjenju protivnika ne rukovodi tehničkim mogućnostima borbenog sredstva, već stvarnim mogućnostima logistike.
Otkad je rata, uvek je bilo jasno da rat dobijaju ne borbene već logističke jedinice i masovne vojske.
Elem, videvši da su Rusi počinili slične greške, kao i druge savremene imperijalne vojske, sve mi je bilo jasno.
© Міністерство оборони УкраїниRatni cilj?
Kada se odluči, da se krene u rat, sve mora biti spremno od države, preko vojske do cilja rata!
Moj lični utisak je, da Rusi ipak nisu znali šta hoće? A jasno mi je bilo da će ih njihov rival SAD “navući”, posle američkog onakovog povlačenja iz Avganistana. Nešto se dogodilo i u prošlosti, ko se seća rata u Vijetnamu i američkog bega iz Sajgona aprila 1975. godine, sve će mu biti jasno?
Četiri godine posle, tadašnji Sovjetski Savez je intervenisao u Avganistanu podržavajući prokomunističku vlast u Kabulu. Cilj rata: “bratska pomoć narodu Avganistana i socijalistička solidarnost”. U duhu “socijalističke internacionale”. Znamo, kako je sovjetska intervencija u Avganistanu završila.
Amerikanci su iz Avganistana pobegli avgusta 2021. godine, Rusi su u Ukrajinu upali februara 2022. godine. Deluje slično?
Ratni cilj Rusa: “denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine”. Jer sada su Ukrajinci Nacisti. Floskule i demagogije.
Podseti me na rat, na ovim našim prostorima iz devedesetih godina prošlog veka.
U nas su u to vreme bili termini za “neprijatelje” od ustaša, preko četnika i balija, mudžosa i šiptara. U skladu sa denacifikacijom balkanskih prostora.
Tako Ukrajinci postaše Nacisti, Banderovci, Hitlerovci a Rusi komunisti, staljinsti i slično.
Međutim, jasno je bilo da su Rusi u rat ušli nespremni, sa korumpiranim rukovodstvom i bez jasnog ratnog cilja!
© shutterstock/Drop of LightOčekivanje internet “fotelja” ratnika?
Onda su počeli navijači, jedne i druge strane da navajaju. Od toga da Rusi samo što ne uđu u Berlin, do toga da Moskva samo što nije pala. Ali, od toga nije bilo ništa. Niti su Rusi ušli u Kijev niti je Putin otišao sa vlasti. Rusi ne samo da su se povukli iz predgrađa Kijeva, već su Ukrajincima ostavili Herson i pristup ruskoj granici kod Harkova. Rusi su iz početne ofanzive, prešli u defanzivu.
Laici su počeli da pričaju da rusko oružje uopšte ne valja, da će Rusi da izgube kad se pojavi zapadno “super oružje” i slično. Te godine rusi zauzimaju Mariupolj, ispostaviće se jedini veći grad u Ukrajini koji su Rusi do sad zauzeli u ovom sukobu.
“Rusi uče na greškama i to veoma brzo“, reče jedan moj prijatelj i sa time se moram složiti.
Prešavši u defanzivu, Rusi su spremno dočekali ukrajinsku protivofanzivi. Rezultat te ukrajinske protivofanzive je jasan. Posebno se dobro pokazalo zapadno “čudesno oružje” u ukrajinskoj stepi, ostavljeno u plamenu. Toliko o lošem ruskom i dobrom zapadnom oružju.
Posebno kad u medijima o tome priča čovek-ekspert, koji je sa bestrzajnim topom oborio američki tomahavk. I Hitler je verovao u “čudesno oružje”!
Kako su Rusi lagano ponovo preuzimali inicijativu, odnekud su se pojavljivali novi ruski ratni ciljevi. Tako se pojavio “jasan plan”, da Rusi moraju zauzeti Odesu i Harkov i komplet crnomorsku obalu Ukrajine i dođi do ušća Dunava i granice Moldavije.
Međutim, jasno je da to nije cilj Rusije. Više puta su Rusi to izjavljivali. Nema se snaga.
Slom ruskog plana sanitarnih zona
Kako je ukrajinska vojska počela masovnije da granatira Belogorod i Belgorodsku oblast, bilo je jasno, da Rusi moraju nešto da učine.
U maju 2024. godine, ruska vojska interveniše ponovo u Harkovskoj oblasti. Počinju teške i krvave borbe za Volčansk. Negde mediji objavljuju da je Volčansk pao u ruske ruke. Međutim, to se nije dogodilo. Prolazi, jun, pa jul i početkom avgusta bilo je jasno da su Rusi kod Harkova zaustavljeni.
