Без конфискације оружја Хезболаха неће бити ни мира, ни суверенитета, ни обнове послератног Либана.
На церемонији у Шарм ел Шеиху, амерички председник Доналд Трамп је представио примирје у Гази као „нови почетак за цео прелепи Блиски исток” и најавио ширење Аврамових споразума. Међутим, док израелско-хамасовско примирје запада у кризу, неколико сати након тог догађаја либански председник Жозеф Аун изјавио је да је отворен за преговоре са Израелом – што је подстакло наду да би и Бејрут могао бити следећи у реду за нормализацију односа. Та очекивања, ипак, делују преурањено: много је извесније да ће доћи до обнове сукоба са Хезболахом.Крхко примирје на северу
Израел и Либан потписали су сопствено примирје у новембру 2024. године, како би се окончао рат између израелских снага и Хезболаха. Као и у случају Газе, и овај договор се показује нестабилним. Према споразуму, Бејрут се обавезао да ће разоружати Хезболах, ираном подржану милицију, на целој територији државе. Либанске оружане снаге (LAF) тренутно прикупљају оружје и демонтирају инфраструктуру Хезболаха на југу земље, али одуговлаче са акцијама на северу.
Од почетка примирја, Израел готово свакодневно гађа складишта оружја и положаје Хезболаха у Либану. Без напретка у разоружању, израелска војска је спремна да обнови пуну офанзиву.
Израелски удари током септембра и октобра 2024. нанели су тешке губитке милицији. Хезболах је потом прихватио примирје и повлачење са југа, али је одбио да преда оружје северно од реке Литани. Процес је тиме застао.
Вашингтон је у августу послао специјалног изасланика Тома Барака да изврши притисак на Либан. Под тим притиском, у септембру је LAF доставио влади тајни план за разоружање – прво југа, потом севера. Али све је јасније да Либанске снаге и влада немају намеру да га спроведу.
За војску и део политичке елите, потпуно разоружавање Хезболаха носи огроман ризик. У августу је заменик лидера милиције, Наим Касем, запретио повратком петнаестогодишњег грађанског рата, уколико влада настави са конфискацијом оружја. Неколико дана раније, у експлозији током чишћења складишта у близини Тира погинуло је шест војника LAF-а – што је, према истрази, био смишљен атентат.
Аун мења стратегију
Суочен са опасношћу од грађанског рата, председник Аун је променио приступ. Уместо разоружавања, почео је да говори о „ограничавању оружја Хезболаха северно од Литанија”.
Како је изјавио: „Проблем нису оружје, већ намера да се оно употреби.” Такав став представља драстичан отклон од његових ранијих обећања да ће држава „повратити монопол на оружану силу“.
Аун сада покушава да искористи могуће преговоре како би издејствовао прекид израелских удара и повлачење Израела са либанске територије. Израел и Либан су већ водили посредне разговоре под окриљем УН и САД, који су резултирали договором око поморских граница. Међутим, израелски одговор на нови Аунов предлог био је кратак: Јерусалим је одбио сваку идеју о преговорима све док Хезболах не буде разоружан.
Већ следећег дана, Израел је поново извео нападе на складишта оружја и инфраструктуру милиције у јужном Либану.
Судбина послератног Либана
Годину дана након потписивања примирја, Либан и даље одуговлачи са обавезама према Израелу. Разлози нису без основа: Хезболах има дугу историју ликвидација политичких противника и огроман утицај унутар државног система. Али без разоружања, нема ни мира, ни суверенитета, ни обнове земље.
Неки либански политичари предлажу постепенији приступ – да се Хезболах подстакне да временом постане „само политичка странка“. Међутим, нема знакова да је тај сценарио уопште прихватљив за вођство милиције.
Иако је организација ослабљена као никада до сада, ако остане наоружана, сигурно ће се опоравити. С друге стране, није извесно да би Хезболах заиста отворио ватру на либанску војску када би она покушала да му одузме оружје – такав потез би само убрзао његов пад у очима јавности.
Амерички изасланик Том Барак недавно је упозорио: „Ако Бејрут не делује, Хезболах ће неминовно ући у нови сукоб са Израелом.“
Израел, иако спреман на уступке у другим питањима – попут Споразума о поморским границама из 2022., када је прихватио готово све либанске захтеве – неће направити ни корак назад када је у питању разоружање Хезболаха.
На крају, Израел неће пристати на компромис: Хезболах мора бити разоружан, или ће следити нови рат. За Либан, то је тежак избор између унутрашње стабилности и суверенитета – али и тест који ће показати да ли држава уопште још постоји као самосталан актер, или као талац једне наоружане организације.