Prošle jeseni, tokom saslušanja Komiteta za oružane snage Predstavničkog doma, Pentagon je došao sa porukom: Pomozite nam da pomognemo Tajvanu.
Godinu ranije, Kongres je po prvi put dozvolio Ministarstvu odbrane da isporučuje sopstvene zalihe toj ostrvskoj državi – do milijardu dolara svake godine. Ali zakonodavci nisu ponudili sredstva za zamenu tih stokova. Nekima u Pentagonu je to bilo kao da su zamoljeni da doniraju banci hrane bez budžeta za namirnice.
Dok su zakonodavci ispitivali svedoke o tome kako da bolje podrže Tajvan, zvaničnici su ponovili svoj zahtev za finansiranje.
„Nema novca“, rekao je Eli Ratner, šef politike Pentagona za indo-pacifičku regiju, tokom saslušanja 2023. godine.
Ali sada ima: u aprilu je Kongres usvojio zakon o odbrani od 95 milijardi dolara, sa oko 4 milijarde dolara potencijalne pomoći Tajvanu. Skoro polovina tog dela je za zamenu doniranih stokova.
Sada je izazov za Pentagon da to ispuni.
Ove nedelje, američki ministar odbrane Lojd Ostin doputovao je u Singapur na Shangri-La Dialogue, bezbednosni forum koji okuplja lidere iz celog regiona i šire. Njegov raspored uključuje sastanak sa njegovim kolegom u Kini, koja je nedavno vodila velike vojne vežbe oko Tajvana — odmetničke otcepljene provincije u očima rukovodstva u Pekingu.
Dok Ostin putuje, Pentagonov sistem koji se koristi za slanje pomoći Tajvanu radi kroz još jedan ciklus. Da bi ubrzala taj proces, zamenica sekretara za odbranu Ketlin Hiks je 2022. godine formirala višu grupu za integraciju za tu azijsku naciju. Tajna grupa, koja okuplja presek lidera Pentagona, sastala se prošle nedelje, prema rečima pomoćnika iz Kongresa.
Defense News je razgovarao sa izvorima u Kongresu, Pentagonu i istraživačkim centrima, kao i bivšim vladinim zvaničnicima, kako bi razumeli budućnost podrške SAD Tajvanu. Mnogi su govorili pod uslovom anonimnosti, bilo zato što im nije bilo dozvoljeno da razgovaraju sa novinarima ili su razgovarali o osetljivim temama. Zajedno, oni su opisali hitan trenutak za obe strane — da ojačaju odbranu Tajvana i da dokažu da Pentagon može brzo da reaguje kada mu se pruži prilika.
„Cela ideja je da ovi momci (Tajvan)… odvrate, a ako odvraćanje nije opcija, da budu u stanju da se održe neko vreme“, rekao je visoki zvaničnik američke odbrane. „Čekanje do kraja nije nužno od pomoći”.
Nekoliko meseci pre nego što je Ratner svedočio, Ostin je posetio Kapitol Hil na drugom saslušanju. Senator Rodžer Viker, član Senatskog komiteta za oružane snage, pitao je sekretara o novoj sposobnosti Pentagona da povlači zalihe za Tajvan.
„Imamo ovlašćenja“, rekao je Ostin. „Trebaće nam i aproprijacije”.
Otprilike u vreme kada je Ostin govorio, Ministarstvo odbrane je koristilo to ovlašćenje da planira svoju prvu rundu pomoći. Predsednik je potpisao ovaj paket — u vrednosti od 345 miliona dolara — u proleće, iako nije bio najavljen sve do leta, a administracija nije identifikovala uključeno oružje.
Ovo je ostavilo sopstvene akcije u vrednosti od 655 miliona dolara koje bi SAD još uvek mogle da pošalju. Pentagon je neko vreme razmišljao o tome da obezbedi još i počeo da planira još jedan paket, rekli su za Defense News kongresni saradnici i bivši zvaničnici.
Ali to se nikada nije dogodilo.
„Kako smo počeli da gradimo neke od opcija za naredne tranše povlačenja, institucionalno je postajalo sve teže i teže“, rekao je jedan bivši zvaničnik odbrane. „Bilo je mnogo nesuglasica jer je birokratija osećala da su uvučeni u pun ciklus rada bez ikakvog novca”.
Najveći deo ovih nesuglasica došao je od službi, prema rečima ovog bivšeg zvaničnika i drugog savetnika u Kongresu. Konkretno, mornarica i vazduhoplovstvo su bile zabrinute da bi slanje dodatne opreme naškodilo vojnoj spremnosti Amerike na Pacifiku.
