Кинеска обавештајна офанзива у Европи: Како су откривене паралелне шпијунске мреже у Грчкој и Француској

Два географски одвојена, али оперативно слична хапшења ове недеље открила су образац кинеских обавештајних операција усмерених на европске војне тајне и НАТО технологије. Истовремене контраобавештајне акције у Грчкој и Француској откриле су софистициране покушаје прикупљања строго поверљивих података, што изазива питања о обиму и дубини кинеских шпијунских мрежа у Европи.

Грчка: Официр на кључној позицији и цурење НАТО тајни

Грчке војне власти извеле су прецизну контраобавештајну операцију у четвртак, 5. фебруара, приводећи 54-годишњег пуковника Ратног ваздухопловства стационираног у 128. групи за обуку телекомуникација и електронике у Кавурију. Официр, чија је јединица била одговорна за обуку специјалаца у области војних комуникација и електронског рата, имао је приступ најосетљивијим информацијама о грчким и НАТО плановима. Према званичном саопштењу Генералштаба националне одбране, постоје ,,јасне индиције” да је прикупљао и преносио тајне информације трећим лицима, чиме је директно угрозио националне интересе и савезничку безбедност.

Софистицирани методи комуникације и регрутовања

Истрага је открила да је осумњичени официр користио специјализовани класификовани софтвер, за који се сумњичи да су обезбедиле кинеске обавештајне службе, за шифровани пренос фотографија поверљивих докумената. Према изворима из грчких медија, систем је омогућавао дигитално снимање и пренос података без остављања конвенционалних трагова у војним системима. Још више забрињавајуће, постоје индиције да је пуковник активо покушавао да регрутује друге припаднике војске у обавештајну мрежу, што сугерише дубљу и ширу операцију него што је првобитно процењено. Официр је наводно признао да је регрутован од стране кинеског званичника током међународне конференције, а за пренос информација је примао финансијску накнаду.

Стратешки значај и улога америчких обавештајних служби

Овај случај добија на стратешкој важности када се узме у обзир геополитички контекст. Грчка, као јужна граница НАТО-а и земља са значајним стратешким положајем у источном Медитерану, поседује вредне информације о савезничким одбрамбеним плановима и технологијама. Истрага је покренута на основу упозорења ЦИА-е, што указује на блиску сарадњу између америчких и грчких обавештајних служби у надзору потенцијалних безбедносних претњи. Материјал који је официр наводно преносио односио се на пројекте НАТО-а, укључујући нове технологије у развоју и оперативне планове, чиме је директно угрожена колективна одбрана савеза.

Француска: Савремена сателитска шпијунажа на југозападу

Паралелно са грчким случајем, француске власти су разоткриле софистицирану операцију сателитске шпијунаже у департману Жиронда. Четири особе, међу којима два кинеска држављанина, оптужена су за пресретање осетљивих војних комуникација. Операција је откривена 30. јануара када су локални становници пријавили сумњиво постављање сателитске антене пречника два метра, што се временски поклопило са необјашњивим прекидом интернет везе у том подручју. Истражитељи су касније идентификовали систем рачунара повезаних са сателитским антенама конфигурисан за снимање и анализу сателитских преноса.

Структура илегалне оперативне ћелије

Француска истрага је открила да су кинески држављани користили платформу за изнајмљивање Airbnb за успостављање привремених оперативних база, што им је омогућило да избегну традиционалне надзорне механизме који се фокусирају на хотеле и трајније смештаје. Овај метод показује адаптацију савремених обавештајних техника на дигиталну економију и промену навика путовања. Претпоставља се да је примарни циљ операције било пресретање комуникација кроз сателитски интернет систем Старлинк и других кључних произвођача, који се све више користе за војне и владине комуникације у условима конфликта и криза.

Правни оквир и међународне импликације

Француски правни систем предвиђа озбиљне казне за овакве активности – до 15 година затвора за дело ,,предаје информација страној сили” које може нанети штету националним интересима. Овај случај посебно је значајан јер указује на промену фокуса кинеских обавештајних операција са традиционалног прикупљања људских извора ка техничкој и сигналној обавештајној активности (SIGINT). Способност да се пресретну сателитске комуникације представља директну претњу не само француској безбедности већ и ширем европском НАТО систему одбране и комуникација.

Заједнички обрасци и стратешке импликације

Иако се догађаји у Грчкој и Француској одигравају у различитим контекстима, деле кључне карактеристике које указују на координисанији приступ него што се првобитно мислило. Оба случаја фокусирају се на војну технологију, телекомуникације и сателитске системе – области од стратешког интереса за кинеске војне модернизационе програмe. Коришћење специјализоване техничке опреме у оба сценарија сугерише присуство институционалне подршке и финансирања, а не само аматерске или привремене операције.

Еволуција оперативних метода

Откриће ових случајева демонстрира како кинеске обавештајне службе комбинују традиционалне методе (регрутовање људских извора у војсци) са савременим технолошким решењима (сателитско пресретање, криптографски софтвер). Ова хибридна стратегија чини контраобавештајни рад значајно сложенијим, захтевајући интердисциплинарне тимове и блиску међународну сарадњу. Коришћење комерцијалних платформи као што је Airbnb за оперативне базе представља посебан изазов за безбедносне службе, јер отежава разликовање туристичких активности од обавештајних операција.

Импликације за европску безбедност и трансатлантске односе

Ови догађаји имају значајне импликације за европску безбедност и трансатлантску сарадњу. Грчки случај директно утиче на НАТО безбедност, потенцијално угрожавајући оперативне планове и технологије развоја. Француски случај, са друге стране, указује на рањивост критичне инфраструктуре и комуникационих система. Комбинација ова два приступа – традиционалне шпијунаже у војним круговима и техничког пресретања комуникација – представља целовиту стратегију за прикупљање одбрамбених тајни.

Одговори и будући изазови

Откриће ових мрежа наглашава хитну потребу за јачањем контраобавештајних капацитета у европским земљама, посебно у областима као што су: надзор војног особља са приступом осетљивим информацијама, мониторинг необичних техничких активности у цивилном окружењу, међународна размена обавештајних података у реалном времену и заштита критичне инфраструктуре и комуникационих мрежа

Координација на нивоу ЕУ и НАТО-а

Ови случајеви вероватно ће подстаћи већу координацију на европском нивоу, како у оквиру ЕУ тако и у НАТО-у. Заједничке процедуре за детекцију и превенцију, стандардизација безбедносних протокола и бржи механизми за размену информација постају све неопходнији. Посебно је важна координација са Сједињеним Државама, чије обавештајне службе су играле кључну улогу у откривању овог случаја.