ЕРА ДРОНОВА

У Украјини су постали права ноћна мора за војнике са обе стране линије фронта.

Јефтино средство за уништавање скупоцене борбене технике.

Примера ради, Ланцет – летелица од пластике и композита која кошта свега 35 хиљада долара – уништавао је технику вредну десетине милиона долара.

Пратећи глобалне трендове и савремене безбедносне изазове, Војнотехнички институт је током 2024. године интензивно радио на развоју и стварању услова за производњу у фабрикама обрамбене индустрије различитих варијанти беспилотних ваздухоплова.

У ком правцу иде развој беспилотних платформи у српској одбрамбеној индустрији, могли смо видети и на сајму Партнер 2023. године.

У 2024. години видели смо на делу рој комараца, а крајем године убојити лет гаврана означио је нову фазу развоја.

Беспилотна летелица „Комарац“ плод памети и креативности српских инжењера, напада са дистанце, прецизно погађа мету и у најзахтевнијим окружењима. Smart упаљач (софтверски дефинисани упаљач) и посебне бојеве главе су специјално дизајниране баш за ова средства.

© Министарство одбране Републике Србије

И док је „Комарац 1“ наоружан противоклопном кумулативно-парчадном бојевом главом калибра 50 мм, Дронови „Комарац 2“ наоружани су бојевом главом са експлозивно формираним пројектилом калибра 105 мм.

Маневарске способности омогућавају употребу ”комарца” у различитим условима, од различитих руралних до урбаних средина.

Лутајућа муниција је оружје будућности. Гавран је управо то, убојити “дрон-пројектил” као далекометна извиђачка летелица намењен за осматрање у реалном времену. Као убојити јуришник уништава тенкове и друга оклопна возила, напада командна места, артиљеријске ватре положаје, напада на живу силу и друге покретне или стационарне циљеве.

Летелица се лансира помоћу малог ракетног мотора, а по лансирању се крила расклапају у летну конфигурацију и лет наставља помоћу електромотора. Дрон се упућује на мисију програмираним летом, по путањи задатој на основу дигиталне мапе, у правцу зоне циља.

Има мали радарски одраз, тешко га је уочити, самим тим и тешко оборити. Због уског угла радио дата линка, гаврана је тешко и ометати.

Мада је плафон лета око 2000 метара, висина лета је најчешће око 500 метара, Гавран лети брзином од око 160 км/час, стиже до долета од 50 км за двадесетак минута. “Гавран” циљу прилази из угла од 15 до 75 степени, дакле може дејствовати у “топ аттацк” (напад одозго) режиму.

По удару у циљ активира се бојна глава комбинованог кумулативног и парчадног дејства која неутралише реактивни оклоп тенка и пробија 1000 мм панцирног челика и парчадним дејством неутралише пешадију и друге циљеве у околини осетљиве на дејство парчади.
То је снага Гаврана. Тих 18 пројектила који се са теренског возила 4х4 могу лансирати истовремено, време лансирања до пет минута и могућност истовременог праћења три видео канала (три дрон-пројектила) по избору оператера, чине систем још ефикаснијим.

Борбени дронова постају замена за класичну артиљерију, ефикасно средство ватрене подршке.
У 2024. године имали смо најезду комараца, у 2025. години очекује нас јато гаврана.

Новим средствима прилагођава се и војска па нова специјалност у јединицама “оператор за вођење наоружаних беспилотних ваздухоплова” постаје потреба и стандард. А можда и нови род војске.