Америчке трупе деценијама су присутне на Гренланду, самоуправној територији у оквиру Краљевине Данске, која се стратешки налази између Северне Америке и Европе.
Још током Другог светског рата, метеоролошке станице на острву обезбеђивале су Савезницима кључне податке, помажући им да одреде најповољнији тренутак за искрцавање у Нормандији 1944. године. Касније је Гренланд одиграо значајну улогу у напорима НАТО-а да надзире совјетске снаге, а данас на њему делује свемирска база од пресудног значаја за рано откривање евентуалних балистичких ракета лансираних из Русије.Важност Гренланда за националну безбедност Сједињених Држава поново је дошла у фокус након недавних настојања председника Доналда Трампа да САД стекну контролу над острвом, што је резултирало такозваним „оквиром“ договора са НАТО-ом, чији детаљи нису јавно објављени.
С обзиром на то да и Русија и Кина настоје да повећају своје присуство на Арктику, Гренланд ће и убудуће бити кључна тачка за америчке системе раног упозоравања, изјавила је Ајрис А. Фергусон, бивша заменица помоћника министра одбране САД за Арктик и глобалну отпорност, а данас сарадница Центра за стратегијске и међународне студије у Вашингтону.
„Гренланд је деценијама у средишту америчке националне безбедности због своје географије“, навела је Фергусон. „Током Хладног рата постао је камен темељац система раног упозоравања и ракетне одбране територије САД – и та улога није нестала. Напротив, заједно са Аљаском, Гренланд постаје све значајнији.“
„Стратешка животна линија“
Савремени однос америчке војске према Гренланду започео је у априлу 1941. године, када је америчка влада потписала споразум са данским амбасадором у САД Хенриком Кауфманом, којим је омогућено оснивање америчких војних база на острву.
Због чињенице да је Гренланд „расадник“ олуја које погађају западну Европу, Савезницима је било од кључног значаја да тамо успоставе метеоролошке станице, наводи Арктички институт из Вашингтона. То је подстакло и оснивање заједничке јединице САД и локалних власти Гренланда, чији је задатак био откривање немачких метеоролошких база на острву.
„Током Другог светског рата Гренланд није био обично ратиште – био је стратешка животна линија“, изјавио је Ентони Херон из Arctic Institute-а. „Његове станице омогућиле су Савезницима заштиту пловидбе, планирање операција уз арктичке обавештајне податке којима нико други није располагао, краће и безбедније трансатлантске руте, као и снажну логистичку подршку.“
Америчко војно присуство на Гренланду спречавало је и да било која непријатељска сила успостави упориште у западној хемисфери – улога која је задржала значај и након рата.
Споразум, па криза
Недуго након пораза Немачке 1945. године, Гренланд је постао један од фронтова новог Хладног рата. Након што је Данска 1946. одбила америчку понуду да прода острво за 100 милиона долара, две државе су 1951. године постигле споразум којим је америчкој војсци омогућен приступ Гренланду.
У једном тренутку, САД су на острву имале више од десетак база и хиљаде војника.
Једна од најважнијих улога Гренланда била је да служи као сидриште за мрежу подморских хидрофона, намењених откривању совјетских балистичких подморница које су пролазиле кроз поморско уско грло познато као GIUK коридор (Гренланд–Исланд–Уједињено Краљевство), како би се приближиле домету Сједињених Држава.
Односи Данске и САД озбиљно су нарушени 1968. године, када се амерички бомбардер B-52, наоружан са четири нуклеарне бомбе, срушио на Гренланду, при чему је дошло до ширења радиоактивног материјала. Инцидент је открио и да су САД кршиле данску политику из 1957. године, која је забрањивала присуство нуклеарног оружја на територији Данске и њених зависних области.
Упркос томе, америчке трупе су остале на Гренланду до краја Хладног рата.
Праћење руских ракета
Данас САД на Гренланду имају једну војну инсталацију – Pituffik Space Base. Радар за рано упозоравање у овој бази од кључне је важности за надзор руских нуклеарних снага, истакла је Ерин Д. Думбахер из Савета за спољнополитичке односе.
„То пре свега значи праћење евентуалних долазећих балистичких ракета“, навела је она. „Али и боље разумевање онога што може бити лансирано са мора. Географија је таква да су америчке ‘очи и уши’ изузетно добро постављене управо захваљујући овом стратешком упоришту на Гренланду.“
Ова способност постаје посебно важна након истека последњег преосталог споразума о стратешком нуклеарном наоружању између Русије и САД – New START – који је омогућавао међусобно праћење нуклеарних снага уз помоћ сателита.
„Више нећемо имати формалну, обострану обавезу да не ометамо системе раног упозоравања једни других“, упозорила је Думбахер. „Зато ово није тренутак у којем би САД смеле да изгубе приступ једном од својих најважнијих радара раног упозоравања на Гренланду.“