Andrej Mlakar
Dolazak ruske raketne fregate Admiral Gorškov i napadne nuklearne podmornice Kazanj klase Jasen M u Karipsko more i posetu Kubi ustalasala je ponovo hladnoratovsku priču iz oktobra 1962. godine kada je nekadašnji Sovjetski Savez na tom ostrvu kojim je vladao suvereno do 2016 godine Fidel Kastro postavio interkontinetalne balističke rakete SS-4 Serb i PVO rakete SA-2.
Sada, po drugi put, ponovo oživljava ta priča o postavljanju raketa u dvorište SAD. Inače prvi put posle 1962. godine ova ideja pojavila se u ruskim medijima 2021. godine kada se prvi put progovorilo o takvoj ideji. Sve se odigralo par meseci pre nego što je počeo rat u Ukrajini.
Izjava ruskog predsednika Vladimira Putina o ruskom asimetričnom odgovoru na dvanje preciznog oružja Ukrajini za građanje teritorije evropskog dela Rusije poklopila se sa najavom i realizacijom posete tri broda Sverne flote RM.
To ne bi bilo ništa neobično da raketna fregata Admiral Gorškov i napadna nukelarna podmornica Jasen M ne nose mornaričke hiperzvučne rakete tipa “Cirkon”.
Ruski mediji u žaru propagande su 2022. godine prvi put govorili o ponovnom vraćanju ruskih raketa u američko dvorište. Tada su spomenute bile dve lokacije osim Kube tu je bila i Venecuela kao najodaniji saveznik Moskve na tlu Južne Amerike.
WHAT THE HECK?!?
— Graham Allen (@GrahamAllen_1) June 10, 2024
Now Russia is moving WARSHIPS to Cuba because of what the U.S. is doing in Ukraine…
Biden is going to bring us to WWIII.
ON AMERICAN SOIL!!!!
President Trump, WE NEED YOU.
pic.twitter.com/eEc3kZQhrp
Tada se spominjala ponovo Karipska kriza broj 2 samo što umesto balističkih raketa u obzir dolazi hipersonično oružje. Tog 14. decembra 2021. autor ovog teksta je zapisao:
“Vest da je Rusija odlučila da razmesti nukelarne snage u Evropi?!, a posebno da je ruska strateška trijada u pripravnosti izazvala je popriličnu uznemirenost na Zapadu, a bogami i u samoj Rusiji, gde su pojedini mediji dočekali ovu vest sa tezom da li je moguće ponoviti “Karipsku krizu” broj 2 kao što je bilo 1962. da Rusija razmesti svoje nuklearne kapacitete bliže SAD.
Tu se za mlađe čitaoce misli na onih 13 dana oktobra daleke 1962 kada su SAD i Sovjetski Savez bili na korak od nukelarnog rata zbog razmeštaja balističkih raketa SS-4 na Kubi. Sada SS-4 nema više u operativnoj upotrebi, odavno, ali su zato stigle hipersonične rakete koje poseduje i Rusija i SAD koje već uveliko razmišljaju da ih razmeste u istočnoj Evropi blizu granice sa Rusijom, jer ovako i onako sporazum INF koji se dotiče raketa srednjeg dometa, a koji je potpisan 1987. više i ne postoji sa čime je otvorena nova trka u naoružanju, a svet postao značajno nebezbedno mesto.
Rusija, posebno Ministarstvo odbrane Ruske Federacije smatra da što su takvi sistemi bčiži granicama Rusije, to su rizici od destabilizacije, i pojave nove krize sve veći i da se ona može uporediti sa nekadašnjom karipskom krizom.
Podsetimo, 1961. godine SAD su na tursku teritoriju prvo rasporedile rakete Jupiter, što je omogućilo nuklearni udar na Moskvu za 10 minuta od momenta lansiranja rakete da pogodi cilje. Amerikanci su ranije takođe rasporedili rakete srednjeg dometa u Italiji i Velikoj Britaniji. Kao odgovor na ovu direktnu pretnju samom postojanju SSSR-a sledeće, 1962. godine, sovjetske balističke i taktičke rakete sa nuklearnim bojevim glavama poslate su na Kubu, odakle su mogle da gađaju ceo američki srednji zapad i istok. Saznavši za ovo, Vašington je izveo pomorsku blokadu Kube i ozbiljno je nameravao da bombarduje ovo ostrvo, a zatim sprovede vojnu operaciju u punom obimu. Dve supersile su se našle na ivici da između sebe započnu nuklearni rat.
