Lični: stav: “STARA EVROPA SE PRIPREMA ZA NUKLEARNI HOLOKAUST”

Ko se seća filma iz 1983. godine, The Day After ili kod nas preveden kao Dan posle? Malo ko, možda niko….

Radnja se odvija u samim SAD u nekoliko američkih gradova. Film počinje izmišljenim ratom između NATO snaga i Varšavskog ugovora. Pored idiličnog američkog života, obhrvanog raznim običnim problemima, provlači se vest o nagomilavanju sovjetskih snaga na granici Istočne i Zapadne Nemačke. I dok jedan od aktera, koji je doktor, vrši operaciju u sali, sluša vesti preko radija, nesvesno komentariše događaje, koji se odvijaju neverovatnom brzinom. Slede ultimatumi zatim Istočna Nemačka blokira Zapadni Berlin. SAD vrše mobilizaciju, pokušavaju da probiju blokadu. Moskva se evakuiše. Avioni MiG-25 gađaju jednu od bolnica u Zapadnoj Nemačkoj. Ostaju mi u sećanju reči doktora: “dok mi ovde operišemo, oni tamo ruše bolnice“.

Situacija se odvija brzo. Saznaje se da su Sovjeti napali Zapadnu Nemačku. Oklop Sovjetske armije gazi ka Rajni, Zapadna Nemačka je pred padom. Obe strane napadaju mete na Bliskom istoku i Persijskom zalivu. NATO pokušava da zaustavi sovjetsko napredovanje, ispaljujući nuklearne rakete na sovjetske jedinice. Sovjeti uništavaju NATO komandu u Briselu. Ubrzo potom dolazi do eksplozije nuklearne bombe iznad SAD. Ostaje nejasno ko je prvi ispalio nuklearne rakete.

Posle eksplozije počinju apokaliptične scene, civilizacije koja je sve samo ne ono čime se predstavlja. Ko se seća ovog filma?

Zbog čega ovakva eksplikacija na početku ovog teksta? Ovo pišem ne zato da bih tvrdio da sam u pravu i opravdao neke moje eventualne propuste, već zbog toga da bismo shvatili s kojim problemima se odavno susrećemo kao vrsta, kada isključivo gurajući nešto što je pogrešno smatramo da je ispravno. Kada tvrdoglavo odbijamo da sednemo, pružimo jedni drugima ruke i pokušamo da razgovaramo, umesto kao skupina majmuna u filmu 2001: Odiseja u svemiru, hvatajući se za butnu kost, jedni drugima razbijamo glave.

Već odavno, sami sebe upozoravamo, ali to ne dopire do našeg racija.

Pa da krenemo!

Evropski Dan posle?

Evropske nacije se spremaju za sveobuhvatni rat na kontinentu dok je Ukrajina po prvi put lansirala rakete američke proizvodnje na Rusiju, a Moskva zvanično snizila prag tolerancije za nuklearni napad.

Nemačka ministarka spoljnih poslova juče je obećala da njenu zemlju „neće zaplašiti” Putin, samo dan nakon što su nemački mediji otkrili da će se nacija transformisati u poligon NATO ako dođe do eskalacije sukoba na istoku.

Prema dokumentu na 1.000 stranica pod naslovom „Operationsplan Deutschland“, Nemačka bi navodno bila domaćin stotinama hiljada vojnika iz zemalja NATO i služila kao logistički centar za slanje ogromnih količina vojne opreme, hrane i lekova ka frontu.

U letnjem izveštaju Der Spiegel navodi se da bi Nemačka mogla da primi čak 800.000 vojnika iz bezbednosnog bloka dok prelaze na položaje dalje na istok.

Nemačka vojska takođe daje uputstva kompanijama i civilima kako da zaštite ključnu infrastrukturu i mobilišu se za nacionalnu odbranu, predviđajući situaciju u kojoj Rusija aktivno koristi dronove, špijunske operacije i sabotažne napade širom Evrope.

Preduzećima je savetovano da naprave krizne planove sa detaljima o odgovornostima zaposlenih tokom vanrednih situacija i biće im naloženo da skladište dizel generatore ili instaliraju turbine na vetar kako bi se osigurala energetska nezavisnost.

© Shutterstock/Getmilitaryphotos

Nemačka priprema sledi primere nordijskih zemalja, gde su pamfleti i mejlovi već poslati milionima domova sa savetima o traženju skloništa, gomilanju zaliha i osnovnoj vojnoj obuci.

Finska je podsetila svoje građane na njihovu “nacionalnu odbrambenu obavezu” i nedavno je pokrenula novi informativni veb-sajt, dok je Švedska izložila detaljan vodič o tome kako da traže sklonište i šta da rade u slučaju nuklearnog napada.

