Од свог осамостаљења, данашња Република Хрватска је увек “блиско кокетирала” са Украјином. То је почело још децембра 1991. године. кад је Украјина прва признала нову државу на простору бивше СФРЈ. Многи у Србији и данас мисле и то потпуно погрешно, да је Русија прва признала нову Хрватску. Међутим, увидом у документе то није тачно.
Према подацима Хрватског генералског збора, документ Кронологија Домовинског рата стоји:
– 7. децембра 1991. године Бадинтерова комисија донела је закључак да СФРЈ више не постоји. Према мишљењу комисије промена постојећих (републичких) граница и линија разграничења постигнута силом не може произвести правне ефекте; то су пресудни закључци за коначну одлуку Европске Заједнице о признању Хрватске и осталих република бивше СФРЈ.
– 11. децембра 1991. године Украјина је признала Хрватску, потом 14. децембра то исто је урадила Летоније (Латвија).
Од самог почетка свог настанка, Хрватска је била ослоњена на Украјину. Тако и током свог наоружавања, Хрватска је део наоружања добила не из Русије већ из Украјине. Али то многима у Србији није битно, јер они већ имају формирани став, па им и не вреди ништа аргументовано објашњавати.
Међутим, онима који ипак поштују аргументе, то треба и навести.
Настала након насилног распада Југославије, Хрватска је добила свој први МиГ-21 када је пилот југословенског ратног ваздухопловства пребегао у земљу у једном од млазњака у фебруару 1992. године. Ловац је тада стављен у хрватску службу, али је оборен изнад Босне и Херцеговине у јуну исте године.
Још један пар МиГ-21 стигао је у Хрватску пребегом у мају 1992. године, од којих је један такође изгубљен у борби.
Како је недавно независна Хрватска изградила своје ваздухопловство, набавила је 40 МиГ-21 од Украјине између 1993. и 1994. године, а ове авионе је првобитно користила друга бивша совјетска држава, Киргистан. Они су достављени Хрватској упркос ембаргу на оружје. Од ових ловаца 26 је стављено у хрватску службу, док је осталих 14 коришћено за резервне дијелове.
© Dimitrije Ostojić/dimitrijeostojic.comПоред још једног ратног обарања, у мају 1995. године, хрватска флота ових ловаца претрпела је шест губитака након што су сукоби завршени у септембру 1995. године.
Исто тако и “фамозна прича” о С-300 у Хрватској већ одавно је постала увелико позната. Део тог система је у Хрватску стигао из Украјине. Али коме то говорити у Србији?
Можете милион пута уз документе тврдети да то није тако, џаба, увек ће неко да тврди да је Земља равна плоча и да људи на Месецу нису били. Тако и стара причао о “хрватском” С-300, повремено се подгрева, како би се “заблуделим овцама” дало мало паше и скренуло са правих тема.
Међутим, да се ипак пребацимо у овај век.
Пленковић и Зеленски
Након почетка руске интервенције у Украјини, званични Загреб је постао главни помоћник Кијева у региону Западног Балкана (односно простора бивше СФРЈ), више пута пружајући војну, финансијску и хуманитарну помоћ у износу од неколико милиона евра, покренуо државни програм за прихват и запошљавање украјинских избеглица, одржао састанак „Кримске платформе“, донаторске конференције и конференције о разминирању у Украјини.
Хрватска влада, формирана након недавних парламентарних избора, на чијем челу је премијер и лидер владајуће странке ХДЗ Андреј Пленковић, ступила је на дужност 20. маја 2024. године. Први међународни контакт био је телефонски разговор Пленковића и Владимира Зеленског о наставку свеобухватне хрватске помоћи и подршке Кијеву.Хрватско наоружавање део за Украјину
Хрватски премијер Андреј Пленковић најавио је у децембру 2024. године да ће влада издвојити додатна средства за куповину осам система HIMARS, ракете GMLRS и додатне опреме за 390 милиона долара, као и унапређених радарских система.
© Shutterstock / DarioZgОн је прецизирао да ће хрватски одбрамбени буџет у 2025. години, у складу са обавезама према НАТО, премашити два одсто БДП и износиће приближно 2,1-2,15 одсто БДП.
Уместо 30 тенкова М-84 (произведен 1983-1991) и 30 борбених возила пешадије М-80 (произведених 1979-1983.) пребачених у Украјину, Загреб ће купити 50 немачких Leopard 2A8, стари МиГ-21 су замењени са 12 ловаца Rafale, југословенски БВП америчким Bradley, ту су и оклопна возила Patria, Бајрактар беспилотне летелице, лаки преносни системи ПВО Mistral, очекују се велика улагања у морнарицу.
Хеликоптери Ми-8Ш (Mи-171Ш) или како се у Хрватској називају “мишеви” убрзано се мењају са хеликоптерима Sikorsky UH-60. Проблем за “мишеве” су недостатак резервних делова. Тако да се може очекивати, да се по комплетирању ескадриле “црних соколова”, хеликоптери Ми-171Ш, могу наћи у Украјини.
Резиме
Премијер Пленковић је посетио Кијев, његова влада је подржала све санкције Запада Русији, блокирала испоруку руских сировина нафтоводом JANAF са острва Крк на Јадрану на прераду у Србији и протерала део дипломатског особља из руске амбасаде. Хрватски плаћеници се боре и, према Министарству одбране Русије, гину у редовима разних украјинских формација.
Све у свему, Хрватска је ипак захвална Украјини за 1991. годину.
Али то није битно, важно је шта мисли круг двојке у Београду.