Док круже гласине о државном удару у Дамаску, подстакнуте уздржаношћу председника Башара ел Асада да се појави на ТВ, многи спекулишу о паду сиријског председника.
Неизвесност о његовом боравишту и неуспех да разговара са својим народом у оштрој су супротности са употребом медија од стране Абу Мохамада ел Џуланија, муслиманског фанатика чији су борци обучени у балаклаву (црна одећа) заузели највећи град у земљи.
Чудно ћутање председника Асада откако је одлетео у Москву да посети свог чврстог савезника Владимира Путина изазвало је узбуђење многих његових противника да је можда тамо потражио уточиште уместо да се врати у Сирију.
Био би то кротак крај за диктатора који је пролио толико крви покушавајући да отме своју земљу од сиријских побуњеничких група, курдских бораца и исламских фундаменталиста попут Исламске државе и Ал Каиде.
Он и његови руски покровитељи – који имају морнаричке и ваздушне базе на сиријској обали – готово су сравнили Алепо 2017. године. А сада авиони Сухој поново нападају побуњенике (терористе) у граду, јер Русија неће штедети на жртвама како би заштитила своје базе.
Али то тражи стабилност, а Асад то представља, тако да ако је председник бацио пешкир, то не би било по налогу Москве.
Вероватније је да Асад планира контранапад. Он је и раније био на зачељу и издржао је многе кризе, тако да ће бити уверен да се ова побуна може угушити као и претходне.
Гласине о Асадовој смрти, које су без сумње промовисали његови противници, деморалисаће сиријски режим, али он је увек успевао да се повуче са ивице. Заиста, можда је већ пренео последњу поруку Џуланију.
Друга опција би била да Асад консолидује своју базу моћи на северозападној обали Сирије где се налазе руске базе.
Без обзира да ли остаје и бори се или бежи, остављајући вакуум моћи у Дамаску, грађански рат је нешто што ће утицати на цео Свет.
Током последњег, у којем су исламистички фундаменталисти заузели велике делове Сирије, Велика Британија је претрпела неке од најгорих терористичких напада у новијој историји.Тако су 2013. године двојица екстремиста убили војника Ли Ригбија. Четири пешака су погинула када их је Халид Масуд покосио својим аутомобилом на Вестминстерском мосту пре него што је насмрт избо полицајца Кита Палмера 2017. године. Три месеца касније, тројица исламиста улетела су комбијем у гомилу људи на Лондонском мосту пре него што су ножем избола купце на Бороу Маркету.
Тада су, као део међународне коалиције, британске снаге бомбардовале терористе Исламске државе у Сирији и Ираку да се регион ослободи од такозваног калифата. Сукоб је радикализовао исламисте да почину у овим државама гнусне злочине.
Језа ће се проћи низ кичме свих нас, целог Света, пред изгледом за нову еру екстремизма.
Грађански рат у Сирији је такође проузроковао да око пет милиона људи побегне из земље, од којих су многи кренули у западну Европу.
Скоро смо немоћни да спречимо још једну имиграциону кризу.
Ситуација у Сирији је још сложенија и опаснија него раније.
Мотивисана мржњом према алавитском сиријском режиму, ова нова сунитска група, Хајат Тахрир Ал Шам – изданак Ал Каиде – изгледа да је заузела Алепо као одскочну даску за свргавање Асада.
Турске снаге би могле пасти иза њих, као сунити који мрзе моћну курдску мањину која се налази на сиријско-турској граници.
Све ове фракције унутар Сирије су збуњујуће и победа било које стране ће бити лоша вест за Запад и цео Свет, али имамо ли снаге и воље да станемо између ових бесних паса?
За сад отпор пружа Сиријска арапска армија уз помоћ Руса и у садејству са курдским снагама. У међувремену се огласио и председник Асад преко ТВ. Све у свему, крај 2024. године биће турболентан.
А Асад у Сирији је за цео Свет, најмање лоша опција.