Увод: Повратак у дубине Хладног рата
Северно и Норвешко море, водене пустоши хладних арктичких вода, поново су постале шаховска табла глобалне моћи. Откриће руске подморнице класе Јасень-М која је пратила ударну групу америчког носача авиона УСС Џералд Р. Форд (USS Gerald R. Ford (CVN-78)) и накнадни масован НАТО лов на њу, представљају најочигледнији знак оживљавања подморничког ривалства које је дефинисало Хладни рат. Овај инцидент, који се одвија у сенци предстојећих руских стратешких вежби „Запад-2025“, није случајност. Он је пажљиво оркестриран тест способности, демонстрација силе и борба за обавештајну доминацију у најосетљивијем поморском домену.
Стратешки контекст: Зашто су северна мора толико критична?
Пре него што уђемо у детаље операције, кључно је разумети зашто се ова битка одвија управо овде. Пролаз Гренланд-Исланд-Уједињено Краљевство (GIUK) представља најважније стратешко „уско грло“ за руску Северну флоту. Свака руска подморница или површински брод који жели да уђе у отворени Атлантски океан мора проћи кроз ову „врата“. Контрола овог простора је од животног значаја за НАТО, јер омогућава пројекцију моћи према Русији, а Русији омогућава да угрожава атлантске линије снабдевања НАТО-а.
Уочи вежби „Запад-2025“, ова активност је и провера способности и порука. Русија демонстрира да може да присуствује и да пажљиво прати најмоћније симболе америчке морнаричке моћи, попут носача авиона класе Форд. НАТО, са друге стране, одговара демонстрацијом да, упркос руској технологији, задржава способност да лоцира и прати чак и најнапредније противничке подморнице.
Анатомија лова: Координација и технологија
Операција противподморничког ратовања (АСВ) је уследила након открића акустичних сигнала 24. августа. Она се ослања на интегрисани вишеслојни приступ:
- Површинске снаге: Норвешке фрегате Тор Хејердал (Thor Heyerdahl) и Мод (HNoMS Maud) деловале су као „кловнови“ у операцији. Њихов задатак није био да сами пронађу подморницу, већ да је „узнемиравају“ својим активним сонарима, приморавајући је на маневрисање које ће је учинити видљивијом за друге сензоре.
- Ваздушне снаге: Авиони П-8А Посејдон (P-8A Poseidon)из САД, УК и Норвешке чинили су окосницу лова. Ови авиони делују као мобилни командни центри а коришћени су детектори магнетних аномалија (MAD).Ови уређаји откривају благе нарушавања у Земљином магнетном пољу изазвана металним трупом подморнице, служећи за коначно потврђивање локације на малим висинама.
- Подморнице: Иако нису званично потврђене, практично је немогуће да се у таквој операцији не користе и НАТО подморнице. Америчке подморнице класе Лос Анђелес (Los Angeles) и британске класе Астут (Astute) специјално су дизајниране за овакве мисије. Њихова улога је да се прикривено приближе мети користећи пасивне сонаре, прате је и пружају податке осталим снагама, све остајући неоткривене.
- Сателитски надзор: Савремени сателити са радарима са синтетичком апертуром (SAR) могу да детектују најситније нарушавање површине океана – траг који оставља подморница у покрету или њен перископ. Овај податак се интегрише у операцију у реалном времену.
- Радари: Користе се за откривање перископа или других предмета на површини.
Техника „чекићања“ коју су извели је кључна за разумевање динамике. То није сонар за директну употребу, већ психолошки и тактички потез. Интензивни сонарски сигнали емитовани са површинских бродова или ваздухоплова делују као „чекић“ који удара о воду. Циљ је приморати команданта подморнице да пређе у режим избегавања, што захтева нагло маневрисање и повећање брзине – радње које драматично повећавају његову акустичку „гласност“ и остављају јаче трагове за пасивне сензоре НАТО-а да их ухвате.
Мета: Руска подморница класе Јасень-М – „Црвена опасност“
Мета ове масивне потернице није обична подморница. Класа Јасень-М (Пројекат 885М) представља врхунац руске подморничке технологије и највећу претњу НАТО поморским снагама.
- Тишина: Ове подморнице су дизајниране да буду изузетно тихе, што их чини тешким за откривање. Њихова схема изолације звука, хидродинамички облик и напредни погонски системи смањују акустичку потпис на минимум.
- Свака подморница ове класе носи тешки арсенал од 32 вертикална лансирна постројења за Калибр и Оникс крстареће ракете, као и Циркон хиперсоничне ракете, заједно са стандардним торпедима. Оне могу да гађају копнене циљеве стотинама километара далеко од обале, чинећи их стратешким а не само тактичким оружјем.
- Чињеница да су све три подморнице Јасен-М класе Северне флоте (Северодвинск, Казањ, Архангелск) напустиле базу на полуострву Кола у исто време је јасна порука о руским способностима и намери.
Откриће једне од њих, упркос свим њеним предностима, представља значајан обавештајни успех за НАТО. Подаци прикупљени о њеном акустичком потпису, маневрима и оперативним процедурама су од неизмерне вредности за будуће сукобе.
Геополитичке импликације: Шта следи?
Овај инцидент није завршен. Он је део дуже, стратешке игре.
- Ескалација надзора: НАТО ће свакако појачати присуство свог Интегрисаног система за подводни надзор (IUSS), наследника чувеног СОСУС-а, у GIUK пролазу. Фокус се не ставља само на подморнице, већ и на заштиту критичне подводне инфраструктуре (комуникациони каблови, цевоводи) од саботаже.
- Припрема за „Запад-2025“: Ова операција је увод у оно што можемо да очекујемо током вежби. Русија ће тежити да демонстрира способност да пробије и поремети НАТО поморске линије, док ће НАТО тежити да демонстрира способност да то спречи. Ово је „припрема“ пре саме представе.
- Нова трка у наоружању: Успешно откриће Јасен-М подморнице, иако привремено, потврђује НАТО-у да његова технологија и даље може да парира руским достигнућима. Међутим, ово ће само подстаћи Русију на даљи развој још тиших и смртоноснијих подморница, покрећући нови циклус трке у наоружању у дубинама.
Закључак:
Руска подморница се вероватно повукла у безбедније дубине, а њени заповедници анализирају податке о томе како их је НАТО открио. Ова „игра мачке и миша“ није завршена; она је једноставно ушла у нову, технолошки напреднију фазу. Северна мора ће наставити да буду театар ове тихе, али интензивне борбе за доминацију, где се сукоб између великих сила одвија испод површине, невидљив за свет, али од огромног стратешког значаја за будућност безбедности Европе и света.