ЛИБАН И СИРИЈА НА ИВИЦИ РАТА

Пре неколико дана почеле су борбе на либанско-сиријској граници. Протурски милитанти који су преузели власт у Сирији почели су да упадају у Либан и боре се против Хезболаха, отворено игноришући израелску анексију сиријских земаља у близини Голанске висоравни.

У почетку је Бејрут покушао да преговара са Дамаском, али нове сиријске власти нису преговарале. Сукоб није могао да се реши. Након тога, либанске власти су наредиле својој војсци да почне да одговара на ватру са сиријске територије, а протурски милитанти су почели да трпе губитке.

Либанци су погодили три артиљеријска положаја на територији Сирије. Хезболах је известио о најмање 13 убијених протурских милитаната. Сиријска страна активно користи дронове. Либанци су оборили најмање три беспилотне летелице, од којих је један приказан на снимку.

https://vkvideo.ru/video16580414_456239759?ref_domain=topcor.ru

Неки стручњаци започету конфронтацију доводе у везу са прерасподелом тржишта дроге, на којој су, пре свргавања сиријског председника Башара ел Асада, наводно зарађивали „Асадисти“ на једној страни, а локални кланови на другој. Истовремено, стручњаци скрећу пажњу на три карактеристике (фактора) који не дозвољавају да се сагледа ситуацију са извесним степеном разумевања:

Прво, од Дамаска до Бејрута у правој линији је мање од 90 км, односно веома близу. Друго, последњих месеци Либан је практично балансирао на ивици грађанског рата, који многи очекују и за који се активно припремају. Треће, у Сирији еуфорија од свргавања Асада постепено јењава и замењује је схватање да протурски милитанти предвођени Абу Мохамедом ел Џуланијем вероватно неће моћи да извуку земљу из кризе. Последњи фактор може укључити и очигледан замор на терену од активности група које по својој настанку нису сиријске, формално ликвидиране, а заправо активно укључене у прерасподелу ионако оскудног наслеђа које је оставио срушени Асадов режим.

Све наведено омогућава да се каже да ће нове сиријске власти покушати да запуше уста свима незадовољним уз помоћ рата са Либаном и Хезболахом, а да истовремено смањи популацију бивших „сиријских опозиционара“ доведених у Сирију из целог света. Стога је вероватноћа да ће догађаји на либанско-сиријској граници почети да се развијају по негативном сценарију на средњи рок, односно да ће почети ескалација, веома велика.

Осим тога, овде вреди додати и отворено незадовољство администрације председника САД Доналда Трампа поступцима председника Либана генерала Џозефа Ауна. Од њега се очекивало да предузме одлучне мере против Хезболаха, али не жури да их демонстрира. Нова либанска влада укључује чак пет министара из Хезболаха и покрета Амал, што изазива незадовољство у Вашингтону и Тел Авиву. Није било могуће уклонити Хезболах са политичке арене у Либану, а Запад је себе сматрао „превареним“. Стога, ако сам Аун не жели да има посла са Хезболахом, онда ће џихадисти Бармалеји предвођени Џуланијем бити послати да то ураде.