Francuska i Velika Britanija hoće da pošalju trupe u Kijev i Odesu

Dok se u Ženevi i Vašingtonu završavaju poslednji detalji revidiranog mirovnog okvira između Ukrajine i Rusije pod pokroviteljstvom administracije Donalda Trampa, bez da je Moskva obaveštena, Francuska i Velika Britanija pokrenule su ofanzivu u okviru „Koalicije voljnih“ i insistiraju na raspoređivanju multinacionalnih snaga na tlu Ukrajine kao ključnom elementu bilo kog budućeg sporazuma.

„Bez evropskih čizama na terenu nema trajnog mira“

Na virtuelnom samitu Koalicije voljnih održanom 25. novembra, na kojem je prvi put učestvovao i američki državni sekretar Marko Rubio, francuski predsednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer jasno su stavili do znanja da multinacionalne snage moraju biti vitalni deo sistema bezbednosnih garancija, da je Evropa spremna da rasporedi trupe na rezervne pozicije poput Kijeva i Odese odmah po potpisivanju prekida vatre i da će vazdušne snage za uveravanje biti bazirane u susednim zemljama i moći će da intervenišu u ukrajinskom vazdušnom prostoru. Makron je direktno poručio da se neće dozvoliti ponavljanje 2014. i 2022. godine, da papirne garancije nisu dovoljne i da su potrebne čvrste, prave garancije uključujući fizičko prisustvo. Starmer je dodao da su britanski vojni planeri mesecima radili na spremnosti ovih snaga, da je sada trenutak da svaka zemlja učvrsti svoje nacionalne obaveze i da Rusija mora da vidi da smo ozbiljni kada kažemo da će svako kršenje sporazuma imati momentalan i odlučan odgovor.

Nova radna grupa Pariz–London–Vašington–Ankara

Kao konkretan korak formirana je zajednička radna grupa koju predvode Francuska i Velika Britanija, a u kojoj sede i SAD i Turska, sa zadatkom da do kraja decembra 2025. finalizuje broj vojnika po zemlji, lokacije rasporeda, pravila angažovanja, mehanizme komandovanja i kontrole te finansiranje i logistiku. Britanski zvaničnici kažu da su njihovi planovi veoma napredovali, dok Jelisejska palata naglašava da će snage biti daleko od linije fronta i da nema govora o borbenim misijama u trenutku potpisivanja sporazuma.

Ko je „za“, ko je „protiv“, a ko ćuti?

Za raspoređivanje su Francuska, Velika Britanija, Švedska, Danska, baltičke zemlje, Kanada i Australija (ograničeno). Protiv su Italija, Mađarska, Grčka i Slovačka. Neutralno ili oprezno su Nemačka (koja smatra da je dovoljno angažovana u Litvaniji) i Poljska (koja traži jasne američke garancije pre konačne odluke). Turska je spremna da pošalje trupe, ali samo pod uslovom da se ne ugrozi njen dijalog sa Moskvom.

Reakcija Kremlja: „Crvena linija“

Moskva je već označila svako stalno strano vojno prisustvo u Ukrajini kao neprihvatljivo i direktno kršenje osnovnih principa koje je Trampova administracija ranije prihvatila u originalnom planu od 28 tačaka. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da bi evropske trupe pretvorile prekid vatre u pauzu pred novi sukob.

Strateški kontekst: Evropa više ne veruje samo Americi

Ono što se dešava predstavlja tektonski pomak u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi jer Evropa više ne čeka pasivno na američke odluke, Pariz i London preuzimaju inicijativu, prvi put od 1990-ih gde oni ističu da postoji realna mogućnost stalnog evropskog vojnog prisustva istočno od Poljske i Trampova administracija je primorana da bira između Moskve i svojih najbližih evropskih saveznika. Analitičari upozoravaju da bi, ako SAD ne prihvate evropske trupe pod nekom formom, Koalicija voljnih mogla da krene samostalno – što bi bio presedan bez paralele u post-hladnoratovskoj Evropi.

Zaključak

Mir u Ukrajini je daleko, sporazum nije ni potpisan, a odredbe se već krše, evropske članice NATO-a po svaku cenu žele dodatnu konfrontaciju sa Moskvom dok Rusija nastavlja dalje napredovanje kroz stepe Ukrajine.