ДА ЛИ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ ПРЕБАЦУЈУ ТАЈНИМ ЛЕТОВИМА НУКЛЕАРНЕ АВИО БОМБЕ B-61-12 У БАЗЕ НАТО ПАКТА АВИЈАНО И ИНЏИРЛИК?!

Пре пар недеља регистровано је било и неколико истих оваквих летова према ваздухопловној бази Авијано на северу Италије

У понедељак 21. октобра 2024 у турску ваздухопловну базу Инџирлик слетело је тешки транспртни авион Ц-17 који је специјализован за превоз нукеларних авионских бомби.

Иначе база Инџирлик је једна од ваздухопловних база НАТО пакта на тлу Евроазије у којој се налазе нукеларне авионско бомбе смештене у посебним цилиндрима WS-3.

Међутим, пре пар недеља регистровано је било и неколико истих оваквих летова према ваздухопловној бази Авијано на северу Италије.
Незваничне и још увек непотврђене информације указју да САД пребацују најновију верзију нукеларне бомбе B-61-12 на јужно крило НАТО пакта.

Поједини неименовани руски извори наводе да се ове авионске бомбе распоређују за потенцијални могући удар по Ирану и југу Русије и да свет са овом испоруком чека нова рунда оштре нуклеарне ескалације.

Нукеларна авионска бомба B-61-12

Нукеларна авио бомба B-61-12 је једна у низу авионских бомби и фамилије B-61. Ради се о последњој верзији ознаке B-61-12 која има трри регулисане снаге експлозије од 0,3 кт, 1,5 кт, 10 кт, 50 кт. Према доступним подацима верзије од 0,3 кт и 1,5 кт дају после експлозије минимални ниво радиоактивног загађења.

Оно што је занимљиво јесте да се распоређивање новог нукеларног наоружања одвија у тренутку док чланице НАТО пакта спроводе годишњу вежбу нукеларних снага “Постојано подне”. Вежба је започета 14. октобра укључује више од 60 авиона из 13 земаља и више од 2.000 припадника особља, према саопштењу НАТО-а. То је нешто веће од прошлогодишње вежбе која је укључивала „до 60“ авиона.

Вежба се заједнички организује у Белгији и Холандији, на ваздушним базама Клајне Брогел и Волкел. Летови су фокусирани на подручје Северног мора и околне земље, укључујући Белгију, Данску, Немачку, Холандију и Уједињено Краљевство. НАТО наводи да је у вежбу укључено укупно осам база.

Међу учесницима су следеће земеље: Белгија (Ф-16), Чешка Република ЈАС-39, Данска Ф-16, Финска Ф/А-18, Немачка Панавиа торнадо оспособљен за ношење нукеларног наоружања, ЕФ-2000, Грчка Ф-16, Италија Панавиа Торнадо оспобљен за ношење нукеларног наоружања. Холандија Ф-35А оспобљен за ношење нукеларног оружја, Пољска Ф-16, Румунија Ф-16, Турска Ф-16, Ујединњено Крањевство ЕФ -2000 Тајфун у Ф-35Б, САД Ф-35А, Ф-15Е, Б-52Х.

У неколико нуклеарних база у Европи недавно је почела транспорт специјалних платформи за утовар, које користе амерички авиони C-17 за транспорт нуклеарног оружја и пратеће опреме. То укључује базе Клајне Брогел у Белгији, Геди у Италији и Волкел у Холандији. Нове платформе у Гедију и Волкелу.

У овогодишњој зони вежбе Steadfast Noon, база Клајне Брогел у Белгији прошла је кроз обимне надоградње објеката за одржавање оружја, укључујући јединицу америчког ваздухопловства 701. ескадрила за подршку муницији (MUNSS) – јединицу одговорну за физичку безбедност и одржавање оружја, као и за предају оружја ваздухопловним снагама земље кориснице, ако се то нареди. Поред тога, додата је велика писта за авионе C-17A који транспортују нуклеарно оружје, уз зону где се претпоставља да се налази нуклеарно оружје.

За сада базе у којима се налази нукеларно наоружање авионске бомбе Б61 су Волкел, Клаине Боргел Булхел, Авиано и Геди у Европи и Инџирлик у Азији. У резерви се налазе РАФ Ланкенхетх, Норвенич, Рамштајн, Араксос у Грчкој и Беликесир и Акинци.

Бројно стање нуклеарног наоружања у Европи:

Белгија Клаине Боргел 15 Б61-3/4, Немачка Булхел 15 Б61-3/4, Италија Авиано 20 Б61-3/4, Геди 15 Б61-3/4, Холандија Волкел 15 Б61/3/4, Турска 20 Б61/34. Иначе у току је фаза замене свих тактичких нукеларних бомбиБ61-3/4 са верзијом Б61-12. Иначе укупно НАТО на тлу Европе однсно Евроазије има укупно 100 нукеларних бомби у 5 држава и 6 ваздухопловних база.

Нуклеарна авио-бомба Б-61 је једно од најзначајнијих тактичких нуклеарних оружја у арсеналу Сједињених Америчких Држава, а користе је и неке земље чланице НАТО-а у Европи у оквиру програма заједничког нуклеарног одвраћања. Овде су основни подаци о бомби Б-61:

Основне карактеристике:
Тип: Термонуклеарна авио-бомба.
Произвођач: Лос Аламос Национална Лабораторија.
Прва верзија: Бомба Б-61 је ушла у службу током 1968. године.
Тежина: Око 320 кг.
Дужина: Око 3,56 метара.
Пречник: Око 33 центиметра.
Врста детонације: Бомба може бити подешена за експлозију у ваздуху или на земљи.
Различите верзије:
Б-61 је развијен у неколико различитих модела, од којих сваки има различите карактеристике и могућности:

Б-61-3 и Б-61-4: Ове верзије су “тактичке” нуклеарне бомбе са подесивом снагом, што омогућава подешавање јачине експлозије у зависности од ситуације. Снага детонације може да варира од 0,3 килотона до 170 килотона.
Б-61-7: Стратешка верзија са снагом до 340 килотона.
Б-61-11: Верзија прилагођена за продор у земљу (bunker buster), са снагом до 400 килотона, осмишљена за нападе на утврђене подземне циљеве.
Најновија верзија: Б-61-12
Б-61-12 је најмодернија верзија бомбе и укључује неке значајне технолошке надоградње: Систем вођења: Б-61-12 је опремљена системом за навођење који значајно повећава прецизност, чиме се смањује потреба за већом снагом експлозије. Подесива снага: Као и претходне верзије, има опцију подешавања јачине експлозије од 0,3 до 50 килотона.
Модуларност: Б-61-12 може да замени неколико ранијих верзија и тиме поједностави логистику и одржавање.
Намена:
Б-61 је осмишљена као средство одвраћања које може бити коришћено у тактичким (на бојном пољу) и стратешким сценаријима. Њен значај у НАТО-у лежи у томе што је део нуклеарне стратегије заједничке одбране, при чему америчко нуклеарно оружје може бити смештено у европским земљама као што су Белгија, Немачка, Италија, Холандија и Турска.

Носачи:
Б-61 може бити испоручена разним авионима, укључујући:

F-16 Fighting Falcon,
Торнадо (Panavia Tornado),
F-35 Lightning II (најновија верзија Б-61-12 је интегрисана са овим авионом),
B-2 Spirit (бомбардер за стратешке мисије).
Б-61 се сматра кључним оружјем за нуклеарно одвраћање САД и НАТО-а, са могућношћу прецизних напада, уз могућност смањивања нежељених колатералних штета, што је од великог значаја за модерно ратовање.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *