Ко се заправо плаши руских ловаца шесте генерације? (Нико)

Ратна економија Русије у потпуности је усмерена на сукоб у Украјини, остављајући Кремљу врло мало простора и ресурса за дугорочне пројекте попут развоја ловца шесте генерације.

Трка у развоју борбених авиона шесте генерације је у току. Кина и Сједињене Државе предњаче, док европске земље покушавају да одрже корак са две водеће светске силе. Занимљиво је, међутим, да се у овим расправама готово уопште не помиње трећи велики актер у квази-триполарном светском систему – Руска Федерација. Зашто је то тако?

Трка постоји, али где је Русија?

Тренутно делује да је Москва све своје приоритете подредила технологијама и способностима које треба да обезбеде успех у рату у Украјини. Руска ратна производња усмерена је на масовну израду основних борбених тенкова, далекометних ракета, хиперсоничних система попут „Орешника“, као и ројеве дронова – укратко, на средства која имају директан утицај на исход актуелног сукоба.

Чак ни развој ловца пете генерације Su-57 Felon није био приоритет, а бројни западни аналитичари тврде да овај авион ни не испуњава у потпуности критеријуме пете генерације. Ипак, Русија сада настоји да убрза производњу Su-57, са надом да би ова летелица могла да се појави као извозни конкурент америчком F-35 Lightning II.

Руска ратна економија има другачију листу приоритета

Пошто Русија заостаје у трци за ловцима пете генерације, у Москви се све чешће говори о покушају „прескакања степенице“ и сустицања САД и Кине кроз развој авиона шесте генерације. Последњих година појављивале су се вести о готово митском MiG-41 (PAK-DP), као и о стелт бомбардеру PAK-DA, које наводно развијају водеће руске ваздухопловне компаније.

Поред MiG-41, у појединим изворима се помиње и још мање познат пројекат под ознаком T-60 „Голур“. Већина доступних података о овом систему потиче из OSINT извора и друштвених мрежа, што додатно подгрева сумње у његову реалност. За разлику од њега, MiG-41 је ипак нешто познатији и сматра се концептом који је барем ближи остварењу.

Улазак у зону „митског“ MiG-41

MiG-41 (PAK-DP) се описује као пресретач шесте генерације, намењен да у будућности замени застарели MiG-31 у саставу руских Ваздушно-космичких снага. Као и код већине руских програма ове врсте, проверљиви подаци су оскудни и разбацани међу стручњацима и специјализованим порталима.

Према појединим изворима, MiG-41 би наводно требало да достиже хиперсоничне брзине од Mach 4 до Mach 4,3, па чак и до Mach 5. Уколико би ове тврдње биле тачне – а постоји много разлога за сумњу – ова летелица би значајно надмашила америчке ловце пете генерације, као што су F-22 Raptor и F-35, бар када је реч о брзини.

Руски медији MiG-41 често представљају више као летелицу из научне фантастике него као реалан борбени авион. Према тим описима, оперативни плафон лета био би знатно изнад уобичајених висина савремених авиона, потенцијално чак и на граници блиског космоса. То би теоретски омогућило пресретање висинских и брзих циљева, па чак и деловање против сателита.

Усмерена енергија и стратешке поруке

Поједини аналитичари спекулишу да би MiG-41 могао да носи далекометне ракете, противсателитско наоружање, па чак и системе усмерене енергије. Иако су такве тврдње за сада без чврстих доказа, оне се уклапају у руску доктрину ваздушно-космичке одбране, која захтева брзе и висинске пресретаче способне да покрију огроман северни ваздушни простор земље и одговоре на будуће претње великог домета.

Ипак, Русија се суочава са озбиљним индустријским ограничењима. Комплетан војно-индустријски апарат ангажован је на развоју и производњи система неопходних за рат у Украјини. То нису ловци шесте генерације, нити чак авиони пете генерације, већ тенкови T-72, дронови, ракете великог домета и хиперсонично оружје. До данас не постоји ниједан прототип MiG-41, што овај пројекат сврстава искључиво у домен теорије.

Сеновити T-60 „Голур“ и амбиције шесте генерације

Што се тиче T-60 „Голур“, непотврђени извори наводе да би ова летелица могла да користи потпуно нови погонски систем, са већим потиском и мањом потрошњом горива. То би, бар на папиру, значајно повећало оперативни домет и издржљивост у борби.

Према доступним наводима, Русија кроз овај програм настоји да развије платформу способну за деловање у изузетно сложеним условима – у окружењима са напредном ПВО, електронским ратовањем и чак интеграцијом вештачке интелигенције.

Амбиције наспрам производне реалности

За сада, руски авиони шесте генерације постоје углавном као концепти, компјутерске визуализације и средство стратешког сигнализирања. Они нису стварни авиони на стајанци. Рат у Украјини показује да Русија и даље уме да води индустријски рат великих размера, али такав приступ даје предност количини и издржљивости, а не скупим и технолошки изузетно сложеним платформама.

Иако MiG-41 и још апстрактнији T-60 „Голур“ једног дана могу постати део ширег „система система“, без способности масовне производње савремених стелт авиона, руске амбиције о шестој генерацији остају више жеља него стварност.

У ери надметања великих сила, снови не одвраћају противнике. Фабрике то чине. И управо ту лежи руска предност – њен одбрамбени сектор знатно је ефикаснији у масовној производњи једноставнијих система него што је то случај на Западу. Управо то, а не ограничен број високотехнолошких летелица, одлучује исход рата у Украјини.