Kao u vreme Hladnog rata: Ruska podmornica pratila američki nosač aviona, NATO angažovan u potrazi

Detaljna analiza operacije protivpodmorničkog ratovanja u Severnom i Norveškom moru otkriva složenu mešavinu tehnologije, strategije i geopolitike uoči vežbi „Zapad-2025“. Incident nije izolovan događaj, već deo šire strateške borbe za kontrolu severnih pomorskih puteva.

Uvod: Povratak u dubine Hladnog rata

Severno i Norveško more, vodene pustoši hladnih arktičkih voda, ponovo su postale šahovska tabla globalne moći. Otkriće ruske podmornice klase Jasenь-M koja je pratila udarnu grupu američkog nosača aviona USS Džerald R. Ford (USS Gerald R. Ford (CVN-78)) i naknadni masovan NATO lov na nju, predstavljaju najočigledniji znak oživljavanja podmorničkog rivalstva koje je definisalo Hladni rat. Ovaj incident, koji se odvija u senci predstojećih ruskih strateških vežbi „Zapad-2025“, nije slučajnost. On je pažljivo orkestriran test sposobnosti, demonstracija sile i borba za obaveštajnu dominaciju u najosetljivijem pomorskom domenu.

Strateški kontekst: Zašto su severna mora toliko kritična?

Pre nego što uđemo u detalje operacije, ključno je razumeti zašto se ova bitka odvija upravo ovde. Prolaz Grenland-Island-Ujedinjeno Kraljevstvo (GIUK) predstavlja najvažnije strateško „usko grlo“ za rusku Severnu flotu. Svaka ruska podmornica ili površinski brod koji želi da uđe u otvoreni Atlantski okean mora proći kroz ovu „vrata“. Kontrola ovog prostora je od životnog značaja za NATO, jer omogućava projekciju moći prema Rusiji, a Rusiji omogućava da ugrožava atlantske linije snabdevanja NATO-a.

Uoči vežbi „Zapad-2025“, ova aktivnost je i provera sposobnosti i poruka. Rusija demonstrira da može da prisustvuje i da pažljivo prati najmoćnije simbole američke mornaričke moći, poput nosača aviona klase Ford. NATO, sa druge strane, odgovara demonstracijom da, uprkos ruskoj tehnologiji, zadržava sposobnost da locira i prati čak i najnaprednije protivničke podmornice.

Anatomija lova: Koordinacija i tehnologija

Operacija protivpodmorničkog ratovanja (ASV) je usledila nakon otkrića akustičnih signala 24. avgusta. Ona se oslanja na integrisani višeslojni pristup:

1. Površinske snage: Norveške fregate Tor Hejerdal (Thor Heyerdahl) i Mod (HNoMS Maud) delovale su kao „klovnovi“ u operaciji. Njihov zadatak nije bio da sami pronađu podmornicu, već da je „uznemiravaju“ svojim aktivnim sonarima, primoravajući je na manevrisanje koje će je učiniti vidljivijom za druge senzore.
2. Vazdušne snage: Avioni P-8A Posejdon (P-8A Poseidon)iz SAD, UK i Norveške činili su okosnicu lova. Ovi avioni deluju kao mobilni komandni centri a korišćeni su detektori magnetnih anomalija (MAD).Ovi uređaji otkrivaju blage narušavanja u Zemljinom magnetnom polju izazvana metalnim trupom podmornice, služeći za konačno potvrđivanje lokacije na malim visinama.
3. Podmornice: Iako nisu zvanično potvrđene, praktično je nemoguće da se u takvoj operaciji ne koriste i NATO podmornice. Američke podmornice klase Los Anđeles (Los Angeles) i britanske klase Astut (Astute) specijalno su dizajnirane za ovakve misije. Njihova uloga je da se prikriveno približe meti koristeći pasivne sonare, prate je i pružaju podatke ostalim snagama, sve ostajući neotkrivene.
4. Satelitski nadzor: Savremeni sateliti sa radarima sa sintetičkom aperturom (SAR) mogu da detektuju najsitnije narušavanje površine okeana – trag koji ostavlja podmornica u pokretu ili njen periskop. Ovaj podatak se integriše u operaciju u realnom vremenu.
5. Radari: Koriste se za otkrivanje periskopa ili drugih predmeta na površini.

