Пад Табке: Крај курдске контроле над кључном инфраструктуром
Нова Сиријска арапска армија (САА) преузела је 18. јануара 2026. потпуну контролу над стратешки важним градом Табка и припадајућим војним аеродромом. Најзначајнији успех ове операције је обезбеђивање бране Еуфрат, највећег хидроенергетског објекта у Сирији, чиме је Дамаск повратио контролу над виталним ресурсима земље.
Према извештајима са терена, сиријске снаге су ушле у град из неколико праваца, присиљавајући борце СДФ-а на повлачење. Док војска спроводи операције чишћења, Министарство информисања Сирије оптужило је снаге под контролом Курда за егзекуције цивила и затвореника током повлачења из града, што је Дамаск окарактерисао као ратни злочин према Женевским конвенцијама.
„Лекција историје преко ноћи“: Офанзива ка Раки
Темпо напредовања сиријске војске изненадио је и међународне посматраче. Након заузимања четврти у Алепу пре мање од две недеље, фокус операција је муњевито пребачен на исток. Војни аналитичари описују овај покрет као „масивна клешта“ која стежу преостала упоришта СДФ-а.
Тренутно се војне јединице налазе на мање од 5 километара од западне капије Раке. Према подацима Сиријске опсерваторије за људска права (SOHR), СДФ је већ изгубио контролу над око 75% територије Табке, док се у области Мансуре предало 64 борца након што су остали у потпуном окружењу.
Колапс линија у Деир ез-Зору: Племена окренула леђа СДФ-у
Док војска напредује ка Раки, на истоку земље, у провинцији Деир ез-Зор, дошло је до масовног устанка локалних арапских племена против курдске администрације. У координацији са сиријском војском, племенске снаге су извршиле удар на економски крвоток региона: Нафтно поље Ал-Омар и гасно поље Конико прешли су под контролу провладиних снага. Локални извори потврђују пребеге арапских припадника СДФ-а, што је изазвало унутрашње пуцање одбрамбених линија курдских снага.
Безбедносни вакуум настао након повлачења америчких снага, које су раније користиле ова поља као базе, омогућио је Дамаску да готово без отпора поврати контролу над најважнијим енергетским ресурсима.
Хуманитарна криза и безбедносни ризици
Ситуација у самој Раки је критична. Снабдевање водом је потпуно прекинуто након што је експлозија оштетила главне цевоводе код старог моста на Еуфрату, који је наводно дигнут у ваздух од стране СДФ-а како би се успорило напредовање војске.
Највећу забринутост изазива судбина затвора у Раки, где се налази више од 2.000 припадника Исламске државе (ISIS). Постоји велики ризик да би у хаосу повлачења могло доћи до масовног бекства терориста, што би могло поново дестабилизовати регион.
Дипломатска тишина Вашингтона
Упркос апелима руководства СДФ-а, Сједињене Државе за сада не показују званичну реакцију на брзо урушавање својих дојучерашњих савезника на терену. Иако су вођени разговори у Ербилу, чињеница да су руте снабдевања пресечене, а нафтна поља изгубљена, сугерише да је политичка мапа Сирије претрпела неповратну промену у корист нове централне власти у Дамаску.