Стратешки контекст
Иран годинама делује кроз концепт такозване „Осовине отпора“, користећи разне паравојне и прокси снаге у Ираку, Сирији, Либану и Јемену како би спроводио своје интересе. До сада, директни удари Ирана на Израел били су изузетно ретки, ограничени на одговоре кроз Сирију или посредством Хезболаха. Осим прошле размене удара директно на њиховог територији између Ирана и Израела, сцене где гледамо директне нападе крстарећим ракетама и иранског одговора нису биле виђене. Вечерашњи напад представља промену парадигме — директно, отворено дејство с територије под иранском контролом или подршком као одговор на такође директне израелске нападе.
Овај потез не може се посматрати ван ширег оквира напетости у региону после конфликта у Гази и значајног повећања израелских операција у Сирији, укључујући ударе на високе официре Корпуса чувара исламске револуције. Иран овим нападом настоји да демонстрира способност директног одговора, али и да покаже спремност да пређе психолошку црвену линију директне конфронтације.
Тел Авив и Јерусалим су у петак увече заронили у хаос након што је Иран лансирао масовни ракетни напад на Израел. Овај ескалаторни чин представља одговор на израелске ваздушне ударе извршене дан раније, који су циљали иранске нуклеарне објекте и војне штабе. Ситуација на терену остаје напета, а свет посматра са дубоком забринутошћу.
Ракетна олуја над Израелом
Како су се сирене за ваздушну опасност огласиле широм Израела, грађани су у паници тражили склоништа. Најмање 12 људи повређено је у нападима, док су хитне службе пријавиле значајну материјалну штету у Тел Авиву.
Сједињене Државе су потврдиле да су њихови војни ресурси помогли у одбрани Израела. Амерички ратни бродови лоцирани у Црвеном мору активирали су системе за пресретање.
Међународна заједница у нервозном чекању
Савет безбедности Уједињених нација одржао је хитну седницу, али без консензуса о могућем решењу. Русија и Кина осудиле су Израел, док су САД и Велика Британија позвале на смиривање. Генерални секретар НАТО-а изразио је забринутост, али нагласио да овај сукоб није нуклеарни.
Председник Доналд Трамп ставио је Иран пред избор: ,,Или ћете се вратити преговорима, или ћете се суочити са потпуним уништењем.” Истовремено, израелски премијер Бенјамин Нетанјаху обећао је да ће операције против Ирана трајати ,,онолико дуго колико буде потребно”.
Шта следи?
Експерти упозоравају да би ова криза могла прерасти у највећи сукоб на Блиском истоку од Заливског рата. Иако су обе стране показале спремност за борбу, остаје питање да ли ће ирационални моменат превладати или ће неко повући корак уназад. Једно је сигурно – регион је ушao у нову, опасну фазу сукоба чије последице могу бити глобалне.
Ризици и ограничења
Иран је овим нападом свесно ушао у зону повишеног ризика. Израел ће готово сигурно одговорити, али у Техерану процењују да Израел у овом тренутку није заинтересован за свеобухватан рат са Ираном, будући да је ангажован на више фронтова (Газа, Хезболах, Западна обала).
Иранци верују да ће директна ескалација на релацији Израел–Иран морати да буде пажљиво вођена како би се избегло увлачење Америке у отворени рат.
Ипак, ризик постоји: Израел би могао проценити да је управо сада тренутак за ударац на иранске капацитете за потенцијалну производњу нуклеарне бомбе.
Закључак
Вечерашњи напад је много више од пуке војне операције — то је сигнална ракета о промени иранске стратегије. Иран више не жели да буде само неко ко ће да прима ударе, већ се позиционира као директан и активан актер. Израел, са своје стране, сада мора одлучити да ли ће прихватити ову нову динамику као „контролисану ескалацију“ или ће покушати да је енергично заустави пре него што се утврди као нова норма.
Иран је вечерас одиграо карту „ограниченог ризика за дугорочни добитак“. Питање је да ли је Израел спреман да ту игру прихвати — или ће покушати да је заустави док је још на почетку.