Tehnika „čekićanja“ koju su izveli je ključna za razumevanje dinamike. To nije sonar za direktnu upotrebu, već psihološki i taktički potez. Intenzivni sonarski signali emitovani sa površinskih brodova ili vazduhoplova deluju kao „čekić“ koji udara o vodu. Cilj je primorati komandanta podmornice da pređe u režim izbegavanja, što zahteva naglo manevrisanje i povećanje brzine – radnje koje dramatično povećavaju njegovu akustičku „glasnost“ i ostavljaju jače tragove za pasivne senzore NATO-a da ih uhvate.

Meta: Ruska podmornica klase Jasenь-M – „Crvena opasnost“

Meta ove masivne poternice nije obična podmornica. Klasa Jasenь-M (Projekat 885M) predstavlja vrhunac ruske podmorničke tehnologije i najveću pretnju NATO pomorskim snagama.

• Tišina: Ove podmornice su dizajnirane da budu izuzetno tihe, što ih čini teškim za otkrivanje. Njihova shema izolacije zvuka, hidrodinamički oblik i napredni pogonski sistemi smanjuju akustičku potpis na minimum.
• Svaka podmornica ove klase nosi teški arsenal od 32 vertikalna lansirna postrojenja za Kalibr i Oniks krstareće rakete, kao i Cirkon hipersonične rakete, zajedno sa standardnim torpedima. One mogu da gađaju kopnene ciljeve stotinama kilometara daleko od obale, čineći ih strateškim a ne samo taktičkim oružjem.
• Činjenica da su sve tri podmornice Jasen-M klase Severne flote (Severodvinsk, Kazanj, Arhangelsk) napustile bazu na poluostrvu Kola u isto vreme je jasna poruka o ruskim sposobnostima i nameri.

Otkriće jedne od njih, uprkos svim njenim prednostima, predstavlja značajan obaveštajni uspeh za NATO. Podaci prikupljeni o njenom akustičkom potpisu, manevrima i operativnim procedurama su od neizmerne vrednosti za buduće sukobe.

Geopolitičke implikacije: Šta sledi?

Ovaj incident nije završen. On je deo duže, strateške igre.

1. Eskalacija nadzora: NATO će svakako pojačati prisustvo svog Integrisanog sistema za podvodni nadzor (IUSS), naslednika čuvenog SOSUS-a, u GIUK prolazu. Fokus se ne stavlja samo na podmornice, već i na zaštitu kritične podvodne infrastrukture (komunikacioni kablovi, cevovodi) od sabotaže.
2. Priprema za „Zapad-2025“: Ova operacija je uvod u ono što možemo da očekujemo tokom vežbi. Rusija će težiti da demonstrira sposobnost da probije i poremeti NATO pomorske linije, dok će NATO težiti da demonstrira sposobnost da to spreči. Ovo je „priprema“ pre same predstave.
3. Nova trka u naoružanju: Uspešno otkriće Jasen-M podmornice, iako privremeno, potvrđuje NATO-u da njegova tehnologija i dalje može da parira ruskim dostignućima. Međutim, ovo će samo podstaći Rusiju na dalji razvoj još tiših i smrtonosnijih podmornica, pokrećući novi ciklus trke u naoružanju u dubinama.

Zaključak:

Ruska podmornica se verovatno povukla u bezbednije dubine, a njeni zapovednici analiziraju podatke o tome kako ih je NATO otkrio. Ova „igra mačke i miša“ nije završena; ona je jednostavno ušla u novu, tehnološki napredniju fazu. Severna mora će nastaviti da budu teatar ove tihe, ali intenzivne borbe za dominaciju, gde se sukob između velikih sila odvija ispod površine, nevidljiv za svet, ali od ogromnog strateškog značaja za budućnost bezbednosti Evrope i sveta.