DONALD TRAMP NE MOŽE DA IGNORIŠE AFRIKU

Nova administracija ima jedinstvenu priliku da neguje dinamično partnerstvo sa Afrikom koje prevazilazi konvencionalnu diplomatiju, intenzivira ekonomske veze, balansira bezbednosne obaveze i revitalizuje razvojne napore.

Dok novoizabrani predsednik Donald Tramp ulazi u svoj drugi mandat, suočiće se sa spoljnopolitičkom agendom koja je već prepuna kritičnih izazova. Ali usred hitnih pitanja kao što su tekući rat u Ukrajini, iranski nuklearni program koji napreduje i sve agresivnija Kina, postoji jedna oblast koju takođe ne treba zanemariti: odnosi SAD i Afrike. Drugi Trampov mandat treba da se usredsredi na preokretanje dugogodišnjeg odstupanja u odnosima SAD i Afrike. Zanemarivanje Afrike ugrožava američke interese i u zemlji i u inostranstvu.

To neće biti lako. Istorijski gledano, angažman SAD u Africi je oscilirao između zanemarivanja i površne interakcije. Od Varberijskih ratova s početka devetnaestog veka do novijih vojnih intervencija, akcije SAD često su davale prioritet uskim interesima nad istinskim partnerstvom, ostavljajući mnoge afričke nacije uhvaćene u ciklus nestabilnosti i nerazvijenosti – i otvarajući vrata za njihovu eksploataciju od strane drugih aktera.

U nedavnim administracijama, uključujući Trampov prvi mandat, američka politika prema Africi odražavala je ovu upornu tradiciju povlačenja. Prva Trampova administracija videla je da su američki odnosi sa zemljama kontinenta obeleženi pristupom usmerenim na poslovanje koji je davao prednost trgovini nad strategijom. Napori poput Zakona o afričkom rastu i mogućnostima (AGOA) i Inicijative za prosperitet Afrike težili su jačanju ekonomskih veza. Ali ovi napori su potkopani očiglednim nedostatkom diplomatske i demokratske podrške. Zauzvrat, ovaj minimalizam je oslikao negativnu sliku posvećenosti SAD regionu.

Sa svoje strane, Bajdenova administracija se više fokusirala na diplomatski pristup kontinentu putem inicijativa poput Samita američko-afričkih lidera, ponovnog pridruživanja Pariskom sporazumu i programa podrške poput AGOA i klimatskih inicijativa. Međutim, ovi napori su često bili nepovezani i površni, ostavljajući mnoge afričke nacije skeptičnim prema većim namerama SAD. Kašnjenja u finansiranju klimatskih promena i distribuciji vakcina dodatno su podstakla zabrinutost oko iskrenosti angažmana SAD.

© U.S. Department of Defense, Photo By: 1st Lt. Johnny Henderson

Ovo sporadično uključivanje je daleko od toga da se smisleno suprotstavi rastućem uticaju Kine i Rusije, koje su obe napravile veliki prodor na kontinent poslednjih godina. To takođe predstavlja tešku grešku jer Afrika dobija veći geopolitički značaj nego ikada ranije.

Kontinent se može pohvaliti nekim od najbrže rastućih ekonomija na svetu, a ovaj trend je spreman da se nastavi. Afrika je dom za najbrže rastuću populaciju na svetu, sa preko 60 odsto njenih građana mlađih od dvadeset pet godina, što je čini najmlađim kontinentom na svetu. Ova demografija predstavlja transformativnu snagu koja će oblikovati globalnu dinamiku u narednim decenijama. Kontinent se sada suočava sa izazovom da održi korak sa ovom brzo rastućom populacijom u smislu infrastrukture, zdravstvene zaštite i pristupa obrazovanju. Ovi pritisci zahtevaju značajna ulaganja, ostavljajući afričke lidere da kupuju partnere – lista sa koje Vašington, barem trenutno, upadljivo nema.

U geopolitičkom smislu, Afrika je takođe važna. Pojavio se kao velika sila koja oblikuje savremene migracione obrasce, klimatsku otpornost i bezbednosne izazove. Uloga Afrike i kao izvora i tranzitne tačke za migracije će snažno uticati na regionalnu stabilnost u susednim regionima, od Evrope do Bliskog istoka. Štaviše, ranjivost Afrike na klimatske promene čini napredak kontinenta inherentno krhkim, a potrebna su veća ulaganja kako bi se podstakla otpornost u regionima koji veoma zavise od poljoprivrede kako bi se sprečila nesigurnost hrane, raseljavanje i sukobi.

Ovi izazovi su naveli regionalne vlade da traže pomoć od spoljnih aktera. Sa svoje strane, Kina i Rusija su prepoznale ove trendove i odlučile da uvedu kožu u igru—iako na različite načine.

Kina je postala najveći ekonomski partner Afrike, sa godišnjom trgovinom od 282 milijarde dolara. Kroz svoju inicijativu Pojas i put, Kina je pomogla da se dramatično poboljša infrastruktura širom kontinenta. Štaviše, kineska finansijska pomoć često dolazi sa manje uslova od onih njenih zapadnih kolega, što povećava njenu privlačnost i istiskuje američka preduzeća. Ovaj narativ ima dubok odjek sa mnogim afričkim nacijama, podstičući osećaj zahvalnosti i partnerstva koji je u oštroj suprotnosti sa često kritičnim stavovima o zapadnjačkoj intervenciji.

Nasuprot tome, Rusija je koristila taktiku iz doba hladnog rata da poveća svoj uticaj u Africi. Preko Vagner grupe (sada Afrički korpus), Moskva podržava nestabilne režime, obezbeđujući odbrambene sporazume i pristup resursima poput dijamanata, zlata i uranijuma – imovini koja pomaže u finansiranju njenih stranih poduhvata, uključujući Putinov rat u Ukrajini.

Rusija takođe gradi saveze sa afričkim državama, koristeći istorijske veze i vojnu saradnju kako bi dobila podršku u multilateralnim institucijama. Uokvirujući sebe kao razvojnog partnera i koristeći medije kao što su RT i Sputnjik za guranje antikolonijalnih narativa, Moskva se pozicionira kao alternativa Zapadu, dok sistematski podriva zapadni uticaj.

Međutim, u okviru ove sumorne ukupne slike, još uvek postoji prostor za Sjedinjene Države da zauzmu konkurentski stav. Dolazeća Trampova administracija ima jedinstvenu priliku da neguje dinamično partnerstvo sa Afrikom koje prevazilazi konvencionalnu diplomatiju, intenzivira ekonomske veze, balansira bezbednosne obaveze i revitalizuje razvojne napore – sve dok se zalaže za demokratiju i ljudska prava.

Takvo partnerstvo treba da počne sa razumevanjem da Afrika nije samo bojno polje već sve važniji akter u međunarodnim odnosima. Ovo zahteva prevazilaženje umornog narativa da bi Afrika mogla biti važna „jednog dana“ do shvatanja da su afričke zemlje, u stvari, današnji partneri čije potrebe i težnje Sjedinjene Države treba da uzmu u obzir. Za to je potrebno dati prioritet promociji inkluzivnih ekonomskih politika koje osnažuju lokalna preduzeća i zagovarati praksu fer trgovine koja omogućava afričkim nacijama da se takmiče na globalnom nivou.

Ulozi su veliki. Neuspeh da se odlučno reaguje mogao bi da izbaci Sjedinjene Države na marginu konkurencije velikih sila, omogućavajući drugima da oblikuju budućnost Afrike i redefinišu globalnu trgovinu i razvoj. Sledeći predsednik će morati da shvati ovu realnost i posveti zemlju daleko dubljem strateškom angažovanju.