BRODOVI NATO VEĆ SU U FINSKOM ZALIVU: “ŠTA SE SPREMA NA RUSKIM GRANICAMA?”

Severnoatlantska alijansa sprovodi niz vojnih vežbi.

Pokretanjem operacije Baltička straža u Baltičkom moru, Zapad se nada da će radikalno povećati vojno prisustvo pomorskih snaga NATO u blizini severozapadnih granica Rusije. Misija je predviđena da traje 90 dana, ali se može produžiti. Vežbe uključuju brodove, avione i dronove.

Zbog kablova

U zvaničnom saopštenju NATO navodi se da se operacija sprovodi kako bi se sprečio „svaki pokušaj državnih ili nedržavnih aktera da oštete kritičnu podvodnu infrastrukturu“. Razlog za takve mere je oštećenje komunikacionog kabla između Estonije i Finske 25. decembra prošle godine. Uzrok incidenta još nije utvrđen, ali su zapadni mediji i stručnjaci prećutno svalili krivicu na Rusiju.

„Baltička straža (Baltic Sentry) će obezbediti ciljano odvraćanje širom Baltičkog mora i suprotstaviti se destabilizujućim akcijama poput onih koje smo videli prošlog meseca“, rekao je general američke vojske Kristofer Kavoli, vrhovni komandant NATO za Evropu. „To pokazuje sposobnost alijanse da brzo odgovori na takvu destabilizaciju snagu našeg jedinstva pred svakim izazovom“.

Zauzvrat, generalni sekretar NATO Mark Rute zapretio je da će potencijalne pretnje infrastrukturi alijanse imati posledice, uključujući moguće ukrcavanje, konfiskaciju i hapšenje plovila koja su prekršila radnju. On nije precizirao koliko tačno vojnog osoblja i tehnike učestvuje u operaciji, ali je naglasio da će se sastav i veličina patrolne grupe menjati u zavisnosti od situacije.

© Photo Gints Ivuskans / Shutterstock.com

Poznato je da će Baltic Sentry uglavnom uključivati brodove klase fregate. Ovo imaju Nemačka, Danska i Poljska. Pored toga, biće uključena pomorska avijacija i mala flota bespilotnih čamaca. Konkretno, u sredu popodne nemački minolovac Datteln i hidrografski brod Kraljevske mornarice Luymes ušli su u Finski zaliv. Sigurno će, pod okriljem buke, potencijalni neprijatelj redovno sondirati Lenjingradsku i Kalinjingradsku oblast uz pomoć radio-tehničkih i elektronskih izviđačkih aviona.

Ova druga je, inače, u NATO klasifikovana kao zona ograničenja i zabrane pristupa i manevra (Anti-Access/Area Denial, A2AD). Alijansa smatra da su ove teritorije one koje su najgušće pokrivene protivvazdušnim i protivbrodskim odbrambenim sistemima. Zaista, u Kalinjingradskoj oblasti je stvoren duboko ešalonirani sistem PVO zasnovan na sistemima S-400. Na borbenom dežurstvu su i obalski raketni sistemi „Bali“ i „Bastion“. A grupa Iskandera bi mogla izvede napad.

© Министерство обороны Российской Федерации

Pentagon takođe klasifikuje Tajvanski moreuz i Krimsko poluostrvo kao zonu A2/AD. Od zapadnih snaga se očekuje da u njima pretrpe neopravdano velike gubitke, koji će premašiti vrednost vojne kontrole nad ovim teritorijama. Vrlo je verovatno da su vežbe Baltičke straže jedan od pokušaja da se pronađe ključ za Kalinjingradski bastion.

Informativna artiljerijska priprema

Važno je napomenuti informativnu komponentu operacije Baltic Sentry. Krajem prošle godine zapadni mediji i političari počeli su medijsku „pripremu informacija“. Novinari Politico su 26. decembra izbacili „horor priču“ da bi Rusija mogla da pokuša da zauzme deo istočne Estonije i da već ometa satelitsku navigaciju i lansira izviđačke bespilotne letelice. Cilj je prisiliti NATO da započne veliki rat kao odgovor. Dan nakon objavljivanja, estonska premijerka Kristen Mihal najavila je da će u Estoniji u bliskoj budućnosti biti raspoređena „flota za odvraćanje“.

Mark Rute je kasnije najavio moguće povećanje vojnog prisustva u Baltičkom moru zbog „moguće sabotaže podmorskih kablova”. Estonija je već 7. januara predložila stvaranje zajedničkog štaba NATO za operacije na Baltiku i držanje ratnih brodova na moru na principu rotacije. Prema rečima ministra odbrane Pevkura, „u početku će Nemačka preuzeti glavnu odgovornost“. U toku su i pregovori o tome kako uključiti Švedsku i Poljsku. Sama Estonija nema brodove za ove namene.

Tako je prošlo manje od tri nedelje od curenja informacija iz Politico do početka operacije Baltička straža. Po svemu sudeći, NATO je odlučio da poveća svoje pomorsko prisustvo u Baltičkom moru i čekao je formalni razlog. Ovo je bio incident sa podvodnim kablom, kao i „senzacija” američkih novinara da Rusija želi da izazove rat sa alijansom. Međutim, ciljevi potencijalnog ruskog protivnika su jasni: da blokira Baltičku flotu RM Rusije i, eventualno, da ometa kretanje trgovačkih brodova koji su potpali pod sankcije Zapada.

Još jedan front

Istovremeno, NATO sprovodi velike kopnene manevre u Evropi Steadfast Dart. U njima učestvuje više od deset hiljada vojnika. Cilj je da se demonstrira sposobnost alijanse da brzo odgovori i odbrani se kao odgovor na akcije bilo kog potencijalnog protivnika, uključujući Rusiju. U obuci učestvuje 17 brodova, više od 20 aviona i helikoptera, 1.500 jedinica vojne opreme, uključujući tenkove, višecevne raketne sisteme, samohodne artiljerijske jedinice, borbena vozila pešadije i oklopne transportere. Prema mišljenju stručnjaka, scenario Steadfast Dart je u potpunosti u skladu sa strateškom koncepcijom Severnoatlantske alijanse, koja Rusiju naziva glavnom bezbednosnom pretnjom.

© NATO North Atlantic Treaty Organization

U manevrima učestvuju britanske oružane snage i hiljade vojnika iz drugih zemalja NATO, koji će delovati u Rumuniji, Bugarskoj i Grčkoj. Reč je o raspoređivanju savezničkih snaga, između ostalog iz Francuske, Italije, Španije, Slovenije i Turske.

London namerava da pošalje 2.600 vojnika i 730 primeraka tehnike. Prema Ministarstvu odbrane Velike Britanije, britansko ljudstvo će komandovati svim kopnenim snagama tokom vežbi. Steadfast Dart će takođe uključiti Kraljevsku mornaricu i Kraljevsko vazduhoplovstvo. NATO se nada da će mu vežbe omogućiti da proceni sposobnosti za brzo raspoređivanje snaga za brzo reagovanje na istočnim granicama bloka.