КРАЈ ПРИСУСТВА РУСКИХ ПОДМОРНИЦА НА МЕДИТЕРАНУ?! ШТА СЕ ДЕШАВА НА ИСТОКУ МЕДИТЕРАНА ПОСЛЕ ПАДА БАШАРА АЛ АСАДА

Руске подморнице биле су саставни део Медитранске ескадре коју је руски председник Владимир Путин поново формирао 2013 године са седиштем у Сирији

Другог јануара 2025 године на изласку из Гибралтарског мореуза примећена је руска дизел-електрична подморница Novorossiysk (B-261) припада класи „Варшавјанка“ (Пројекат 636.3), која је модернизована верзија познатих дизел-електричних подморница пројекта 877 „Палтус“ (класа „Кило“ у НАТО терминологији).

Подморница је изашла из Средоземља и по први пут од 2013. године Русија, наводно у Средоземну мору и на Медитерану неће имати присуство подморница. Иначе подморница Novorossiysk (B-261) налазила се све до пада Башара ал Асада у руској луци Тартус у Сирији као демо Медитеранске ескадре, чији површински елемнти су присутни и даље у Медитерану, али не више и подводни.

Руске подморнице биле су саставни део Медитранске ескадре коју је руски председник Владимир Путин поново формирао 2013 године са седиштем у Сирији . Пловни састав био је формиран од пловила из састава Црноморске и Северне флоте, а према потреби есадра је допуњавана била и са пловилима из састава Балтичке и Тихоокеанске флоте пловила.

За разлику од Медитеранске ескадре у време Совјетског савеза и у време садашње Русије, Медитеранска ексадра заснована је била на пловилима ранга фрегате и корвете што се тиче површинских пловила и дизел-електричних подморница што се тиче подводних пловила.

Број подморница никада није прелазио више од три и у ретим случајевима су биле нападне нуклеарне подморнице, а већином класичне дизел -електирчне поморнице, углавном носачи крстарећих ракета калибр. Број подморница је стално варирао, али као што смо рекли није прелазио броју од три пловила, а било је случајева да их није било у саставу руске Медитеранске ескадре као 2023 године.

Боребно подмронице су имале највећу примену у одрбани Башара ал Асада када се руска војска активно укључила у одбрану и помогла војсци Сиријске арапске армије да заустави офанзиву Ал Каиде, Ал Нусре и Исламске државе од 30. септембра 2015 године од 2021. У том периоду подморнице су кориштене биле као носачи крстарећих ракета Калибр за гађање циљева на истоку и североистоку Сирије.

И тада као и сад радило се по подморницама класе Кило и усавршеним верзијама ових подморница.

Главна база била је лука Тартус, а појављивале су се и у пријатељским лукама попут Бенгазија, Алжира и у Александрији. Међутим подморнице су биле константно базиране у луци.

Западни поморски познаваоци указују да напуштање Novorossiyskа нужно не значи да ће русија напустити Медитеран и препустити га НАТО морнарицама, с обзиром да се јача руско војно присуство у Либији где се граде руске војне базе укључујући и ону која ће прихватити морнаричка пловила.

Иако је Novorossiysk наставио пут на северу као његове замене спомињу се подморнице Krasnodar (B-265), а можда Mozhaisk (B-608), који је напустио Балтичко море 31. децембра 2024. Оно што је занимљиво јесте да је ова подморница морала да буде у каналу Ла Манш, али она још увек није примећна у површинској или подводној вожњи.

Безбедносна сиутација на Медитерану је сложена посебно уз источну обалу Севера Африке где Италија најављује веће присуство војске и морнарице на истуреним острвима према Либији.

Већ се сада спекулише да Русији у Либији оснива три базе Бенгази, Тобрук или Ал Бурди. Иначе ту зону контролише Халифа Хафтар савезник Москве.

О подморници Novorossiysk (B-261)

Руска подморница Novorossiysk (B-261) припада класи „Варшавјанка“ (Пројекат 636.3), која је модернизована верзија познатих дизел-електричних подморница пројекта 877 „Палтус“ (класа „Кило“ у НАТО терминологији). Новоросијск је део Црноморске флоте и има базу у Новоросијску и Севастопољу. Често се користи за патроле и демонстрацију руског присуства у стратешки важним водама Црног мора, али и шире. Намена јој је јачање руске Црноморске флоте као одговор на повећано присуство НАТО у региону.

Подморница Novorossiysk је прва јединица у серији модернизованих подморница Пројекта 636.3 „Варшавјанка“. Развијена је као унапређена верзија Пројекта 877 „Палтус“ и Пројекта 636. Ове подморнице су део велике модернизације Црноморске флоте Русије, започете након 2010. године. Представљена је јавности 20. августа 2010. године у Адмиралитетским бродоградилиштима у Санкт Петербургу, а поринута 28. новембра 2013. године. У оперативну употребу званично је уведена у флоту 22. августа 2014. године. Име носи по граду Новоросијску, који има значајну улогу у руској морнарици и историји. Подморница Novorossiysk игра кључну улогу у геополитичкој стратегији Русије. Њене способности значајно повећавају ударну моћ и одбрамбене капацитете Црноморске флоте. Она такође служи као пример технолошке иновације у руској морнарици, са фокусом на интеграцију савремених ракетних система.

Основни подаци:

  • Име: Новороссијск (B-261)
  • Класа: Пројекат 636.3 „Варшавјанка“
  • Поринутa: 2013. године.
  • Уведена у службу: 2014. године.
  • Тип: Дизел-електрична нападна подморница
  • Депласман:
    • На површини: Око 2.350 тона
    • Под водом: Око 3.950 тона
  • Дужина: Око 73,8 метара
  • Ширина: Око 9,9 метара
  • Погон: Дизел-електрични погон са додатним акумулаторима за продужено подводно кретање
  • Брзина:
    • На површини: Око 11 чворова
    • Под водом: Око 20 чворова
  • Дубина зарањања:
    • Оперативна: 240 метара
    • Максимална: 300 метара

Наоражуње:

  • Торпедни апарати: 6 торпедних цеви калибра 533 мм (до 18 торпеда или ракета)
  • Ракетни системи: Могућност лансирања крстарећих ракета Калибр (НАТО ознака: SS-N-27 Sizzler) за ударе на копнене и поморске циљеве.
  • Минска средства: Може носити до 24 морске мине.

Посада:

  • Око 52 члана, укључујући 12 официра.

Специфичности:

  • Ова подморница позната је и као „црна рупа“ због изузетно ниске нивоа акустичног шума, што је чини једном од најтиших подморница на свету.
  • Ова подморница је оптимизована за обављање задатака у прибалним водама, али је способна и за операције на отвореном мору.
  • Опремљена је савременим навигационим и борбеним системима, укључујући сонаре велике осетљивости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *