Bez reformisane palestinske uprave u Gazi, Hamas će nastaviti da vlada Pojasom.
Prošlomesečni prekid vatre bio je ključni korak ka oslobađanju desetina talaca koje drži Hamas i trajnom okončanju rata u Gazi, u kojem je do sada ubijeno oko 46.000 Palestinaca i više od 2.000 izraelskih civila i vojnika. Kada svi preostali živi taoci budu oslobođeni i ponovo spojeni sa svojim porodicama, neopisivi izazov će biti određivanje ko će upravljati posleratnom Gazom.
Vrhunski pregovarači su verovatno procenili da sporazum ima veće šanse da vrati žive taoce kući ako se problematična pitanja poput rekonstrukcije, upravljanja i ekonomskog oporavka ostave za kasnije faze pregovora o prekidu vatre. Međutim, to ostavlja neodgovorenim pitanje sa kojim se kreatori politike bore poslednjih petnaest meseci: ko ili šta dolazi posle Hamasa?
Ostaje nekoliko izazova za uspostavljanje nove uprave u Gazi. Među njima je trajno prisustvo Hamasa u pojasu, žestoko nepoverenje u palestinske vlasti i Izraelaca i Palestinaca, iako iz potpuno različitih razloga, i zajednički napori članova izraelske vlade da aktivno spreče palestinsku vlast da efikasno upravlja.
Umesto da doprinesu diskusijama o tome kako olakšati posleratnu upravu, članovi izraelske krajnje desnice, poput bivšeg ministra odbrane Itamara Ben-Gvira i ministra finansija Bezalela Smotriča, podržavaju predlog predsednika Donalda Trampa da se „očisti“ Gaza i privremeno, ili čak trajno, preseli oko 1,5 miliona susednih Egipta i Palestinaca u susedne zemlje Egipta i Jordana.
Predsednik Tramp je čak otišao toliko daleko da je tokom nedavne zajedničke konferencije za novinare sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom izjavio da će „SAD preuzeti pojas Gaze (posle rata)“ i razviti ga u „Bliskoistočnu rivijeru“.
© Принтскрин ТвитерKao ključni igrač u procesu pregovora o prekidu vatre između Izraela i Gaze, Sjedinjene Države treba da iskoriste postojeće diplomatske kanale da ubede Jerusalim da je u najboljem interesu Izraela da dozvoli reformisanoj palestinskoj vlasti da upravlja posleratnom Gazom, a ne da se zalažu za prisilnu deportaciju dva miliona civila iz njihovih domova.
Takva politika ne samo da bi dodala ulje na postojeće pokretače izraelsko-palestinskog sukoba, već bi i sankcionisala nastojanje izraelske krajnje desnice za trajno preseljenje Jevreja u Gazi. Da bi olakšale uspešnu i mirnu tranziciju, Sjedinjene Države bi trebalo da rade sa svojim partnerima iz Zaliva i drugim arapskim saveznicima na vođenju multinacionalnih mirovnih i stabilizacijskih napora u Gazi, koje mogu i da nadgledaju uslove prekida vatre i da nadgledaju reformu palestinske vlasti kako bi se osiguralo da je sposobna da preuzme punu odgovornost za pojas.
Ukoliko Sjedinjene Države ne preduzmu ove korake, verovatno će doći do brzog i organizovanog oživljavanja Hamasa u Gazi i ponavljanja epizoda sukoba.
© Israel Defense Forces /צְבָא הַהֲגָנָה לְיִשְׂרָאֵלUprkos više od godinu dana teških borbi sa ciljem da se Hamasu oduzme politička i vojna moć, militanti Brigade Al Kasam trenutno patroliraju ulicama Gaze na hiljade. Uslovi sporazuma o prekidu vatre dozvoljavaju policijskim snagama Hamasa da nastave sa osnovnim dužnostima sprovođenja zakona – upravljanje redom i zakonom, obezbeđivanje konvoja pomoći i nadgledanje povratka civila u severnu Gazu – ali ne preciziraju ko će dugoročno preuzeti odgovornost za teritoriju i kako će to učiniti.
Bez prisustva palestinskih vlasti u Gazi, Hamas može i nastaviće da obnavlja i popunjava bezbednosne vakuume kako se otvaraju u posleratnoj Gazi. Stoga bi pregovarači trebalo da razmišljaju o pitanjima posleratne uprave kao kritičnim za neposrednu bezbednost i palestinskih i izraelskih civila. Kako pregovori druge faze počinju početkom februara, ovim teškim razgovorima o upravljanju treba dati prioritet kako bi se ublažila humanitarna patnja, sprečila anarhija da stvori još veće bezbednosne i logističke izazove i eliminisala sposobnost Hamasa da učvrsti kontrolu nad onim što je ostalo od institucija Gaze.
