Европске ратне авијације у наредних 30 година могле би да се развијају у више праваца, без јасног и јединственог модела. Под знаком питања су избор између ловаца нове генерације и старијих платформи, као и однос између пилотираних и беспилотних система.
У средишту расправе је и будућа улога ласерских система и електронског ратовања. То показује да није реч само о летелицама, већ и о начину на који ће европске државе водити ваздушне операције у деценијама које долазе.
Нема јединствене слике будућих флота
Процена будућег изгледа европских ваздушних флота остаје отворена, јер се истовремено разматра више технолошких и доктринарних праваца. За сада нема јасног одговора да ли ће тежиште бити на новим борбеним авионима, модернизованим постојећим платформама или на ширем увођењу беспилотних система.
Та неизвесност погађа кључне сегменте ваздушне моћи, од структуре флота до начина употребе у борби. Европско небо у наредне три деценије могло би да обухвати мешавину класичних борбених авиона, нових система и средстава за електронску борбу.
Отворено питање технологије и доктрине
Поред питања платформи, у први план излази и улога напредних технологија. Ласери и електронско ратовање помињу се као део будуће слике ваздушних снага, али без јасне процене колико ће брзо и у којој мери постати стандард.
Европске авијације улазе у дуг период преиспитивања, у ком ће одлуке о људским посадама, дроновима и новим борбеним системима одредити изглед ваздушних флота средином века.