Иран би могао да омета пловидбу кроз Ормуски мореуз месецима користећи масовне нападе дроновима, упозоравају обавештајни извори и војни аналитичари. Међутим, колико дуго Техеран може да одржи интензивну кампању ракетних удара остаје неизвесно.
Од почетка америчко-израелских удара на Иран у суботу, Техеран је лансирао стотине ракета и више од хиљаду дронова ка државама Персијског залива које су савезници Вашингтона. Већина пројектила је пресретнута системима ПВО, али су поједини напади ипак погодили стамбене и комерцијалне објекте, инфраструктуру и америчке војне базе у региону.
Ормуски мореуз као кључна мета
Ормуски мореуз представља једну од најважнијих светских енергетских рута. Кроз овај уски пролаз између Ирана и Омана пролази око петине светске трговине сировом нафтом и течним природним гасом.
© ТВ ФронтПрема доступним извештајима, саобраћај танкера је већ значајно успорен након што су ирански напади погодили шест бродова у региону. Последице су одмах осетиле и енергетске берзе: цена нафте Brent порасла је око 12 одсто, док је европски референтни индекс цене гаса скочио за око 50 процената.
Према оцени Боба МекНалија, председника аналитичке компаније Rapidan Energy Group, Иран не мора у потпуности да затвори мореуз да би изазвао озбиљну кризу.
„Довољно је да покажу да могу да погоде неколико танкера. Сам страх ће учинити да многи бродови избегавају пролазак кроз Ормуз“, сматра он.
Иран као велика сила у производњи дронова
Према подацима организације Centre for Information Resilience, Иран има индустријски капацитет да производи и до 10.000 дронова месечно. То Техерану даје могућност да дугорочно одржава кампању напада беспилотним летелицама.
Најновија генерација дронова Shahed-136 има домет између 700 и 1.000 километара, што омогућава да се са иранске територије или са бродова у Персијском заливу погоде практично сви циљеви на јужној обали.
Према анализама, најмање 65 дронова је успело да продре кроз системе ПВО у Уједињеним Арапским Емиратима од почетка сукоба. Међу погођеним циљевима нашли су се дата центри компаније Amazon, међународни аеродром у Дубаију и хотел Fairmont. Оштећења инфраструктуре забележена су и у Бахреину, укључујући објекте у близини америчке морнаричке базе.
Ракете – потенцијална слаба тачка
Иако Иран поседује значајне залихе ракета, њихов тачан број није познат. Израелска војска процењује да их има око 2.500, док поједини аналитичари сматрају да би тај број могао достићи и 6.000.
Према појединим западним обавештајним проценама, иранске резерве су већ делимично смањене јер је Техеран раније испоручивао оружје савезницима у региону, укључујући Хезболах у Либану и Хуте у Јемену.
Додатни проблем могу представљати лансери. Истраживања британског CIR показују да је њихов број у последњих годину дана преполовљен услед израелских и америчких удара.
Поморске мине као следећа фаза
Уколико се интензитет ракетних и дронских удара смањи, Иран би могао да прибегне постављању поморских мина у Ормуском мореузу. Према проценама компаније Dryad Global, Техеран располаже са између 5.000 и 6.000 мина различитих типова.
Оне могу бити усидрене за морско дно, покретане ракетним системима или слободно плутати у води, активирајући се при контакту са бродом.
Аналитичари наглашавају да за сада нема потврде да су мине постављене у мореузу, али упозоравају да би такав потез могао изазвати дуготрајну кризу у глобалној поморској трговини.
„Ако се мине појаве у мореузу, њихово уклањање може потрајати веома дуго. У том сценарију говоримо о месецима озбиљних поремећаја“, оценио је Кормак МекКери из компаније Control Risks.