Bez brzih i ciljanih napora da se Hamas zameni alternativnim telom sposobnim da upravlja, napori Izraela da eliminiše pretnje svom domaćem stanovništvu i njegovoj široj regionalnoj bezbednosti bili bi uzaludni. Izrael mora dozvoliti palestinskim vlastima da ponovo preuzme kontrolu nad Gazom kako bi mogao da popuni prostor koji trenutno zauzima Hamas civilnom administracijom koja je u stanju da pruži osnovne usluge, nadgleda napore za rekonstrukciju i deeskalira tekuće cikluse nasilja.
Nova Trampova administracija i ovde ima ulogu u ubeđivanju Izraelaca da je od svih teških izbora u vezi sa upravljanjem u posleratnoj Gazi, podrška reformi palestinske vlastinajmanje loša od mnogih neprijatnih opcija. Sjedinjene Države i drugi zapadni lideri takođe moraju da ubede Izrael da je u najboljem interesu Jerusalima da ne liši palestinske vlasti resursa ili legitimiteta koji su potrebni za efikasno upravljanje na obe palestinske teritorije.
Međutim, palestinska vlast mora proći kroz značajne reforme kako bi povratila poverenje Palestinaca u njihovu vladu i stvorila reprezentativnu, civilnu administraciju koja može naslediti Hamas i ponovo ujediniti Gazu sa Zapadnom obalom. U svom sadašnjem obliku, palestinska administracija— na čelu sa ostarelim predsednikom Mahmudom Abasom — jedva da je sposobna da upravlja eskalacijom tenzija na Zapadnoj obali, a kamoli da obnovi razoreni pojas Gaze posle petnaest meseci rata.
Uloga Sjedinjenih Država u podršci reformi palestinske vlasti sada bi trebalo da bude pritisak na Abasa – čiji je četvorogodišnji mandat trebalo da se završi 2009. godine – da podnese ostavku i dozvoli novoj administraciji da uđe i preuzme kontrolu. Ovo ne samo da će dodati legitimitet procesu reforme navedene administracije, već može i otvoriti mogućnosti za ponovno kalibriranje istorijski nestabilnih odnosa palestinske administracije sa Izraelom.
Da bi podržale palestinsku vlast dok sprovodi ključne reforme i ponovo ulazi u Gazu po prvi put u skoro 18 godina, Sjedinjene Države i njihovi partneri iz Zaliva mogu i treba da igraju ključnu ulogu u organizovanju kratkoročne, međunarodne mirovne i stabilizacijske misije, koja bi takođe mogla efikasno da nadgleda uslove prekida vatre između Izraela i Hamasa.
Multinacionalne snage – uz pomoć lokalnih palestinskih partnera i zaliva – mogu poslužiti kao centralni koordinator za obnovu osnovne infrastrukture, obezbeđivanje i distribuciju pomoći i usmeravanje napora za oporavak, čime značajno ograničavaju sposobnost Hamasa da pljačka konvoje pomoći, iznuđuje civile za kontrolu nad ograničenim resursima i krijumčari oružje u pojas.
Sve privremene snage koje uđu u Gazu trebalo bi da to urade na određeno vreme – uz razumevanje da je njihov cilj da stabilizuje uslove na terenu dok palestinska administracija ne preuzme punu odgovornost za napore za rekonstrukciju. Ovo bi sprečilo da se bilo koje koalicione države – uključujući Sjedinjene Države – posmatraju kao okupatori palestinske zemlje.
Da bi trajno uklonile Hamas sa vlasti, Sjedinjene Države moraju da rade zajedno sa svojim arapskim i izraelskim partnerima kako bi podržale povratak palestinske vlasti u Gazu. Iako će to uključivati podršku značajnim reformama iste vlasti, organizovanje pomoći u iznosu od milijardi dolara i pružanje značajne logističke podrške Ramali, omogućavanje palestinskoj administraciji da ponovo preuzme kontrolu nad Gazom je ključno za raseljavanje Hamasa i poboljšanje života miliona Palestinaca. Bivši državni sekretar Antoni Blinken izneo je sličan predlog u govoru u Atlantskom savetu 14. januara.Ispravno je istakao da su neki američki partneri — uključujući Saudijsku Arabiju, Egipat i Jordan — izjavili da neće pristati da učestvuju u mirovnoj operaciji u Gazi osim ako Gaza i Zapadna obala ne budu „ponovno ujedinjene u okviru reformisane palestinske vlasti kao deo puta ka nezavisnoj palestinskoj državi“. Blinken je nastavio, rekavši da će: „Postizanje sporazuma zahtevati od svih strana da saberu političku volju da donesu teške odluke (i) da naprave teške kompromise”.
Jedna od tih teških odluka biće odluka ko će upravljati posleratnom Gazom, a odgovor na to pitanje će, nadamo se, ublažiti humanitarne patnje u Gazi i ublažiti strahove o budućoj bezbednosti Izraelaca i Palestinaca.