Rezultat sovjetske operacije „Anadir“ bilo je međusobno povlačenje raketa srednjeg dometa obe strane: iz Turske i sa Kube. Moskva je još jednom ubedljivo pokazala Vašingtonu da će sa SSSR -om morati da se računa.
© ShutterstockAli da li je moguće ponoviti nešto ovako u naše vreme? Postavljaju pitanje ruski mediji. Ako Pentagon postavi hipersonične i nuklearne rakete u Istočnu Evropu, a još više u Ukrajinu, da li ćemo moći da se primeni nova operacija Anadir-2?
Ruski mediji bliski Ministarstvu odbrane Rusije navodili su da od toga svega nema ništa i da je to golo preterivanje, jer Fidela Kastra više nema, a mladi novi predsednik Kube ima drugačije planove od toga se bavi raketama.
Da li su modernoj Kubi potrebne ruske nuklearne ili hipersonične rakete? Ne, nisu potrebni. Ostrvu slobode, gde se ostaci socijalističkog sistema ubrzano razbijaju, potrebni su trgovinski odnosi sa susednim Sjedinjenim Državama. Avaj, kao kapitalistički konkurent Sjedinjenim Državama, Rusija nema šta da ponudi Havani. Ukupan trgovinski promet između Kube i cele Evroazijske ekonomske unije u 2020. iznosio je samo 155,7 miliona dolara, od čega na Rusiju otpada 95 odsto, a na Belorusiju 4 odsto. Po uvozu u EAEU, Kuba je na 105. mestu, između Albanije i Hondurasa.
Istina je da Havana i Moskva danas nisu zaista potrebne jedna drugoj. Da, naravno, mogli bismo da uzmemo deo “Ostrva slobode” za iznajmljivanje narednih 1.000 godina za naše potrebe kao kompenzaciju za višemilionske sovjetske dugove. Neka ne ne trebaju im nuklearne rakete, ali bi ruska ratna mornarica mogla da dobije pomorsku bazu za površinske brodove i podmornice, u najgorem slučaju – PMTO, od čega bi bilo više smisla na Kubi nego u Sudanu. Mogla bi se izgraditi vazdušna baza za smeštaj lovaca, protivpodmorničkih aviona i helikoptera, a mogli bi redovno da posećuju i strateški bombarderi Tu-160 „Beli labud”.
Ali, avaj, 2014. smo Kubi otpisali skoro 32 milijarde dolara, što bi bila odlična poluga pritiska na “Ostrvo slobode” prilikom odlučivanja o izgradnji ruske vojne baze. Zašto ste to otpisali? Iz nekog razloga. Stoga su rasprave o mogućoj „kubanskoj raketnoj krizi-2“ danas bespredmetne. Ne čekaju nas tamo. I sama Moskva je zakucala ova vrata ispred sebe. Ostaje da pogledamo ka Venecueli.
Ova priča zatim se preselila i u 2022. godinu i to prvi put o njoj se progovorilo 12. januara 2022. malo više od mesec dana pre napada na Ukrajinu
“Samo dan posle razgovora u sedištu NATO između Alijanse i ruske delegacije koju su vodili zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Ruske Federacije geneneral Pukovnik Aleksandar Fomin iz Moskve je stigao novi šok.
Naime, ruska državna agencija RIA novosti na mreži Telegram objavila je kratko saopštenje Rjbakova o mogućnosti da se ruska vojna infrastruktura razmesti na Kubi i u Venecueli.
S druge strane njegov predpostavljeni šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na dašanjoj konferecniji za novinare izjavio je povodom da:
“Sloboda nekih država da stupaju u saveze ne bi trebalo da podriva bezbednost drugih država”.
Izgleda ni od toga neće biti ništa preterano. Ono što trenutno Rusiju možda više zanima od raketa na Kubi jeste povratak u staru bazu Lurds koja je napuštena 2001. godine, a koja je bila prislušni centar za ovaj deo sveta i obonova pomorske baze za podmornice , pošto Rusija planira da obnovi patrolne misije ruskih napadnih i strateških podmornica na Karibima. Poslednji put intenzivni haos bio je 2011/2012 godine kada su se ruski napadne nuklearne podmornice muvale po Karipskom moru.