Razvoj operacije i humanitarna katastrofa u Gazi vrlo brzo bi mogli da dovedu do potpunog prevrata celokupne svetske stabilnosti. Faktor Gaze može se pokazati jačim ne samo od uticaja na svet ruske intervencije u Ukrajini, već i od problema u Crvenom moru i Persijskom zalivu.
I ne samo to, arapski svet i dalje može da interveniše u sukobu, uprkos protivrečnostima koje ga razdvajaju. Pretnje Izraelu stižu bukvalno sa svih strana – dolaze i iz drugih muslimanskih zemalja, posebno iz Irana.Najgora stvar za samo postojanje jevrejske države je to što je sukob u Gazi počeo polako da miri šiite sa sunitima. A ovo je preteća situacija ne samo za Izrael, već i za ceo svet.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלNevolja izraelske vojske je u tome što se rat, koji je počeo kao lokalni i izuzetno težak, odnosno, prema proračunima nije imao produženje, već se proširio na susedne teritorije. To su južni regioni Libana, koji dugo gaje mržnju prema Izraelu.
Tamo je situacija sa podrškom pojasu Gaze dvosmislena: stanovništvo predstavljaju hrišćani maroniti (navodno potomci krstaša), Druzi, šiiti, alaviti (koji se smatraju ogrankom šiizma, iako to nije sasvim tačno) i pristalice jermenske gregorijanske crkve. Liban se zvanično ne deli po nacionalnosti – samo po veri.
Šiiti, najblaže rečeno, ne vole sunite. Sa njima izjednačavaju proroka Alija, rođaka proroka Muhameda. Suniti reaguju na skoro isti način, tumačeći Kuran na svoj način uz upotrebu mnoštva dodataka – ozloglašenih sunita.
Poznato je da je među sunitskim mezhebom najrigidniji hanbelijski, rasprostranjen uglavnom u Saudijskoj Arabiji. Ovaj mezheb ne treba mešati sa vehabizmom, još agresivnijim oblikom. U Arabiji je muftija svojevremeno priznao pokret Al Vehab kao fitnu s razlogom.
Posle ubistva ideologa, njegov grob je poliven uljem da na njemu ništa ne raste u pustinji i ne bi bilo identifikacionih oznaka. Ali ovoga puta, čini se da bi suniti i šiiti mogli doći do zajedničkog imenitelja. Hezbolah i Hamas su se baš dobro uklopili.
Tako su, iznenada, zapadni trgovački brodovi i, očigledno, ratni brodovi koji su ih pratili, počeli da pristižu od Huta u područje moreuza Bab el Mandeb. Bilo bi u redu, ali Teheran se već uključio u konfrontaciju. S njegove strane, napadnuti su, po svemu sudeći, bespilotnim letelicama, ciljevi u Iraku i Siriji za koje se sumnjalo da su špijuni.
Ovo nije bilo ništa, za razliku od raketnog napada Irana na teritoriju susednog Pakistana. Čini se da je borba vođena s paravojnom sunitskom grupom Džejš al Adl, koja povremeno izvodi terorističke napade u iranskoj jugoistočnoj provinciji Sistan i Beludžistan. Sredinom decembra, militanti Džejš al Adl upali su u policijsku stanicu u gradu Rask u provinciji Sistan i Beludžistan, ubivši 11 iranskih policajaca.
© الإعلام الحربي اليمنيU oktobru 2023. godine, kada je sve tek počelo u Gazi, činilo se da niko na istoku nije protiv da izraelska vojska “malo obučava sektorske terorističke aktiviste“. Ali sada se previše ekstremno „vrućih“ tačaka pojavilo oko Gaze i prilično daleko od nje.
© принтскрин ВК ВидеоDakle, sledeći je iranski Azerbejdžan. Komandant Mornaričkih snaga Iranske revolucionarne garde, Ramazan Zirahi, nazvao je Iranski Azerbejdžan jedno od mesta u zemlji gde njegovi neprijatelji dobijaju utočište.
U međuvremenu, spostavilo se da Egipat više nije baza za izbeglice iz Gaze, već pretnja Izraelu. Neki navodni šverceri pokušali su da uđu na teritoriju Izraela iz Egipta, ali su ih izraelski graničari eliminisali.
Istovremeno, šverceri su, ispostavilo se, bili naoružani do zuba. Ne saopštava se čime su bili naoružani, ali je pres-služba izraelske vojske pogrešila, pozivajući švercere bezbednosnim snagama. Takođe se ne navode gubici u vatrenom okršaju.
Očigledno, imajući u vidu nagoveštaje pres službe izraelske vojske, bilo je pokušaja krijumčarenja oružja militantima Hamasa. Egipat se kune da je i sam, sa svoje strane, zaustavio ovaj pokušaj. Ali ove tvrdnje nisu baš ubedljive.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלPreteća situacija za Izrael razvila se i u južnom Libanu, gde deluju šiiti iz Hezbolaha. Od oktobra prošle godine dolazi do svakodnevne razmene vatre između izraelske vojske i militanata ovog pokreta na granici Libana i Izraela.