Vlada SAD ne priznaje Tajvan kao nezavisnu zemlju i neće se zvanično posvetiti njegovoj odbrani. Ipak, oni dele bliske veze i zajedno rade na dugoj listi oružja koje je Tajvan naručio od američkih kompanija — uključujući 19 milijardi dolara u stranoj vojnoj prodaji.
Američki predsednik Džo Bajden je više puta na početku svog mandata rekao da će Amerika pomoći Tajvanu ako ostrvo bude napadnuto. Zaista, Kina se pripremila za učešće SAD tokom vojnih vežbi, kao što je Ratner primetio u svom svedočenju prošle jeseni.
Brige oko spremnosti nisu preopterećene. Da Kina napadne Tajvan i SAD da se pridruže borbi, Americi bi verovatno nedostajalo mnogo oružja za koje američka indo-pacifička komanda kaže da joj je potrebno.
Kasnije tokom godine, prema rečima prvog savetnika u Kongresu i drugog izvora upoznatog sa diskusijama, Ostin je zamrznuo tajvanske pakete zbog nedostatka novca za dopunu iz Kongresa. Izbor je, prema više izvora, išao protiv preferencija Bele kuće i nekih u Stejt departmentu, koji su više voleli da SAD pošalju više paketa.
Pošto je smanjenje zaliha najbrži način da se naoružaju američki partneri, moratorijum je zaustavio kratkoročnu pomoć Tajvanu. Ovaj izbor je takođe osporio važnost koju su visoki lideri Pentagona dali ovom pitanju.
Krajem 2022. godine, prema više izvora koji su upozorili da ne mogu da se sete tačnog datuma, Hiks je formirao višu grupu za integraciju za Tajvan, poznatu u Ministarstvu odbrane kao SIG-T.
Njegova svrha je da se svi relevantni lideri u Pentagonu usredsrede na jedno pitanje — u ovom slučaju, podršku ostrvskoj državi. Uključuje članstvo iz službi, Indo-Pacifičke komande, kancelarija za nabavku i održavanje, kancelarija za politiku i drugih entiteta u Ministarstvu odbrane. Redovno se sastaju i izveštavaju Hiksu.
Kada je formirana, postojale su još samo dve takve grupe — jedna za ratove u Iraku i Avganistanu i druga kao odgovor na invaziju Rusije na Ukrajinu u punom obimu. Ovo je bio prvi put da je Pentagon koristio model za partnera koji nije u ratu.
Ministarstvo odbrane nije javno govorilo o grupi. Međutim, general Brovn je to pomenuo u pisanom svedočenju datom prošle godine tokom njegovog saslušanja da postane predsedavajući Zajedničkog načelnika štabova.
U izjavi za Defense News, portparol Hiksa nije priznao SIG-T i odbio je da razgovara o tome kako Pentagon koordinira podršku Tajvanu, osim što je rekao da sledi višedecenijskom politikom vlade prema ostrvu.
Prednosti grupe su dvostruke: ona dovodi kancelarije Pentagona odgovorne za pomoć Tajvanu za isti sto, i obezbeđuje da tabela uključuje Hiksa, koji može da prevaziđe tromost birokratije.
Ali drugi pomoćnik u Kongresu rekao je da naglasak grupe na materijalnoj podršci uključuje oportunitetne troškove. Priprema Tajvana da se brani je ogroman zadatak, koji daleko prevazilazi hardver. Trebalo bi da pripremi zalihe medicinske opreme i hrane, kao i da ojača infrastrukturu. Pomoćnik je tvrdio da je fokus grupe na povlačenja, koji su na kraju pauzirani, značio gubljenje vremena na ovim povezanim problemima.
„Na kraju dana, sa Tajvanom, postoji milion različitih stvari koje bi trebalo da radimo u isto vreme“, rekao je pomoćnik.
Ta kritika je sada manje relevantna, s obzirom na 4 milijarde dolara uključenih u dodatak za nacionalnu bezbednost usvojen u aprilu.
Od 1,9 milijardi dolara sredstava za dopunu, glavni prioritet je zamena zaliha poslatih prošle godine, rekli su više izvora. Pošto nova oprema košta više — po Pentagonu, cena je oko 20% za oružje koje se šalje u Ukrajinu — Ministarstvo odbrane ima blizu 1,5 milijardi dolara nego 2 milijarde za slanje novog kompleta.
Ova pomoć će verovatno ići brže, pošto Pentagon već ima set prioriteta. Paketi povlačenja oslanjaju se na domaći zadatak koji je uradila Indo-pacifička komanda, koja je poslala Pentagonu spisak onoga što je Tajvanu najpotrebnije.
Glavni ciljevi na ovoj listi, za razliku od onih naručenih putem inostrane vojne prodaje, su pomoć manjeg cilja, kao što su municija, mine, dronovi, obuka i održavanje, prema više izvora.
„Nije zapravo nivo potrošnje koji bi vam omogućio da kupite mnogo novih velikih platformi“, rekao je Rendi Šriver, koji je vodio politiku Pentagona za indo-pacifičku regiju pod Trampovom administracijom, a sada vodi istraživački centar Instituta Project 2049.
Druga polovina, ili 2 milijarde dolara, uključena u dopunu je za strano vojno finansiranje. Ova novčana pomoć pomaže Tajvanu da kupi vojnu opremu, ali ne pomaže da se ubrza sporo kretanje američkog oružja u vrednosti od 19 milijardi dolara koje je Tajvan već naručio – faktura koja uglavnom uključuje velike platforme poput borbenih aviona F-16.
„Biće potrebno mnogo vremena da se to (finansiranje) pretvori u stvarnu sposobnost“, rekao je Zek Kuper, koji proučava indo-pacifički region u istraživačkom centru Američkog instituta za preduzeća.
Prošle nedelje, nakon govora budućeg predsednika Tajvana, Kina je pokrenula niz vojnih vežbi oko ostrva, nazvavši ih vežbama „kazne“.
Američki zvaničnici osudili su vežbe koje su završene tokom vikenda. Ali vojna aktivnost je bila podsetnik koliko brzo situacija oko Tajvana može da eskalira, kao i izazove sa kojima se američka vlada suočava u vezi sa ostrvom.
Prvo pitanje je logističko. Tajvan ima manju vojsku od vojske Sjedinjenih Država, i to ograničava koliko pomoći može da apsorbuje. Procene variraju od toga koliko ostrvo može korisno da prihvati godišnje, ali Kuper je rekao da bi vrednost ovog ograničenja u dolarima mogla da bude čak 500 miliona dolara.
Drugo pitanje je strateško. Tokom Trampove administracije, vlada je zauzela čvršći pristup tajvanskom odbrambenom planiranju, rekli su za Defense News više izvora. U prošlosti je vojska radije kupovala velike platforme, kao što su borbeni avioni i tenkovi, a SAD su se pridržavale tih naloga. Ali to više nije.
Umesto toga, Vašington sada podstiče Tajvan da zauzme „asimetričan“ pristup, ili pristup koji je skoro isključivo fokusiran na poricanje sposobnosti Kine da izvrši invaziju. Neki na Tajvanu su ljuti na ovu strategiju jer im ona daje manje opcija kada Kina koristi taktiku koja nije u skladu sa stvarnim ratom – kao što je obaranje borbenih aviona u vazdušnom prostoru ostrva.Drugi izazov je politički.
Kinesko-američki odnosi su narušeni nakon što je tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma SAD Nensi Pelosi, posetila Tajvan 2022. godine. Kina je prekinula vojne pregovore, a kada je Ostin prošle godine prisustvovao dijalogu Shangri-La, njegova jedina interakcija sa kineskim ministrom odbrane bila je rukovanje i kratka razmena reči.
Od samita između Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga prošle jeseni, odnosi su se poboljšali — ili su bar stali. Ali i dalje je krhko.
U međuvremenu, neki u Vašingtonu su sve više zabrinuti zbog kratkoročnog sukoba sa Kinom i pozivaju SAD da povećaju troškove odbrane u Pacifiku, uključujući pomoć partnerima poput Tajvana.
„Ako imate demokratiju koja je toliko kritična za nas i mnoge druge zemlje u svetu koje se suočavaju sa egzistencijalnom krizom godinama, šta biste više uradili?“ rekao je penzionisani kontraadmiral Majkl Studeman, bivši šef Kancelarije mornaričke obaveštajne službe.
Balans između ojačavanja ove odbrane i uveravanja Kine je delikatan. Ali nije da dotični američki partner nema praksu, rekao je Rupert Hamond-Čembers, šef američko-tajvanskog poslovnog saveta.
„Oni žive sa ovom pretnjom decenijama“, rekao je on.