Нестанак пензионисаног СР-71 са изложбеног простора испред НАСА центра Нил Армстронг на бази Едвардс у Калифорнији није безначајан детаљ. Реч је о летелици са репним бројем 844, последњем Блацкбирд који је повучен из употребе 1999. године. То отвара питање да ли се разматра нешто више од обичног премештања музејског експоната.
Сумње су додатно појачане тврдњама да су најмање двојица бивших инжењера програма СР-71, данас у осмој деценији живота, добили понуде да се укључе у програм под вођством НАСА чији је циљ враћање авиона у летачко стање. Ако је то тачно, онда се не ради само о носталгији, већ о конкретном технолошком пројекту.
Зашто се СР-71 поново помиње
НАСА последњих недеља јавно говори о обнови флоте X-плане летелица, односно пробних авиона намењених развоју напредних ваздухопловних технологија. Тај правац није нов. Али ако се у тај оквир укључује и СР-71, онда је могуће да постоји намера да се стара и екстремно брза платформа искористи за нова испитивања.
У прилог томе иде и јавно изнет став администратора НАСА Џереда Ајзакмана да агенција обнавља своју флоту X-плане летелица. На једној презентацији појавила се и силуета која подсећа на СР-71. То само по себи није доказ, али у комбинацији са нестанком авиона са Едвардса и ангажовањем ветерана програма добија на тежини.
СР-71 је и даље симбол екстремних брзина и лета на великим висинама. Као пробна летелица могао би да послужи за испитивање решења у области аеродинамике, материјала и рада система у условима високог термичког оптерећења. За НАСА би то значило ослањање на проверену платформу уместо развоја од почетка.
Техничке препреке као главни проблем
Највећи проблем ове идеје није политички, већ индустријски. Практично ниједан кључни део за СР-71 више није у производњи. То значи да би сваки озбиљан покушај повратка у ваздух захтевао поновно успостављање ланца снабдевања за летелицу која припада другом технолошком добу.
Проблем није само у конструкцији, већ и у детаљима. Потребни су специфични делови мотора, специјализоване компоненте и гориво ЈП-7, које је било тесно везано за рад ове летелице. Последња већа залиха резервних делова уништена је 2007. године. То значи да не постоји скривени магацин из којег би програм могао лако да се оживи.
Зато би сваки пројекат повратка СР-71 у лет подразумевао или поновну производњу делова по старим решењима, или развој замена које морају да се уклопе у конструкцију без нарушавања безбедности лета. То је споро, скупо и ризично.
Додатни проблем је кадар. Већ сама чињеница да се у причу враћају инжењери из оригиналног програма показује колико је знање о СР-71 постало уско и ретко.
Едвардс и пустињска клима
Ипак, постоји један разлог због којег ова прича није одмах одбачена као фантазија. Клима око базе Едвардс у високој пустињи Калифорније погодна је за дуготрајно очување летелице на отвореном. Веома мала влажност и оскудне падавине успоравају корозију, што је важно за авион који је три деценије провео ван хангара.
Високе температуре саме по себи не морају да буду кључан проблем за СР-71. Његов титанијумски труп је током летова на брзинама од око 2.000 миља на сат подносио далеко већа термичка оптерећења услед трења у атмосфери. То не значи да је летелица спремна за полетање, али значи да окружење у којем је стајала није најгора полазна тачка.
Зато је Едвардс важан у целој причи. То није само симболично место америчког пробног ваздухопловства, већ и локација на којој се могу спојити инфраструктура и стручњаци. Ако би неко уопште покушао да оживи СР-71, мало је погоднијих места од ове базе.
Шта би такав потез значио
Повратак СР-71, чак и у ограниченој пробној улози, имао би ефекат и ван техничке заједнице. Блацкбирд је више од авиона. Он је симбол периода у којем су САД у војној авијацији постављале стандарде које други нису могли да достигну деценијама.
Пажња се зато враћа на летелицу која је и 60 година после првог лета остала мерило у својој класи. Ипак, треба остати опрезан. НАСА није потврдила да постоји план за враћање конкретне летелице у ваздух. Потврђено је само да агенција зна за гласине и да наставља да истражује могућности у оквиру своје традиције експерименталне авијације.
Суштина је проста: нестанак СР-71 са места на којем је деценијама стајао не може лако да се занемари. Ако је Блацкбирд заиста поново у хангару, онда је могуће да је покренут пројекат који спаја симболику Хладног рата и савремене потребе пробне авијације. Ако није, онда је већ сама појава оваквих сигнала показала колико се пажња и даље враћа на ову летелицу.