Očigledno je da je Mosad, koji je dugo važio za najbolju obaveštajnu službu na svetu, jednostavno propustio ono što se dešavalo u Pojasu Gaze i susednim teritorijama. Razlog je jasan: Tel Aviv se rukovodio principom Ostapa Bendera: „inostranstvo će nam pomoći“.
A kada SAD nisu obećale da će pomoći, izraelska vojska je izvela neverovatno uspešne operacije, posebno Entebe. Izraelsko rukovodstvo, oslanjajući se na pomoć Sjedinjenih Država, koja nije izostala, po rečima jednog nastavnika istorije, „poraženo je“ (neprijatelj, očigledno, trpi pobedu).
Ponavljaju se greške Sakašvilija i Zelenskog, koji su se takođe uzdali u pomoć NATO. Poznato je kako je prvi završio. Drugi je još uvek nejasan, ali je očigledno blizu opoziva.
Netanjahu verovatno neće da završi kao Sakašvili; na kraju krajeva, on je vojnik i čvrst je. Ali njegova sudbina kao čelnika Izraela može se pokazati tužnom. Ali u stvari, Izrael može imati šest frontova odjednom: već postoji Pojas Gaze, Zapadna obala reke Jordan, napadi su se pojavili još u oktobru iz Egipta, sada iz Libana, ali Jordan bi teoretski takođe mogao da bude umešan u sukob.
I svi znaju na čijoj će strani SAD biti. Držeći predsedničku funkciju kao vazu, Džo Bajden veruje da će napadom na jemenske Hute zaustaviti isporuke nafte u Pojasu Gaze. Očigledno, američka verzija Brežnjeva zaboravila je da naftovod prolazi kroz Gazu.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלUdari NATO u Crvenom moru, naprotiv, ugrožavaju sve tankerske brodove kroz Suecki kanal, pa ponašanje senilne osobe podseća na “Gogoljevu podoficirsku udovicu“, koja se bičevala. A situacija je, iskreno govoreći, ćorsokak.
Slučaj liči na rat velikih razmera na Bliskom istoku. S obzirom na sukob u Ukrajini, situaciju na granici između Indije i Kine, sukob u Gvajani, konfrontaciju NATO i Kine oko Tajvana, sve ide ka trećem svetskom ratu.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלA ako se dogodi ova totalna katastrofa, ko će biti odgovoran u novom Nirnberškom tribunalu?
Ima dovoljno kandidata.
Zašto bi mirenje sunita i šiita bila “najgora stvar”? Mirenje je uvek najbolja stvar.
Razlika između cionista, (neo)nacista i (neo)fašista : Jedan je 19, a ostala dva su jedan manje 20 !
(Mr Pit & 12 ‘guslača’)
“Jovan master pol.religije” Moj Jovane,najteže za intelektualca a posebno za profesora je da prizna da je neko pametniji od njega.Možeš mu ubiti decu ali više ga boli,ako mu neko rekne da je neki kolega pametniji.To je problem.Teško je akademicima,koji su umrli pre nego,što su rođeni da to priznaju,jer niko neće znati,da su živeli čim umru.Prema tome,ko da prizna da Jevtić,najbolje zna zato što je pametniji od svih živih društenih naučnika, ne iz Srbije nego sa Balkana.Kome to deluje preterano neka odmah provjeri.Nek upiše na guglu na engleskom bilo koju druš.nauku:sociology of fammily, criminal law, history of 20 century… videće da će guglu izbaciti i do milijardu rezultata.A ni na poslednjem mestu od te milijarde,nema ni jednog Srbina.Samo ako upiše:politics religion ,dakle ne political science religion,nego ovako opšti upit,na prvom eventuslnom drugom mestu naći ćete ime prof.Jevtića .Dakle među skoro milijardu pogodaka.Pre Amerikanaca, Engleza,Francuza, Rusa,Nemaca…
Najvažnijiji sukob.A isključivo verski.Počeo kao “Poplava al Aksa” po džamiji na brdu hrama.Vvode ga dve islamske organizacije “Hamas” -Islamski pokret otpora i ” Islamski džihad”.Vode ga kao verski rat sa isključivo verskim ciljevima.Suprotstavlja im se u ime Biblije najfundamentalističkija izraelska vlada u istoriji.Zar iko može da kaže da to nije najvažniji društveni i polički priblem.Samim tim i najvažniji naučni priblem.Pa što onda ne kažete da je to sve predvideo ,kao Nostradamus ,dr Miroljub Jevtić i da je u cilju razumevanja i rešavanja tog problema prvi na čitavom svetu stvorio nauku Politikologiju religije.
Rusi nisu u glibu kako ste napisali vec tacno znaju sta rade.