Андреј Млакар
Долазак руске ракетне фрегате Адмирал Горшков и нападне нуклеарне подморнице Казањ класе Јасен М у Карипско море и посету Куби усталасала је поново хладноратовску причу из октобра 1962. године када је некадашњи Совјетски Савез на том острву којим је владао суверено до 2016 године Фидел Кастро поставио интерконтинеталне балистичке ракете СС-4 Серб и ПВО ракете СА-2.
Сада, по други пут, поново оживљава та прича о постављању ракета у двориште САД. Иначе први пут после 1962. године ова идеја појавила се у руским медијима 2021. године када се први пут проговорило о таквој идеји. Све се одиграло пар месеци пре него што је почео рат у Украјини.
Изјава руског председника Владимира Путина о руском асиметричном одговору на двање прецизног оружја Украјини за грађање територије европског дела Русије поклопила се са најавом и реализацијом посете три брода Сверне флоте РМ.
То не би било ништа необично да ракетна фрегата Адмирал Горшков и нападна нукеларна подморница Јасен М не носе морнаричке хиперзвучне ракете типа “Циркон”.
Руски медији у жару пропаганде су 2022. године први пут говорили о поновном враћању руских ракета у америчко двориште. Тада су споменуте биле две локације осим Кубе ту је била и Венецуела као најоданији савезник Москве на тлу Јужне Америке.
WHAT THE HECK?!?
— Graham Allen (@GrahamAllen_1) June 10, 2024
Now Russia is moving WARSHIPS to Cuba because of what the U.S. is doing in Ukraine…
Biden is going to bring us to WWIII.
ON AMERICAN SOIL!!!!
President Trump, WE NEED YOU.
pic.twitter.com/eEc3kZQhrp
Тада се спомињала поново Карипска криза број 2 само што уместо балистичких ракета у обзир долази хиперсонично оружје. Тог 14. децембра 2021. аутор овог текста је записао:
“Вест да је Русија одлучила да размести нукеларне снаге у Европи?!, а посебно да је руска стратешка тријада у приправности изазвала је поприличну узнемиреност на Западу, а богами и у самој Русији, где су поједини медији дочекали ову вест са тезом да ли је могуће поновити “Карипску кризу” број 2 као што је било 1962. да Русија размести своје нуклеарне капацитете ближе САД.
Ту се за млађе читаоце мисли на оних 13 дана октобра далеке 1962 када су САД и Совјетски Савез били на корак од нукеларног рата због размештаја балистичких ракета СС-4 на Куби. Сада СС-4 нема више у оперативној употреби, одавно, али су зато стигле хиперсоничне ракете које поседује и Русија и САД које већ увелико размишљају да их разместе у источној Европи близу границе са Русијом, јер овако и онако споразум ИНФ који се дотиче ракета средњег домета, а који је потписан 1987. више и не постоји са чиме је отворена нова трка у наоружању, а свет постао значајно небезбедно место.
Русија, посебно Министарство одбране Руске Федерације сматра да што су такви системи бчижи границама Русије, то су ризици од дестабилизације, и појаве нове кризе све већи и да се она може упоредити са некадашњом карипском кризом.
Подсетимо, 1961. године САД су на турску територију прво распоредиле ракете Јупитер, што је омогућило нуклеарни удар на Москву за 10 минута од момента лансирања ракете да погоди циље. Американци су раније такође распоредили ракете средњег домета у Италији и Великој Британији. Као одговор на ову директну претњу самом постојању СССР-а следеће, 1962. године, совјетске балистичке и тактичке ракете са нуклеарним бојевим главама послате су на Кубу, одакле су могле да гађају цео амерички средњи запад и исток. Сазнавши за ово, Вашингтон је извео поморску блокаду Кубе и озбиљно је намеравао да бомбардује ово острво, а затим спроведе војну операцију у пуном обиму. Две суперсиле су се нашле на ивици да између себе започну нуклеарни рат.
Резултат совјетске операције „Анадир“ било је међусобно повлачење ракета средњег домета обе стране: из Турске и са Кубе. Москва је још једном убедљиво показала Вашингтону да ће са СССР -ом морати да се рачуна.
© ShutterstockРуски медији блиски Министарству одбране Русије наводили су да од тога свега нема ништа и да је то голо претеривање, јер Фидела Кастра више нема, а млади нови председник Кубе има другачије планове од тога се бави ракетама.
Да ли су модерној Куби потребне руске нуклеарне или хиперсоничне ракете? Не, нису потребни. Острву слободе, где се остаци социјалистичког система убрзано разбијају, потребни су трговински односи са суседним Сједињеним Државама. Авај, као капиталистички конкурент Сједињеним Државама, Русија нема шта да понуди Хавани. Укупан трговински промет између Кубе и целе Евроазијске економске уније у 2020. износио је само 155,7 милиона долара, од чега на Русију отпада 95 одсто, а на Белорусију 4 одсто. По увозу у ЕАЕУ, Куба је на 105. месту, између Албаније и Хондураса.
Истина је да Хавана и Москва данас нису заиста потребне једна другој. Да, наравно, могли бисмо да узмемо део “Острва слободе” за изнајмљивање наредних 1.000 година за наше потребе као компензацију за вишемилионске совјетске дугове. Нека не не требају им нуклеарне ракете, али би руска ратна морнарица могла да добије поморску базу за површинске бродове и подморнице, у најгорем случају – ПМТО, од чега би било више смисла на Куби него у Судану. Могла би се изградити ваздушна база за смештај ловаца, противподморничких авиона и хеликоптера, а могли би редовно да посећују и стратешки бомбардери Ту-160 „Бели лабуд”.
Али, авај, 2014. смо Куби отписали скоро 32 милијарде долара, што би била одлична полуга притиска на “Острво слободе” приликом одлучивања о изградњи руске војне базе. Зашто сте то отписали? Из неког разлога. Стога су расправе о могућој „кубанској ракетној кризи-2“ данас беспредметне. Не чекају нас тамо. И сама Москва је закуцала ова врата испред себе. Остаје да погледамо ка Венецуели.
Ова прича затим се преселила и у 2022. годину и то први пут о њој се проговорило 12. јануара 2022. мало више од месец дана пре напада на Украјину
“Само дан после разговора у седишту НАТО између Алијансе и руске делегације коју су водили заменик министра спољних послова Сергеј Рјабков и заменик министра одбране Руске Федерације гененерал Пуковник Александар Фомин из Москве је стигао нови шок.
Наиме, руска државна агенција РИА новости на мрежи Телеграм објавила је кратко саопштење Рјбакова о могућности да се руска војна инфраструктура размести на Куби и у Венецуели.
“Не желим ништа да потврдим или одбацим”, рекао је Рјабков и тиме није могао да ни потврдити ни да искључити могуц́ност да би Русија могла да распореди војна средства на Куби и Венецуели.
С друге стране његов предпостављени шеф руске дипломатије Сергеј Лавров на дашањој конферецнији за новинаре изјавио је поводом да:
“Слобода неких држава да ступају у савезе не би требало да подрива безбедност других држава”.
Изгледа ни од тога неће бити ништа претерано. Оно што тренутно Русију можда више занима од ракета на Куби јесте повратак у стару базу Лурдс која је напуштена 2001. године, а која је била прислушни центар за овај део света и обонова поморске базе за подморнице , пошто Русија планира да обнови патролне мисије руских нападних и стратешких подморница на Карибима. Последњи пут интензивни хаос био је 2011/2012 године када су се руски нападне нуклеарне подморнице мувале по Карипском мору.