Njihovi priručnici sa uputstvima prate slične savete koje su izdali njihovi baltički susedi, Norveška i Danska, koje su postavile kontrolne liste za hranu i lekove koje građani treba da imaju.

U međuvremenu, SAD treba da obezbede ukrajinskoj vojsci pošiljke nagaznih mina kako bi usporile napredovanje ruskih kopnenih trupa dok ruske snage “gaze” ukrajinske odbrambene linije u Donjecku.

Zvaničnici u Vašingtonu su kasno sinoć potvrdili da će američke protivpešadijske mine biti poslate u Ukrajinu pod uslovom da se kazneno oružje koristi samo za odbijanje ruskih napada na ukrajinsku teritoriju.

Putin je juče potpisao unapređenu verziju nuklearne doktrine Rusije koja proširuje prostor Moskvi da se okrene svom zastrašujućem atomskom arsenalu istog dana kada su rakete američke proizvodnje pale na rusko tlo.

© Bundesministerium der Verteidigung

Novi dokument, koji je prvi put objavljen u septembru, dozvoljava ruskim strateškim snagama da rasporede svoje razorno oružje ako Rusiji ili Belorusiji preti nenuklearna nacija koju podržava nuklearna sila.

Pretnje koje bi mogle da opravdaju nuklearni odgovor ruskog rukovodstva uključuju napad konvencionalnim projektilima, bespilotnim letelicama ili drugim avionima, navodi se u navedenom dokumentu.

Jučerašnji ukrajinski napad na skladište municije u Brjanskoj oblasti sa ATACMS (Army Tactical Missile System) koji su isporučile SAD ispunjava ove kriterijume, a Moskva kaže da to označava „novu fazu zapadnog rata“.

„Ovo je, naravno, signal da oni žele da eskaliraju“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dok je šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao da pokušaji zemalja NATO da olakšaju ukrajinske raketne napade duboko u Rusiji „neće proći nekažnjeno“.

Ali ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova dalo je prkosno saopštenje uprkos zveckanju nuklearnom sabljom Kremlja, izjavljujući da se „Ukrajina nikada neće pokoriti okupatorima i da će ruska vojska biti kažnjena zbog kršenja međunarodnog prava“.

„Potreban nam je mir snagom, a ne smirivanjem“, dodalo je ministarstvo, dok je Vladimir Zelenski pozivao saveznike Kijeva da „nateraju“ Moskvu na „pravedan mir“ i obećao da se njegove trupe „nikada neće predati“.

Američka ispruka raketa ATACMS Ukrajini za bapase u Rusiji, zajedno sa pošiljkama protivpešadijskih mina, sugeriše da se Bajdenova administracija trudi da napusti Ukrajinu na najboljim mogućim osnovama uoči povratka Donalda Trampa u Belu kuću.

U istočnoj Ukrajini, ruske snage se stalno približavaju logističkom centru Pokrovsk, koji su poslednjih meseci zauzeli velike delove teritorije u regionu Donjecka.

© Министерство обороны Российской Федерации

Ruska vojska je u oktobru zauzela 298 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, što je rekord od prvih nedelja sukoba u martu 2022. godine, prema analizi podataka koje je izneo Institut za proučavanje rata (ISW).

Sve je veća zabrinutost da bi Tramp mogao da insistira na brzom prekidu vatre koji bi od Ukrajine zahtevao da ustupi značajne delove svoje teritorije – izgled koji ostavlja obe strane da se bore da zauzmu što više zemlje kako bi ojačale svoju poziciju uoči pregovora.

Ruske pretnje juče je odbacila i nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

Govoreći u Poljskoj na sastanku ministara spoljnih poslova EU povodom obeležavanja 1000. dana rata u Ukrajini, Berbok je pričala o Putinovoj agresiji: „Nije on to počeo da radi tek pre 1.000 dana. Počeo je još 2014″.

„Nemačka je tada posebno napravila grešku, posebno politički, dozvolivši sebi da bude zastrašena ovim strahom i, pre svega, ne slušajući svoje partnere – posebno naše istočnoevropske partnere koji su tada jasno rekli: Ne smemo se oslanjati na obećanjima iz Kremlja”.

„Moramo ulagati u sopstvenu bezbednost i zaštitu“, zaključila je ona.

„Operationsplan Deutschland“, čije je detalje prvi objavio Frankfurter Allegmeine, čini se centralnim u planu nemačke vlade za vanredne situacije da pripremi zemlju za rat.

Nemački potpukovnik i šef državne komande Hamburga Jorn Pliške je jedan od upornih zagovornika potrebe da se pripreme za mogući rat u Evropi i krenuo je u akciju da „uzdrma” nemački industrijski i poljoprivredni sektor.

Govoreći na sastanku u Privrednoj komori Hamburga, pukovnik je izjavio da kompanije u ovim sektorima moraju da obuče pet dodatnih vozača kamiona na sto zaposlenih.

