„Етиопска поморска база у Сомалиленду је стратешка потреба за регионалну безбедност“на Рогу Африке и Црвеном мору

Хамди Јама, коментатор и аналитичар поморске безбедности са дубоким интересовањем за дешавања на Рогу Африке за ТВ Фронт по први пут написао је текст о дешавањима у Аденском заливу и Црвеном мору који никако не губе на интересовању и фокусу.

Његов текст уз дозволу аутора Хамди Јаме преносимо у целости:

Геополитички пејзаж на Рогу Африке био је сведок трансформативног развоја са најавом Сомалиленда и Етиопије о изградњи потенцијалне етиопсе поморске базе у Сомалиленду.

Овај стратешки потез нема за циљ само јачање поморске безбедности у Аденском заливу, већ и решавање ширих регионалних криза које утичу на Црвено море и Суецки канал. Овај чланак истражује вишеструке импликације ове поморске базе на регионалну безбедност, политичку динамику и економску стабилност, наглашавајући важност подршке кључних актера као што је Египат.

Позадина

У јануару 2024. Сомалиленд, који је самоуправан од 1991. године, потписао је значајан споразум о приступу лукама са Етиопијом. Овај споразум омогућава Етиопији приступ 12 миља дуж обале Сомалиланда за развој поморске базе. Овај споразум је саставни део стратегије Сомалиленда за стицање међународног признања и дипломатског легитимитета, који је тражио од проглашења независности од Сомалије. Влада Сомалиленда види овај споразум као кључни корак ка циљу Етиопије да поврати приступ мору. Међутим, постоје различита тумачења, при чему етиопски званичници предлажу укључивање комерцијалне морске луке, наглашавајући сложену природу споразума.

Стратешки значај

Аденски залив и Црвено море су критични поморски коридори за глобалну трговину, посебно за испоруке нафте. Ови региони су историјски били жаришта пиратерије и милитантних активности, што је представљало значајан ризик за међународни транспорт. Присуство етиопске морнарице у Сомалиленду могло би да ојача поморску безбедност, одврати пиратерије и да се супротстави активностима побуњеника Хути из Јемена. Министар иностраних послова Сомалиленда, др Еса Кејд, идентификовао је три потенцијална обалска места за поморску базу, одражавајући стратешку дубину и логистичка разматрања ове иницијативе. Овакав развој догађаја повећава капацитет Етиопије да пројектује моћ и утицај, у складу са њеним ширим геополитичким и безбедносним циљевима.

Геостратегија, геобезбедност и геоекономски значај Сомалиленда

Географска локација Сомалиленда на раскрсници виталних поморских путева даје му огроман геостратешки, геобезбедносни и геоекономски значај. Стабилност региона је кључна за безбедност Аденског залива и Црвеног мора. Успостављање етиопске поморске базе може послужити као критичан елемент у обезбеђивању ових поморских путева, који су од суштинског значаја за глобалну трговину. Меморандум о разумевању између Етиопије и Сомалиленда није користан само за регион, већ и за шире међународне актере, укључујући Египат. На стабилност и безбедност Суецког канала, кључне глобалне трговинске артерије, директно утиче безбедност Црвеног мора и Аденског залива. Према томе, Египат има сопствени интерес да подржи меморандум о разумевању Етио-Сомалиленд, јер обећава да ће побољшати регионалну безбедност и, самим тим, заштитити Суецки канал.

Историјски контекст: амерички и совјетски споразуми

Стратешки значај Сомалиленда није нов. Током Хладног рата, и Сједињене Државе и Совјетски Савез препознали су стратешку вредност региона. Војни аеродром Бербера у Сомалиленду користиле су САД као стратешку ваздушну базу. Током 1970-их, Совјетски Савез је такође користио Берберу као поморску базу, демонстрирајући дугогодишњи војни значај овог региона. Ови историјски споразуми наглашавају трајну стратешку вредност локације Сомалиленда за велике силе.


Фото: скриншот Британска Сомалија 1948. године (https://saxafimedia.com/55th-nation-africa-rebirth-british-somaliland-protectorate/)
Фото: скриншот Британска Сомалија 1948. године (https://saxafimedia.com/55th-nation-africa-rebirth-british-somaliland-protectorate/)

Политичке последице
Споразум је изазвао значајне контроверзе, посебно од стране сомалијске националне владе у Могадишу, која Сомалиленд сматра дијелом Сомалије. Приговори Могадиша истичу спорну природу статуса Сомалиленда. Упркос томе, Сомалиленд тврди да је поморска база пут ка повећању регионалне стабилности и међународног признања. Занимљиво је да је Могадишу показао одређену отвореност за преговарање о условима за етиопску трговачку луку, што указује на потенцијалну област за дипломатски ангажман. Ова нијансирана позиција одражава сложену интеракцију суверенитета, безбедности и економских интереса у сомалијско-етиопским односима. Безбедносне импликације
Председник Сомалиленда Мусе Бихи Абди је истакао безбедносне предности етиопске поморске базе. У интервјуу за Фајненшел тајмс, Абди је сугерисао да би присуство етиопске морнарице могло помоћи у обуздавању претње Хути у Аденском заливу.

Хути, наоружана група у Јемену, пореметили су бродске руте и допринели регионалној нестабилности. Снажна етиопска поморска база могла би да служи као одвраћање од ових милитантних активности, обезбеђујући безбеднији пролаз за комерцијалне бродове и јачајући целокупну безбедносну архитектуру у Аденском заливу. Овај развој догађаја је у складу са ширим међународним напорима да се стабилизује регион и обезбеде витални поморски трговински путеви.

Закључак
Оснивање етиопске поморске базе у Сомалиленду представља значајан помак у геополитичкој динамици Афричког рога. Има потенцијал да побољша поморску безбедност, одврати пиратерије и милитантне активности и допринесе регионалној стабилности. Подршка кључних актера, посебно Египта, кључна је за успех ове иницијативе, с обзиром на њене импликације на безбедност Црвеног мора и Суецког канала. Како се регион креће кроз ову динамику, способност укључених страна да управљају својим различитим интересима и сарађују у правцу заједничких безбедносних циљева биће критична. Регионални и међународни актери помно ће пратити развој догађаја у Сомалиленду, с обзиром на њихове далекосежне импликације по безбедност и стабилност у Аденском заливу и шире.

Референце:

  1. Поморски извршни директор. (2024). Сомалиленд: Етиопска поморска база могла би помоћи у обуздавању Хута. Преузето са Маритиме Екецутиве.
  2. Финанциал Тимес. Интервју са председником Сомалиленда Мусеом Бихи Абдијем.
  3. Хорн Обсервер. Изјаве министра иностраних послова Сомалиленда др Есе Кејд. Верујем да ће овај чланак пружити вредан увид вашим читаоцима о теми од значајног регионалног значаја. Радујем се вашем позитивном одговору и потенцијалном објављивању мог чланка. Хвала вам на времену и разматрању.
    Срдачан поздрав,

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *