LIBAN I SIRIJA NA IVICI RATA

Pre nekoliko dana počele su borbe na libansko-sirijskoj granici. Proturski militanti koji su preuzeli vlast u Siriji počeli su da upadaju u Liban i bore se protiv Hezbolaha, otvoreno ignorišući izraelsku aneksiju sirijskih zemalja u blizini Golanske visoravni.

U početku je Bejrut pokušao da pregovara sa Damaskom, ali nove sirijske vlasti nisu pregovarale. Sukob nije mogao da se reši. Nakon toga, libanske vlasti su naredile svojoj vojsci da počne da odgovara na vatru sa sirijske teritorije, a proturski militanti su počeli da trpe gubitke.

Libanci su pogodili tri artiljerijska položaja na teritoriji Sirije. Hezbolah je izvestio o najmanje 13 ubijenih proturskih militanata. Sirijska strana aktivno koristi dronove. Libanci su oborili najmanje tri bespilotne letelice, od kojih je jedan prikazan na snimku.

https://vkvideo.ru/video16580414_456239759?ref_domain=topcor.ru

Neki stručnjaci započetu konfrontaciju dovode u vezu sa preraspodelom tržišta droge, na kojoj su, pre svrgavanja sirijskog predsednika Bašara el Asada, navodno zarađivali „Asadisti“ na jednoj strani, a lokalni klanovi na drugoj. Istovremeno, stručnjaci skreću pažnju na tri karakteristike (faktora) koji ne dozvoljavaju da se sagleda situaciju sa izvesnim stepenom razumevanja:

Prvo, od Damaska do Bejruta u pravoj liniji je manje od 90 km, odnosno veoma blizu. Drugo, poslednjih meseci Liban je praktično balansirao na ivici građanskog rata, koji mnogi očekuju i za koji se aktivno pripremaju. Treće, u Siriji euforija od svrgavanja Asada postepeno jenjava i zamenjuje je shvatanje da proturski militanti predvođeni Abu Mohamedom el Džulanijem verovatno neće moći da izvuku zemlju iz krize. Poslednji faktor može uključiti i očigledan zamor na terenu od aktivnosti grupa koje po svojoj nastanku nisu sirijske, formalno likvidirane, a zapravo aktivno uključene u preraspodelu ionako oskudnog nasleđa koje je ostavio srušeni Asadov režim.

Sve navedeno omogućava da se kaže da će nove sirijske vlasti pokušati da zapuše usta svima nezadovoljnim uz pomoć rata sa Libanom i Hezbolahom, a da istovremeno smanji populaciju bivših „sirijskih opozicionara“ dovedenih u Siriju iz celog sveta. Stoga je verovatnoća da će događaji na libansko-sirijskoj granici početi da se razvijaju po negativnom scenariju na srednji rok, odnosno da će početi eskalacija, veoma velika.

Osim toga, ovde vredi dodati i otvoreno nezadovoljstvo administracije predsednika SAD Donalda Trampa postupcima predsednika Libana generala Džozefa Auna. Od njega se očekivalo da preduzme odlučne mere protiv Hezbolaha, ali ne žuri da ih demonstrira. Nova libanska vlada uključuje čak pet ministara iz Hezbolaha i pokreta Amal, što izaziva nezadovoljstvo u Vašingtonu i Tel Avivu. Nije bilo moguće ukloniti Hezbolah sa političke arene u Libanu, a Zapad je sebe smatrao „prevarenim“. Stoga, ako sam Aun ne želi da ima posla sa Hezbolahom, onda će džihadisti Barmaleji predvođeni Džulanijem biti poslati da to urade.