BORBA PROTIV RUSKE “FLOTE U SENCI”

Ruski brodovi koji se koriste da bi se zaobišle sankcije takođe mogu sabotirati međunarodnu podmorsku infrastrukturu. Zaustaviti ih neće biti lako.

Naftni tanker Eagle S prekinuo je 25. decembra kabl za napajanje zajedno sa nekoliko telekomunikacionih kablova koji povezuju Finsku i Estoniju. Ovaj incident je usledio posle niza sumnjivih sabotažnih operacija poslednjih meseci u kojima su komercijalni brodovi povezani sa Rusijom i Kinom vukli svoja sidra da preseku kablove i cevovode u Baltičkom moru.

Na evropskom podmorju nalazi se obimna podmorska infrastruktura, kategorisana u telekomunikacione kablove, naftovode i gasovode i električne kablove. Ova sredstva su od vitalnog značaja za održavanje evropskih društava i ekonomija. Uprkos napretku u satelitskim komunikacijama, podmorski kablovi i dalje nose više od 97 odsto svetskih telekomunikacija. Oni takođe podržavaju finansijska tržišta, omogućavajući preko 10 triliona dolara u dnevnim finansijskim transakcijama svakog dana. Cevovodi u Severnom moru transportuju naftu i gas od priobalnih polja do obale, dok oni u Baltičkom moru povezuju baltičke države sa nordijskim zemljama, smanjujući zavisnost od Rusije. Pored toga, podmorski električni kablovi su sve kritičniji kako Evropa integriše svoje tržište električne energije i prelazi na sisteme obnovljive energije.

Eagle S je deo takozvane ruske „flote u senci“ — mreže brodova okupljenih da zaobiđu gornju granicu cena G7na izvoz ruske nafte. Ovi brodovi rade pod složenim vlasničkim strukturama, vijore tuđe zastave, nemaju zapadno osiguranje i često onemogućavaju sisteme za praćenje da bi prikrili svoje kretanje. Otkako su Rusiji uvedene sankcije 2022. godine, flota u senci se brzo širila, sada navodno čini preko 1.000 brodova – otprilike 17 odsto globalne flote tankera. Iako je njegova primarna svrha da održi izvoz ruske nafte, plovila u ovoj floti se sve više sumnjaju da ometaju podmorsku infrastrukturu.

Korišćenje flote u senci za sabotaže daje Rusiji nekoliko prednosti, od kojih je najznačajnija poricanje. Nepoznati aranžmani o vlasništvu, upravljanju i označavanju flote otežavaju praćenje kontrole nad brodom do Rusije. Na primer, Eagle S upravlja kompanija sa sedištem u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kojom upravlja indijska firma i registrovana je pod zastavom Kukuovih ostrva. Ova složenost omogućava Rusiji da negira situaciju, o čemu svedoči njena tvrdnja da Finska zaplena Eagle S nije bila njena odgovornost.

Veličina flote efektivno proširuje pomorske i obaveštajne sposobnosti Rusije. Iako ovim brodovima nedostaju konvencionalne borbene funkcije, oni su veoma pogodni za taktiku sive zone i hibridne pretnje. Radeći pod maskom komercijalnih aktivnosti i zaštićeni međunarodnim pomorskim pravom, plovila flote u senci mogu da plove međunarodnim vodama uglavnom neprimećeno. Za razliku od ruskih pomorskih ili istraživačkih brodova, koji se pomno prate, komercijalne brodove je teže pratiti.

© https://www.royalnavy.mod.uk/

Anfažovanje brodova flote u senci za sabotaže je relativno jednostavno, pošto su oni već pod nekim oblikom ruske državne kontrole. Ubediti posadu da povuče sidro i ošteti podmosku infrastrukturu zahteva minimalan napor. Štaviše, ove akcije imaju psihološke implikacije. Iako je trenutno samo nekoliko brodova osumnjičeno za sabotažu, cela flota postaje ukaljana sumnjom. Ova implicitna pretnja – sposobnost Rusije da naredi široko rasprostranjenu sabotažu – pojačava strateški uticaj flote.

Osim direktne sabotaže, brodovi flote u senci se bave drugim aktivnostima. Eagle S, na primer, možda je nosio sisteme obaveštajne signalizacije (SIGINT), prema izveštaju Lloyd’s List. Ranije je postavio „uređaje tipa senzora“ u Lamanšu, dodatno naglašavajući hibridne mogućnosti flote.