Bilo je jasno, da je ruski plan, ako je uopšte postojao a u vezi sa “sanitarnom zonom”, propao.
I onda je osvanuo 6. avgust 2024. godine. Rusi trenutno imaju potpunu inicijativu na ukrajinskom frontu. Vode polagano i sigurno rat sa svojom taktikom “hiljadu rezova”.
Međutim, jasno je da se sve kreće ka jednoj “opštoj bici“, koja će posložiti figure za pregovare.
Rusi su osvojili sve ono što su Ukrajinci vratili u svojoj prošlogodišnjoj protivofanzivi. Sve je jasno bilo.
A, da li je?
Ujutro 6. avgusta, na javnim stranicama pojavila se informacija da su jedinice ukrajinske vojske pokušale da napadnu Kursku oblast u Rusiji. Njihove mehanizovane grupe počele su da napreduju ka naselju Gončarovka, Sudžanski okrug.
To nije bio upad izviđačko-diverzantskih grupa kojih je često bilo. Ovaj put, ukrajinska vojska je izvela opšti napad na rusku teritoriju, odnosno u dubinu Kurske oblasti. Radilo se o klasičnom vojnom upadu sa oklopom, pešadijom podržanom artiljerijom i sredstvima PVO.
Čini se da je ovo pokušaj Kijeva da pristupi pregovorima sa Moskvom sa „jake pozicije“. U Ukrajini savršeno razumeju da im nikakva „vojna pobeda” nad Rusijom nije moguća, čak ni uz pojačanu pomoć Zapada. Samo što u Kijevu žele da izvuku nešto značajno za sebe od ovih krvavih napada. Na primer, da ubede Moskvu da prepusti Herson i Zaporožje Kijevu, ili čak da izvrše razmenu teritorija ako se uspe u napadu i zauzme deo ruske teritorije. Ali malo je verovatno da će rusko rukovodstvo pristati na tako nešto.
Ukrajinski napad nije trebao da bude iznenađenje za ruski generalštab, ali izgleda da je bio. Prvo Rusi nisu znali kako da odgovore na napad. Tako su uveli režim protivterorističke operacije (PTO) u regionu Kursk. Ali je to režim za vođenje policijskih ne vojnih operacija. Odgovarati na vojnu operaciju, policijskom? Koji je smisao?
Ukrajinci su uspeli ponovo da iznenade Ruse. Ovaj put su rat privremeno prebacili kod Rusa.
Opet je kod Rusa pošlo nešto pogrešno: “Postoje samo dve opcije. Ili oni koji su odgovorni za bezbednost ruskih granica jednostavno nisu znali ništa o predstojećem napadu. Po kom pravu onda oni zauzimaju svoj položaj ili položaje? Ili, još gore, znali su, a ništa nisu uradili, što ukazuje na dubok i ozbiljan problem u samom sistemu obezbeđenja bezbednosti građana Rusije. Ne raditi na greškama, ne kažnjavati krivce za aljkavost, nemar, pa i izdaju, znači dozvoliti da se takvi tragični događaji ponove“, zaključuje ruski vojni dopisnik Sladkov.
Ili kako ukrajinski izveštač transparentno zaključuje da sve ovo nije uradila komanda, pa stoga postoji „opasnost analogije” sa 2023. godinom:
“Zatim su pokrenuli ofanzivu bez odgovarajuće organizacije odbrane i kao rezultat toga izgubili Avdejevku”.Avdejvka je bila centralno čvorište takozvane odskočne daske „za budući napad na Donjeck“ za ukrajinske snage. Podsetimo, Oružane snage Rusije su nakon njenog zauzimanja preuzele kontrolu i nad drugim ključnim gradovima aglomeracije – Marinkom i Krasnogorovkom.
Ko će ga znati, možda je ovo ta famozna “opšta bitka“, sigurno da nije tamo neka ruska “maskirovka“, za koju mnogi tvrde da znaju šta znači. To sigurno nije.
Znam samo, i u to sam siguran, da Rusi na razne načine pokušavaju da nateraju Amerikance da sednu sa njima, za isti sto i da se dogovore. Januara 2022. godine, Rusima to nije pošlo za rukom. Zato smo dobili rat u Ukrajini. Sad možemo očekivati, da će im ipak poći za rukom. Možemo očekivati, ponovo rusko-američki (američko-ruski) dogovor.
