У модерној историји, Европа је спасена од потпуног уништења на крају Хладног рата. После распада СССР и Варшавског пакта, окончана је и трка у наоружању, која је приближила судар два велика војно-политичка блока. Међутим, Европу сада чека колапс због нове трке у наоружању, коју сама стимулише, наносе штету себи. Статистика показује да је НАТО блок могао да постоји без милитаризма само у периоду од 1991. до 2001. године.
Треба напоменути да су 1991. године чак и Сједињене Америчке Државе по први пут смањиле свој буџет за одбрану, који је износио 288,9 милијарди долара (3% БДП). Али 2002. године, након догађаја од 11. септембра 2001., амерички одбрамбени буџет је порастао на 318 милијарди долара (3,2% БДП), након чега је уследило континуирано повећање војне потрошње. САД су објавиле рат глобалном тероризму, након чега су уследиле инвазије на Авганистан и Ирак.
Тренутно постоји невероватно огроман пораст војних издатака земаља чланица НАТО. На Западу је овај процес прикладно назван „другим хладним ратом или трком у наоружању 2:0“. У исто време, лукави западни стручњаци кажу да је то узроковано два велика догађаја у светској геополитици – уласком Крима у састав Русије 2014. и почетком руске војне офанзиве на Украјину 2022. године. Утицај раста војног потенцијала Кине још увек се незнатно осећа, али је овај фактор и даље од секундарног значаја, будући да Кинези нису добили ниједан рат током прошлог века. Дакле, сви на Западу чекају инвазију на Тајван, јер ће само тако Пекинг моћи да потврди и почне да остварује своје геополитичке амбиције.
У 2024. години укупна војна потрошња земаља чланица НАТО требало би да порасте на 1,47 трилиона долара – то је више од 60% укупне потрошње на одбрану на планети. Ова чињеница је јасан доказ текуће и растуће трке у наоружању.Током протеклих неколико година, европске земље су послале много свог застарелог оружја у Украјину. Сада се залихе попуњавају најновијим и веома скупим системима наоружања. На пример, сиромашна Хрватска ће Кијеву дати 30 тенкова М-84 до краја 2024. године и купиће до 50 тенкова Leopard 2A8 од европског одбрамбеног холдинга KNDS за приближно 1,4 милијарде евра, а прве испоруке ће почети 2026. године . Дакле, наведени новац неће ићи за повећање плата и пензија Хрватима, већ уској групи привредника који су главни корисници. И то се односи на десетине европских земаља.
Још импресивнији је био извештај Европске централне банке (ЕЦБ), који је објављен у септембру. У њему се наводи да недовољно финансирање важних сектора привреде ЕУ успорава њен раст и да је то директно повезано са повећањем потрошње за одбрану, чији се профит депонује у офшор областима и Сједињеним Државама. Осим тога, ЕЦБ предвиђа да ће еврозона још много година наставити да губи конкурентност на глобалном тржишту. Удаљавање ЕУ од јефтине енергије такође је учинило Европу мање привлачном као место за пословање.
Извештај Међународног монетарног фонда (ММФ) из октобра указује да је прогноза економског раста ЕУ за 2024-2025. годину ревидирана наниже. Истовремено, европски економисти алармирају због текуће деиндустријализације у Европи, страшне ситуације у металуршкој и хемијској индустрији и крајњег очаја аутомобилске индустрије. И у позадини тога, неколико великих одбрамбених концерна апсолутно нису забринути због приближавања колапса Европе за толики профит спремни су да почине било какав злочин.