Ko se zapravo plaši ruskih lovaca šeste generacije? (Niko)

Ratna ekonomija Rusije u potpunosti je usmerena na sukob u Ukrajini, ostavljajući Kremlju vrlo malo prostora i resursa za dugoročne projekte poput razvoja lovca šeste generacije.

Trka u razvoju borbenih aviona šeste generacije je u toku. Kina i Sjedinjene Države prednjače, dok evropske zemlje pokušavaju da održe korak sa dve vodeće svetske sile. Zanimljivo je, međutim, da se u ovim raspravama gotovo uopšte ne pominje treći veliki akter u kvazi-tripolarnom svetskom sistemu – Ruska Federacija. Zašto je to tako?

Trka postoji, ali gde je Rusija?

Trenutno deluje da je Moskva sve svoje prioritete podredila tehnologijama i sposobnostima koje treba da obezbede uspeh u ratu u Ukrajini. Ruska ratna proizvodnja usmerena je na masovnu izradu osnovnih borbenih tenkova, dalekometnih raketa, hipersoničnih sistema poput „Orešnika“, kao i rojeve dronova – ukratko, na sredstva koja imaju direktan uticaj na ishod aktuelnog sukoba.

Čak ni razvoj lovca pete generacije Su-57 Felon nije bio prioritet, a brojni zapadni analitičari tvrde da ovaj avion ni ne ispunjava u potpunosti kriterijume pete generacije. Ipak, Rusija sada nastoji da ubrza proizvodnju Su-57, sa nadom da bi ova letelica mogla da se pojavi kao izvozni konkurent američkom F-35 Lightning II.

Ruska ratna ekonomija ima drugačiju listu prioriteta

Pošto Rusija zaostaje u trci za lovcima pete generacije, u Moskvi se sve češće govori o pokušaju „preskakanja stepenice“ i susticanja SAD i Kine kroz razvoj aviona šeste generacije. Poslednjih godina pojavljivale su se vesti o gotovo mitskom MiG-41 (PAK-DP), kao i o stelt bombarderu PAK-DA, koje navodno razvijaju vodeće ruske vazduhoplovne kompanije.

Pored MiG-41, u pojedinim izvorima se pominje i još manje poznat projekat pod oznakom T-60 „Golur“. Većina dostupnih podataka o ovom sistemu potiče iz OSINT izvora i društvenih mreža, što dodatno podgreva sumnje u njegovu realnost. Za razliku od njega, MiG-41 je ipak nešto poznatiji i smatra se konceptom koji je barem bliži ostvarenju.

Ulazak u zonu „mitskog“ MiG-41

MiG-41 (PAK-DP) se opisuje kao presretač šeste generacije, namenjen da u budućnosti zameni zastareli MiG-31 u sastavu ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Kao i kod većine ruskih programa ove vrste, proverljivi podaci su oskudni i razbacani među stručnjacima i specijalizovanim portalima.

Prema pojedinim izvorima, MiG-41 bi navodno trebalo da dostiže hipersonične brzine od Mach 4 do Mach 4,3, pa čak i do Mach 5. Ukoliko bi ove tvrdnje bile tačne – a postoji mnogo razloga za sumnju – ova letelica bi značajno nadmašila američke lovce pete generacije, kao što su F-22 Raptor i F-35, bar kada je reč o brzini.

Ruski mediji MiG-41 često predstavljaju više kao letelicu iz naučne fantastike nego kao realan borbeni avion. Prema tim opisima, operativni plafon leta bio bi znatno iznad uobičajenih visina savremenih aviona, potencijalno čak i na granici bliskog kosmosa. To bi teoretski omogućilo presretanje visinskih i brzih ciljeva, pa čak i delovanje protiv satelita.

Usmerena energija i strateške poruke

Pojedini analitičari spekulišu da bi MiG-41 mogao da nosi dalekometne rakete, protivsatelitsko naoružanje, pa čak i sisteme usmerene energije. Iako su takve tvrdnje za sada bez čvrstih dokaza, one se uklapaju u rusku doktrinu vazdušno-kosmičke odbrane, koja zahteva brze i visinske presretače sposobne da pokriju ogroman severni vazdušni prostor zemlje i odgovore na buduće pretnje velikog dometa.

Ipak, Rusija se suočava sa ozbiljnim industrijskim ograničenjima. Kompletan vojno-industrijski aparat angažovan je na razvoju i proizvodnji sistema neophodnih za rat u Ukrajini. To nisu lovci šeste generacije, niti čak avioni pete generacije, već tenkovi T-72, dronovi, rakete velikog dometa i hipersonično oružje. Do danas ne postoji nijedan prototip MiG-41, što ovaj projekat svrstava isključivo u domen teorije.

Senoviti T-60 „Golur“ i ambicije šeste generacije

Što se tiče T-60 „Golur“, nepotvrđeni izvori navode da bi ova letelica mogla da koristi potpuno novi pogonski sistem, sa većim potiskom i manjom potrošnjom goriva. To bi, bar na papiru, značajno povećalo operativni domet i izdržljivost u borbi.

Prema dostupnim navodima, Rusija kroz ovaj program nastoji da razvije platformu sposobnu za delovanje u izuzetno složenim uslovima – u okruženjima sa naprednom PVO, elektronskim ratovanjem i čak integracijom veštačke inteligencije.

Ambicije naspram proizvodne realnosti

Za sada, ruski avioni šeste generacije postoje uglavnom kao koncepti, kompjuterske vizualizacije i sredstvo strateškog signaliziranja. Oni nisu stvarni avioni na stajanci. Rat u Ukrajini pokazuje da Rusija i dalje ume da vodi industrijski rat velikih razmera, ali takav pristup daje prednost količini i izdržljivosti, a ne skupim i tehnološki izuzetno složenim platformama.

Iako MiG-41 i još apstraktniji T-60 „Golur“ jednog dana mogu postati deo šireg „sistema sistema“, bez sposobnosti masovne proizvodnje savremenih stelt aviona, ruske ambicije o šestoj generaciji ostaju više želja nego stvarnost.

U eri nadmetanja velikih sila, snovi ne odvraćaju protivnike. Fabrike to čine. I upravo tu leži ruska prednost – njen odbrambeni sektor znatno je efikasniji u masovnoj proizvodnji jednostavnijih sistema nego što je to slučaj na Zapadu. Upravo to, a ne ograničen broj visokotehnoloških letelica, odlučuje ishod rata u Ukrajini.