„Sedamdeset odsto kamiondžija na nemačkim putevima su istočni Evropljani“, rekao je Pliške. “Ako tamo bude rata, gde će oni biti?”

Nastavio je da je molio kompanije da osiguraju da su samodovoljne obezbeđivanjem alternativnih izvora energije i gomilanjem zaliha.

U međuvremenu, NATO održava svoju najveću artiljerijsku vežbu ikada na samo 70 milja od granice gde britanska vojska testira ono što su vojni šefovi opisali kao oružje koje menja igru.

Finska, koja se pridružila vojnom savezu prošle godine, ugošćuje do 3.600 vojnika iz 28 zemalja za vežbu, poznatu kao Dynamic Front.

Vežbe vatrene vatre počele su u nedelju u severnom regionu Laponije i deo su niza vežbi, sa daljim planiranim u Estoniji, Nemačkoj, Rumuniji i Poljskoj.

Britanska vojska koristi priliku da testira svoje topove kalibra 155 mm Archer, oružje koje može da izbaci visokoeksplozivne granate ili municiju vođenu GPS i pogodi ciljeve udaljene 30 milja.

Britanske trupe su topove označile kao menjač igre na bojnom polju, a major Barni Ingram je za novine i rekao da „možete, realno, sa ovom sposobnošću da neutrališete većinu meta“.

© Міністерство оборони України

U međuvremenu, Ser Kir Starmer je juče objavio svoju najveću indiciju do sada, da će dozvoliti Ukrajini da koristi britanske projektile Storm Shadow na Rusiju istog dana kada je američki ATACMS pogodio ruske ciljeve.

Govoreći na samitu G20 u Brazilu, britanski premijer je rekao: „Udvostručio sam svoju jasnu poruku da moramo da obezbedimo da Ukrajina ima ono što je potrebno onoliko dugo koliko je potrebno za pobedu u ovom ratu protiv Putina”.

„Neću da ulazim u operativne detalje. Ne biste očekivali od mene. Jedini pobednik u tome bi bio Putin i to bi podrilo Ukrajinu.”

On je dodao da je retorika koja trenutno dolazi iz Rusije “neodgovorna” i da neće odvratiti odgovor Velike Britanije.

Zahtev Ukrajine da koristi britanske projektile Storm Shadow po ciljevima u Rusiji do sada je odbijao Dauning strit zbog straha od eskalacije sukoba.

Visoki izvor odbrane rekao je da Velika Britanija više voli da „potvrđuje korišćenjem“, na primer, kada raketa udari.

Ali očekuje se da će ograničenja uskoro biti ublažena nakon što su SAD dozvolile Ukrajini da napadne Rusiju pomoću ATACMS.

Prethodno oklevanje Bele kuće da odobri udare na rusko tlo zapadnim oružjem smatralo se kao glavna prepreka koja sprečava Veliku Britaniju da da zeleno svetlo za upotrebu projektila Storm Shadow, s obzirom na to da projektili sadrže komponente američke proizvodnje i da se često oslanjaju na podatke o ciljanju koje dostavlja Vašington.

Nakon napada ATACMS u Brjansku rano juče, rusko ministarstvo za vanredne situacije objavilo je da je počelo masovnu proizvodnju mobilnih skloništa za bombe koja mogu da zaštite od udarnih talasa i radijacije od nuklearne eksplozije.

Nova skloništa “KUB-M” nudiće zaštitu za 54 osobe do dva dana od prirodnih opasnosti i opasnosti koje je stvorio čovek, saopštilo je rusko ministarstvo za vanredne situacije.

„Mobilno sklonište je multifunkcionalna struktura koja pruža zaštitu ljudima od različitih pretnji, uključujući prirodne katastrofe i nesreće koje je prouzrokovao čovek“, objasnio je njegov istraživački institut, nazvavši to „važnim korakom ka poboljšanju bezbednosti građana“.

Oni se lako mogu transportovati kamionom i povezati sa vodosnabdevanjem, a takođe mogu biti raspoređeni u ogromnom severnom ruskom permafrostu, dodaje se.

U očekivanju da Ukrajina dobije dozvolu da koristi ATACMS, navodi se da su ruske vazduhoplovne snage premestile mnoge od svojih borbenih aviona i strateških bombardera dalje od vazdušnih baza u dometu raketa na lokacije dalje na istoku.

Ali još uvek postoji više od 200 vojnih objekata koji bi mogli da budu pogođeni municijom američke proizvodnje sa položaja duž linije fronta duge 800 milja.

Među prvim verovatnim metama ukrajinskih udara mogla bi biti vojna baza Kuzminka, kritično mesto gde se nalaze ruske snage između ruskog grada Rostova na Donu i ukrajinske granice, koja deluje kao čvorište za skladištenje vozila, okupljanje trupa i operativno planiranje.

© Photo courtesy of WSMR/ @USAASC/U.S.Army

Ruski 381. artiljerijski puk se takođe nalazi u blizini baze Kuzminka zajedno sa nekoliko logističkih centara.

U međuvremenu, u Kursku, ukrajinske trupe bi mogle da ciljaju štab ruske 448. raketne brigade ili regionalne sabirne tačke koje se koriste za prikupljanje trupa koje se spremaju da potisnu ukrajinski upad u region.

Gađanje ovih lokacija moglo bi osakatiti rusku logistiku, komandu i borbenu podršku, značajno smanjiti ofanzivne sposobnosti Moskve na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji i naneti štetu naporima da se ponovo zauzme teritorija u Kursku.

Međutim, ukupna isporuka ATACMS projektila Ukrajini je mala, pa su američki zvaničnici i analitičari postavili pitanje da li je dozvoliti Ukrajini da koristi sisteme naoružanja zaista vredno toga s obzirom na potencijalne posledice koje bi mogle uslediti.

Dženifer Kavana, direktorka vojne analize u istraživačkom centru za prioritete odbrane, bila je kritična prema odluci Bajdenove administracije da odobri upotrebu ATACMS na ciljevima u Rusiji.

„Proširenje sposobnosti Ukrajine da pokrene ofanzivne napade zapadnim oružjem unutar Rusije neće promeniti putanju rata niti pomoći Kijevu da stekne prednost u odnosu na bolje opremljenog i otpornijeg protivnika.

„Svaka eskalacija mogla bi da se odrazi na samu Ukrajinu. S obzirom da je Bajdenova administracija na odlasku, a dolazeća Trampova administracija ukazuje na nameru da okonča rat, Putin nema mnogo podsticaja da deluje uzdržano u svojoj odmazdi prema Kijevu”.

Ali zagovornici te politike kažu da bi čak i nekoliko napada dublje unutar Rusije primoralo njenu vojsku da promeni rasporede i potroši više svojih resursa.

Džordž Baros, vođa ruskog tima i GEOINT tima u ISW koji je sastavio listu meta, nastojao je da istakne način na koji ATACMS može da utiče na Putinove trupe i vodio je kampanju da Bajdenova administracija kao rezultat toga dozvoli udare izvan Kurska.

„Podsetimo da postoje stotine validnih, legalnih, legitimnih i operativno posledičnih vojnih ciljeva u dometu ukrajinskog ATACMS “, napisao je on.

„Promena Bajdenove administracije da dozvoli upotrebu ATACMS u Rusiji je dobra stvar.“

Metju Savil, direktor vojnih nauka Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, rekao je o ukrajinskim napadima ATACMS : „Mnogi od najboljih ciljeva – helikopteri i avioni naoružani planirajućim bombama koji napadaju ukrajinske gradove i trupe na severu ili u Kursku su se uglavnom preselili u vazdušne baze van dometa ATACMS”.

„Ovo i dalje ostavlja mnogo mogućnosti za napad na vojne štabove i lokacije municije ili snabdevanja koje podržavaju ruske i severnokorejske trupe, ali bi to bio manji uticaj u odnosu na vreme kada su Ukrajinci prvi put zatražili ovo oružje.“

Rezime

Da se opet vratim na film Dan posle. Američki predsednik Ronald Regan  gledao je film više od mesec dana pre njegovog prikazivanja, 10. oktobra 1983. godine, Što bi se reklo, osrednji glumac, ali zasigurno jedan od najboljih američkih predsednika, zapisao je u svom dnevniku: film „veoma efektan i ostavio me u velikoj depresiji“ terajući ga da promeni mišljenje o preovlađujućoj politici o „nuklearnom ratu“.

Razmišljanje jednog američkog predsednika Republikanca, koji je promenio pristup borbe sa tadašnjim rivalom Sovjetskim Savezom, okrećući se njegovom ekonomskom slamanju a ne vojnom. Jer je Regan znao da SSSR vojno nije mogao da se slomi.

Sada u Belu kuću ulazi Donald Tramp, i opet gle čuda Republikanac. On insistira da upotrebi revidiranu doktrinu Kartera i Kisindžera. Orginalna je bila okrenuta ka odvajanju Kine od SSSR, kako bi se Sovjetski Savez urušio, Trampova revidirana, teži ka odvajanju Rusije od Kine, kako bi se Kina usporila kao narastajuća sila.

Henri Kisidžer je odlično ocenio politiku SAD prema svojim saveznicima: „Biti neprijatelj SAD je opasno, ali biti prijatelj SAD je kobno“!

Stara Evropa još to nije shvatila. Vreme je da i ona posle Južnog Vijetnama, Irana, Iraka, Avganistana i drugih, to shvati.