Mnogo će biti razočaranih “eksperata” na prostoru bivše SFRJ, posle tog dogovora.
A kako će Ukrajina izgledati posle tog dogovora? Pa koga to briga, jer bitno je da se “baćuške i jenkiji” dogovore. A potom na red dolazi Pacifik. Treba čitati Kisindžera.
Sa mnogim stvarima u tekstu bih se složio. Celi tekst odiše usporedbama, kvalifikacijama i kritikom imperijalnog ponašanja.
AUTOR ZABORAVLJA JEDNO, KARAKTER RATA !!!
SVI NAVEDENI RATOVI SE MOGU SVRSTATI U KATEGORIJU IMPERIJALNIH ILI EKSPEDICIONIH KAŽNJAVANJA MNOGO SLABIJIH NEPOSLUŠNIH DRŽAVA.
RAT U UKRAJINI JE PO MNOGO ČEMU I PRE SVEGA “G R A Đ AN S K I R A T”,
I ZBOG TOGA ČESTO NEPREDVIDIV I ŽESTOK !!!
U teoriji rata razlika je ogromna.
Bice drugar da si ti ipak uzeo lovu, pa polako menjas misljenje)))
Super je pričica kada neki vodnik (autor teksta) mrsi o strategiji, navodnim pregovorima, visokoj politici, ko koga pokušava da natera na navodne pregovore, Kisindžeru itd.
Pa ti idi čitaj odnosno slušaj Bokana i Pandurevica!
Bokana priupitaj gdje ga je general Mladić šutnuo čizmom na Grbavici, u koji dio tijela.
A Pandurevica priupitaj kako su Hrvati prošli bas svaku liniju koju je njegova brigada čuvala u zapadnokrajiskim opstinama 1995? I pitaj ga kako je to napustio liniju i otišao za Prijedor a onda povikao i brigadu za Zvornik 1995?
Manje paralelne stvarnosti Vučicevih “medija”!!!!
Koga briga za bilo čije lično mišljenje?
Kako su drugačije mogli da zaštite rusko stanovništvo u Ukrajini i da zaustave ponižavanje? Bilateralni dogovori bili su ne funkcionalni, dok Ukrajina nije htela da prestane sa provokacijama, došla je dotle da je tražila NATO oružje na njenoj teritoriji. Nije li Merkeleva priznala da je Minski dogovor ima jednu svrhu, a to je da kupi vreme da se naoruža Ukrajinu. I sad, neka mi neko kaže, kako bi on postupio da zaštiti Ruske nacionalne interese, ukoliko je na mjestu Putina?
Pristojan tekst sa analizom mogućih uzroka ove ukrajinske ofanzive, mada je svima jasno da su u pitanju ta dva moguća razloga, ali na njih treba i javno ukazati, a niste napomenuli da je u oblasti Kurska jedino preostalo glavno rusko čvorište za isporuku gasa Evropi i da je to bio razlog ovog napada, i na kraju u pomeni ‘pacifika’ i Kisindžera nije mi baš jasno na šta se tačno misli?
Mislim da je ova analiza veroma dobra,posle godinu dana se moglo videti da Ruska vojska nije najbolja nasvetu kako se predstavljala,takvesu gluposti pravili da je to za Ginisa,nezaboravite da im je Crnomorska flota do pola uništena i praktično izmeštena daleko iza Krima,svi misle gotovo je ali očigledno nije,od početka rata mi neznamo šta je to specijalno u specijalnoj vojnoj operaciji ,napadati toliko veliku zemlju sa tako malo vojnika je čista budalaština,gdesu ti silni sateliti ,pa Rusi nemaju satelitski nadzor nad celom Ukrainom u realnom vremenu,da je imaju valjda bi videli koncetraciju vojske prema Kursku.Napredovanja po 300 metara na ostalom frontu do granica anektiranih oblasti mogla bi se završiti za 20 godina,i treba reći današnja Rusija nije SSSR,definitivno se ne zivi od stare slave ,Zukov se prevrće u grobu,ćao.
Iako je tekst odličan, normalan i prikazuje stvarnost, u Vučićevoj Srbiji ipak nema mjesta Ličnom Razmišljanju!
To je vidljivo iz komentara u kojima dominiraju djeca koja nikada nisu obula vojničke čizme, sa glavom napunjenom glupostima od strane kvazi generala i pukovnika za koje u ratu niko nije čuo, a koji se sukljaju po televizijama sa nacionalnim frekvencijama i zaludjuju narod (ponajviše omladinu) budalaštinama.
Svaka čast Borojevicu!