Смена Џона Филана и подизање Хунга Каоа на место вршиоца дужности секретара америчке морнарице показују да у Вашингтону више није главно питање ко има цивилни профил, већ ко може да издржи политички и оперативни притисак. Као је у кабинет ушао са три деценије службе у УС Навy, али сада улази у зону у којој војна биографија није довољна.
Као је дошао на врх морнаричке администрације после каријере која се битно разликује од Филанове. Реч је о пензионисаном официру специјалних операција УС Навy, са службом у Ираку, Авганистану и Сомалији. За систем који је под све јачим притиском да поправи регрутовање, дисциплину и темпо изградње бродова, такав профил делује као политички употребљив избор.
Ипак, његово именовање не треба читати као рутинску кадровску смену. То указује да администрација жели оштрији идеолошки и управљачки курс у ресору који је последњих година под ударом због кашњења, трошкова и проблема у бродоградњи. Као је ту као човек ближи линији Пита Хегсета него технократском моделу управљања.
Смена на врху и унутрашње разлике
Најважнији елемент ове промене није само то што је Филан смењен, већ и оно што је уследило после тога. Као, који је као заменик секретара формално био други човек ресора, током Филановог мандата није имао уобичајени простор који та функција носи. Није му било дозвољено да представља Филана на службеним састанцима које секретар није посећивао.
Тај детаљ указује да између првог и другог човека морнаричке администрације није постојало само лично неразумевање, већ и озбиљан политички и концепцијски раскол. Када заменик секретара буде одсечен од процеса одлучивања, то говори о дубоком неповерењу унутар самог врха ресора.
Зато Каово подизање на место вршиоца дужности није само попуњавање упражњеног места. То делује и као промена правца. Као и Хегсет заступају повратак ономе што описују као „ратнички етос“.
Снажна биографија, неизвестан пролаз
Каов лични пут је политички упадљив. Рођен је 1971. у Сајгону, а после пада Јужног Вијетнама његова породица се иселила у САД. Убрзо потом одлазе у Нигер, где му је отац радио као пољопривредни стручњак УСАИД, а Као се у Америку враћа са 12 година и насељава у северној Вирџинији.
Касније завршава Тхомас Јефферсон Хигх Сцхоол фор Сциенце анд Тецхнологy у округу Ферфакс, улази у УС Навy као морнар-рекрут 1989. године, а затим постаје официр специјалних операција преко Поморске академије САД. То је биографија која у нормалним околностима даје снажан легитимитет за руковођење ресором морнарице.
Када је у фебруару 2025. номинован за заменика секретара морнарице, његова потврда у Сенату није прошла глатко. Добио је подршку тесном већином 52 према 45, уз три уздржана гласа. За функцију те врсте то је јасан знак да отпор није био маргиналан.
То значи да би евентуална пуна номинација за место секретара морнарице била још тежи тест. За разлику од функције заменика, ово место је политички видљивије и медијски изложеније. Сенат не би расправљао само о његовој каријери, већ и о свему што је говорио у јавности.
Политичке изјаве као терет
Највећа слабост Хунга Каоа није његов војни досије, већ политички траг који је оставио после скидања униформе. Ушао је у политику као републиканац у Вирџинији и два пута изгубио. Прво је 2022. поражен на изборима за Конгрес од демократкиње Џенифер Векстон, а затим је 2024. изгубио трку за Сенат од Тима Кејна.
Током те сенатске кампање изнео је више изјава које су му се вратиле као политички терет. Најпознатија је она о потреби за „алфа мушкарцима и алфа женама“ у морнарици, изнета у контексту дебате о регрутовању. Такав речник у процесу сенатске потврде постаје лако оружје за противнике.
Додатни проблем су и друге спорне изјаве, укључујући коментаре о Монтереју у Калифорнији, као и саркастичне опаске које су изазвале оптужбе због непримереног јавног наступа. Ако дође до формалне номинације, те теме ће се готово сигурно поново отворити.
Зато Као улази у нову функцију са необичним односом снага. Са једне стране, има биографију коју је тешко оспорити унутар војног система. Са друге, има јавне наступе који му отежавају пролаз кроз институционални филтер Сената.
Бродоградња као кључни тест
Као је у првој поруци као вршилац дужности секретара јасно означио приоритете: заштиту припадника морнарице, извршење мисије, изградњу бродова и одбрану територије САД. У тој формулацији кључна је изградња бродова. Управо ту ће се мерити да ли је само прелазно решење или човек коме ће бити дат пуни мандат.
Проблем је што је управо бродоградња простор у коме политичка воља не може брзо да поништи индустријску стварност. Зато ће и његов мандат, ако буде продужен, зависити од тога да ли може да понуди видљив помак у области која је већ под снажним притиском.
Ту лежи и главни ризик за Каоа. Ако не испуни очекивања, могао би брзо да се нађе под истим притиском као и његов претходник. Ако покуша да спусти очекивања на ниво реалног, улази у политички осетљив простор.
Хунг Као тренутно оличава више противречности америчке морнаричке политике: ратни ветеран на цивилној функцији, човек јаке личне приче и ограниченог политичког ослонца, функционер који говори језиком дисциплине, а улази у ресор оптерећен кашњењима и притиском. Ако остане само вршилац дужности, то ће значити да је био прелазно политичко решење. Ако добије пуну потврду, мораће брзо да покаже да није само симбол.