Nekoliko sati je leteo iznad Gruzije i prikupljao potrebne podatke o tome šta se oko njega dešavalo
Na dan kada je gruzijski premijer Kobadikidže saopštio da prekida pregovore o pristupanju Gruzije u Evropsku uniju do 2028 godine u prestonoci Tiblisiju došlo je do sukoba policije i proevropske opozicije. Dok policija i demonstranti vode bitku na ulicama, na nebu Gruzije pojavio se “ON”, američki špijunsko izviđački avion U-2S.
Da ironija bude veća američki izviđač kružio je na nelikoj visini nad suverenom teritorijom Gruzije, a PVO ove države nema dovoljno jake raketne sisteme sa kojima bi američka špijunska letelica bila oterana.
Sami nemiri poklopili su sa preletom američkog visinskog izviđačkog aviona U-2S iz avio-baze Akrotiri na Kipru, koji je pre nekoliko dana delovao iznad Gruzije.
Nekoliko sati je leteo iznad Gruzije i prikupljao potrebne podatke o tome šta se oko njega dešavalo. Instalirani radar ASARS-2B, sa kojim je nakon modernizacije opremljen U-2S, omogućava da se to uradi na udaljenosti do 300-320 km.
🇬🇪🇺🇸 On the flights of the #American high-altitude Reconnaissance Aircraft over #Georgia 🇬🇪
— Mahalaxmi Ramanathan (@MahalaxmiRaman) November 29, 2024
It flew over #Georgia for several hours and collected the necessary data on the events around. The installed #ASARS-2B Rader, with which the #U2S was …. pic.twitter.com/LOREZHN0YA
Pored toga, U-2S je postao jedan od prvih američkih izviđačkih aviona koji je opremljen veštačkom inteligencijom kako bi se pojednostavilo prikupljanje obaveštajnih podataka. O tome se razgovaralo još 2020. godine, ali je testirano samo na Bliskom istoku ove godine.
Uprkos starosti ove letelice, ona je i dalje od velike vrednosti za američko vazduhoplovstvo zbog svoje sposobnosti da leti na visini do 21 -27 km.
Ruski izvori ukazauju da postoji velika šansa da su Amerikanci pratili situaciju na teritoriji Severnokavkaskog federalnog okruga, gde se nalazi mnogo ruskih vojnih objekata koji su svakodnevno na meti kosmičke grupe zapadnih zemalja.
Postoje nagađanja i da je U-2S verovatno vršio nadzor nad severozapadnim regionima Irana gde se održava zajednička vežba Azerbejdžana i Irana.
U-2S avioni nastali su u periodu od 1994. do 1998. konverzijom U-2R. Do sada su izvedena dva standardna bloka modernizacije ovih letelica: „blok 10“ i „blok 20“, koji su dobili savremenu tehnologiju. Ove letelice, umesto klasičnih kablova, dobile su optičke, zbog velikog broja senzora koji su izazivali elektromagnetni haos. Ovaj problem je otklonjen tek sa upotrebom optičkih kablova koji obezbeđuju veću protočnost.
Blokovi modernizacije Posle verzije „blok 10“ usledila je verzija „blok 20“ u okviru programa RAMP (Reconnaissance Avionics Maintainability Program) 2007. godine. Verzija „blok 10“ imala je klasičan kokpit sa rasporedom instrumenata za čitanje informacija širom kabine. „Blok 20“ olakšava pregled informacija tokom leta koji od pilota zahteva potpunu pažnju. U kokpitu dominiraju tri multifunkcionalna ekrana veličine šest ili osam inča, dok su dva manja ekrana smeštena u kompaktnom trouglu. Preko njih pilot čita sve potrebne informacije, a svi ekrani su funkcionalno zamenljivi.
Novo gorivo Osim nove elektronike, U-2S avioni dobili su i novo gorivo umesto klasičnog JP-8. Ovo gorivo, nazvano JPT (Jet Propellant Thermally Stable), specijalno je napravljeno za U-2 i proizvodi se na samo dve lokacije u svetu. Ono je tri puta skuplje od običnog kerozina i izaziva mnoge logističke probleme. Zbog toga se danas koriste posebni aditivi za standardno gorivo JP-8.
Leteći teretnjak Mogućnost nošenja i opremanja modularnim tovarom pretvara U-2 u leteći teretnjak pun senzora. Senzori mogu biti smešteni u pokretni nos, okruglu gondolu u krilima i unutrašnjost odeljenja E i Q. U nosu se nalazi ASARS-2 napredni radarski sistem koji radi u svim vremenskim uslovima, sposoban da za samo sat vremena pretraži 180.000 kvadratnih kilometara sa rezolucijom od jedne stope (oko 30 cm). U nosu se može nalaziti i SYERS-2 elektrooptički sistem, koji koristi pet vizuelnih i dva infracrvena talasa, što mu omogućava da prodre kroz tamu i maglu. Ovaj sistem je toliko osetljiv da može da prepozna senku ispred parkiranog automobila ili razliku u temperaturi goriva u avionu. Uprkos naprednoj digitalnoj opremi, U-2 poseduje i tradicionalnu optičku kameru sa filmom, koja je korisna u slučaju otkaza digitalne opreme.
Na krajevima krila nalaze se dve gondole sa prislušnom opremom, poput „Senior Ruby“ za praćenje radio-frekvencija, „Senior Spear“ za prisluškivanje komunikacija, i „Senior Glass“ za prisluškivanje veza.
Odbrana i komunikacija Za sopstvenu odbranu, U-2S je opremljen AN/ALQ-221 radarskim ometačima koji upozoravaju pilota na sve oblike opasnosti, omogućavajući automatsku aktivaciju protivmera. Avioni i dalje koriste zastarela nadvratna ogledala koja omogućavaju pilotu da vidi opasnost s leđa, jer u skafanderu ne može da okreće glavu.
Na velikoj kapljičastoj izboci na leđima aviona smeštena je satelitska antena „Senior Spur“ i „Senior Span“, koja omogućava prijem informacija iz kopnenih osmatračkih centara preko komunikacionih satelita. U bazi Bil u Kaliforniji, gde se nalazi eskadrila ovih aviona, radi više od 1.000 analitičara koji obrađuju elektronske informacije prikupljene tokom letova.Baza Bil Baza Bil osnovana je 1942. godine u severnom delu Kalifornije, 60 km od Sakramenta. U vreme Hladnog rata, u ovoj bazi bili su smešteni i avioni SR-71 Blackbird, koji su leteli brzinom od 3.500 km/č. Danas se u bazi nalaze 1. i 99. eskadrila sa 27 aviona U-2S „Dragon Lady“. Osim baze, ove eskadrile koriste i aerodrome na Kipru, u Južnoj Koreji i Saudijskoj Arabiji. U izdvojenim bazama piloti ostaju do dva meseca, nakon čega se vraćaju na matične aerodrome.