Недавни упад Оружаних снага Украјине у Курску област може се тумачити на различите начине у зависности од тога да ли се њени циљеви анализирају на политичко-војном, оперативном или тактичком нивоу; Различити престижни професионалци у анализи то су чинили последњих дана користећи посебне хипотезе.
Поређење оперативних стратегија оба актера могло би да буде још једна тачка пажње, после више од две године конфронтације између Русије и Украјине у којој су изостали велики покрети и маневри снага.
Међутим, у украјинској иницијативи у Курску има шта да се истакне, а то је одбијање да се третира као супсидијарна држава Русије, која се може „припитомити“ једноставном „специјалном операцијом“, у стилу оних које је СССР спроводио са својим својеглавим осавезницима из Варшавског Уговора; постоје примери, Прашко пролеће 1968, Репресија у Мађарској 1956, Пољска 1980-1982. године и слично.
Овакве акције старе империје поновљене су у фебруару 2022. године, тим руским оперативним напором који је имао за циљ брзо заузимање украјинског главног града, рушење њене Владе, могућу имплементацију марионетске извршне власти и привремену окупацију, за које су велике оклопне јединице чекале у погодном правцу, спремне с друге стране границе.
Украјина је, спроводећи дефанзиву дуж унутрашњих линија, добро бранила и смањила руске територијалне добитке на западу и северу, откривајући руске оперативне слабости у командовању и руковођењу и комуникацијама, присилила политичко-војне команде на реорганизацију, аспект због којих је неколико генерала смењено; на источном фронту није било толико ефикасности, што је проузроковало неуспехе на фронту.
На источном фронту, на обалама Азовског и Црног мора, руска стратегија ускраћивања Украјини приступа овим поморским просторима имала је своју делимичну награду, јер не само да није у потпуности остварена, већ је и коначни руски циљ (ако је уопште и био сличан том), долазак до Молдавије, осигуравања предности свог положаја у Придњестровљу, неутралишући Одеску област, остао неиспуњен у намери освајача, а за то имају велику одговорност и украјинске оперативне акције, јер утицај њихових циљева превазилази тактички, с обзиром да су се држали подаље, руске десантне и поморске јединице за подршку у тим морима, наневши веома значајне губитке, од којих су неки имали велики утицај на велику територијалну силу.
У војно-стратешкој сфери, украјинска дејства на руску главну базу операције, Криму, су трајна, како против морнаричких снага које су тамо стациониране, тако и против логистике која се креће кроз Керчки мореуз, и представља циљ у украјинским нападима, што је знак одбијања анексије из 2014. године.
Ова брза оперативна процена украјинског понашања, и са искључиво војне тачке гледишта, пружа много богатију визију војне вештине којом се користи Украјина од оне коју користи Русија, заглибљена у сталној конфузији своје команде и контроле, са веома дугом линијом фронта са Украјином и присутности сталних снага.
Без сумње, украјинска инвазија на Русију, преко Курске области, може се смањити у мање-више блиској будућности; величина интервенције, упркос подршци Запада Украјини, моћна руска одбрамбена индустрија, у пуном замаху, као мотор њене економије сада, индиректна подршка Кине и Индије, купујући њену јефтину енергију, и директна подршка Северне Кореје и Ирана, у борбеним материјалима итд., дају Русији повољну разлику.
Али мора се истаћи, нова украјинска стратегија у операцији у Курску, то је потпуна инвазија, и то је први пут од Другог светског рата (Операција Барбароса) да се то догодило, аспект који има разне реперкусије. То је сада прави рат, са кршењем граница са обе стране, са значајним војним акцијама, који, с друге стране, и даље није признат као такав од руске стране, чији су први тренуци конфузије приморали њене власти да прибегну третирању ове операције као терористичке, иако је у питању отварање новог фронта у рату између ове две земље.
Поново се отвара концепт „егзистенцијалне претње“, који Русија још увек не користи, можда зато што тактички нуклеарни одговор на сопственој територији никада није планиран и претпостављен.