NATO, EU i njihove države članice bore se sa ovim izazovima. Na nivou NATO, struktura za koordinaciju kritične podmorske infrastrukture u Briselu podstiče koordinaciju između vojnih i civilnih aktera. Istovremeno, pomorski centar za bezbednost kritične podmorske infrastrukture sa sedištem u Velikoj Britaniji pomaže u donošenju odluka NATO. EU je pokrenula nekoliko civilnih antivnosti za koordinaciju, uključujući Neformalnu ekspertnu grupu za infrastrukturu podmorskih kablova, koja ima zadatak da razvije paket alata za bezbednost kablova za ublažavanje rizika i ranjivosti. Pojavile su se i multilateralne inicijative, kao što je saradnja zemalja Severnog mora u zaštiti podmorske infrastrukture, praćene sličnim naporima među baltičkim državama. Na vojnom frontu, Zajedničke ekspedicione snage aktivirale su opciju odgovora u novembru 2023. godine za raspoređivanje pomorskih i vazdušnih kapaciteta u Severnom i Baltičkom moru. U januaru 2025. godine Zajedničke ekspedicione snage su pokrenule „Nordic Warden“, sistem veštačke inteligencije predvođen UK za procenu rizika koje predstavljaju plovila u oblastima visoke opasnosti.

Sankcionisanje plovila je deo rešenja za pretnju flotom u senci, ali je njena efikasnost ograničena. Sankcije zahtevaju tačnu identifikaciju plovila flote u senci, a složenost flote ometa sveobuhvatno mapiranje. Na primer, UK je nedavno sankcionisalo dvadeset plovila, mali deo flote od preko 1.000 ljudi. Eagle S, umešan u incident između Finske i Estonije, nije bio na listi EU od sedamdeset devet sankcionisanih brodova.

Pojačana pomorska zaštita takođe je deo odgovora, ali zahteva resurse i ne može da garantuje potpunu bezbednost. Praćenje sumnjivih brodova je ključno za uklanjanje verodostojnog poricanja Rusije. Ipak, proaktivno čuvanje sve podmorske infrastrukture je nepraktično. Resursi obalske straže i mornarice su već rastegnuti, a njihovo odvraćanje od drugih suštinskih zadataka moglo bi da koristi protivnicima poput Rusije. Pored toga, sabotaža kablova može se desiti u roku od nekoliko minuta, ostavljajući malo vremena za reagovanje u ogromnim pomorskim prostorima.

Pristup koji više obećava uključuje gađanje plovila i njegove posade. Oštećenje podmorske infrastrukture zahteva aktivne odluke posade, a istrage mogu da utvrde da li je reč o nemaru ili nameri. Proaktivno zadržavanje sumnjivih plovila i posada, u kombinaciji sa jasnim merama odvraćanja, može obeshrabriti sabotažu. Nedavni incidenti pokazuju ovu strategiju: finske specijalne snage su se ukrcale na Eagle S, usmerile ga u finske vode i zadržale njegovu posadu. Nekoliko dana kasnije, Finska je odbila da brodu da dozvolu za rad nakon što je tehnički pregled otkrio velike bezbednosne probleme. Švedska mornarica pronašla je sidro Eagle S koristeći podmornički spasilački brod HMS Belos.

Iako bi snažan pristup zapleni i zadržavanju brodova mogao da spreči dalju sabotažu, on nosi rizike. Operacije flote u senci postoje u legalnim sivim zonama, čineći hapšenja i zaplene pravno složenim. Zapadne zemlje moraju da poštuju zakon o pomorstvu da bi održale međunarodni kredibilitet, a sumnjive radnje bi mogle da potkopaju ovaj princip. Odmazde protivničkij nacija, uključujući zaplenu legitimnih plovila pod lažnim izgovorom, mogle bi poremetiti međunarodnu trgovinu, koja je od vitalnog značaja za zapadne ekonomije.

Rešavanje opasnosti od flote u senci zahteva višestruku strategiju, balansiranje sankcija, pomorske zaštite i direktnog odvraćanja uz poštovanje međunarodnog prava. Bez takvih mera, rizik za kritičnu evropsku podmorsku infrastrukturu nastaviće da raste.