Američki stelt bombarderi B-2 Spirit uključeni su u napad protiv Irana, izvodeći duge misije direktno sa matične baze Whiteman u Misuriju. Njihov ulazak u operacije označava novu fazu rata iz vazduha i stavlja iranske podzemne raketne komplekse pod direktnu pretnju.
Prema dostupnim podacima, B-2 su tokom noći gađali tzv. „raketne pećine“ – komplekse izgrađene duboko ispod planinskih masiva, koji služe za skladištenje i u pojedinim slučajevima lansiranje balističkih raketa kroz otvore u plafonu tunela.
Strategija: ne uništiti, već zapečatiti
Iranski raketni kompleksi izgrađeni su kao višekomorni sistemi, sa mogućnošću izolacije pojedinih delova u slučaju napada. Potpuno uništenje takvih objekata zahtevalo bi kompleksno planiranje i veliku količinu specijalizovane municije.
Međutim, njihova glavna slabost nije u unutrašnjoj strukturi već u pristupnim tačkama. Dovoljno je obrušiti ulaze u tunele i održavati ih zatvorenim tokom trajanja sukoba kako bi raketni arsenal unutar kompleksa postao operativno beskoristan. Satelitski nadzor omogućava praćenje pokušaja ponovnog otvaranja ulaza i blagovremenu reakciju novim udarima.
Na pojedinim lokacijama postoje i kosine iznad ulaza, što omogućava prodor penetratorskih bombi do dubine na kojoj se nalaze sami tuneli, a ne samo pristupni otvori.
Komplikacija: lansiranje iznutra
Pojedini kompleksi poseduju vertikalne otvore u plafonu koji omogućavaju lansiranje balističkih raketa bez izlaska iz objekta. Neke lokacije imaju i automatizovane sisteme za brzo punjenje i lansiranje.
To znači da privremeno zaptivanje ulaza ne garantuje potpuno onemogućavanje lansiranja. Ipak, zaštitna vrata iznad lansirnih otvora mogu biti probijena, a same lansirne pozicije uništene – zadatak za koji je B-2 posebno pogodan.
Koje oružje je korišćeno
Pentagon je potvrdio da su B-2 tokom misija koristili 2.000 lb bunker buster bombe. Reč je o varijantama kao što su GBU-31 JDAM sa bojevom glavom BLU-109, koje su sposobne za prodor u utvrđene objekte.
Iako Massive Ordnance Penetrator (MOP) od 30.000 lb predstavlja najmoćniju nenuklearnu probojnu bombu, njihov broj je ograničen, a svaki B-2 može poneti samo dve. Zbog složene i segmentirane strukture raketnih kompleksa, efikasnost MOP u potpunom uništenju objekata bila bi upitna bez izuzetno preciznih obaveštajnih podataka.
B-2 može poneti do 16 bombi klase 2.000 lb u jednoj misiji, što mu daje značajnu prednost u odnosu na lovačko-bombarderske platforme.
Satelitski snimci nastali nakon udara pokazuju da su ulazi u pojedine raketne komplekse tokom noći obrušeni.
Zašto B-2, a ne B-52 ili B-1
Glavni razlog leži u stelt karakteristikama. Iranski vazdušni prostor nije u potpunosti „očišćen“, a mobilni PVO sistemi predstavljaju stalnu pretnju.
B-2 omogućava prodor u složeno branjeni vazdušni prostor uz minimalan rizik, uz podršku elektronskog ratovanja, kiber operacija i lovačke pratnje. Posade ovih bombardera redovno se obučavaju upravo za ovakve misije dubokog udara.
Politička pozadina i uloga Velike Britanije
U početnoj fazi operacije, SAD nisu imale dozvolu da koriste britanske baze za udare na Iran, uključujući RAF Fairford i Diego Garcia.
Međutim, britanski premijer Kir Starmer naknadno je saopštio da London odobrava korišćenje baza za ograničene udare na iranske raketne položaje, uz obrazloženje da je reč o odbrambenoj meri radi zaštite britanskih života i saveznika u regionu.
Postoji mogućnost da B-2 i druge platforme u narednim danima budu prebačene bliže zoni operacija.
Problemi prilikom povratka
Četiri B-2 Spirit bombardera – PETRO41, PETRO42, PETRO43 i PETRO44 – koji su se vraćali u bazu Whiteman morali su da preusmere let ka bazi Dajes u Teksasu zbog vremenskih uslova.
Operacija protiv iranskih raketnih kompleksa, prema procenama, mogla bi da se nastavi ukoliko se vazdušna kampanja proširi sa neutralisanja neposrednih pretnji na sistematsko uništavanje iranske nuklearne infrastrukture i vojno-industrijskog kompleksa.
Pa čime ovi razaraju Bliski istok kad su ovi uspešno onesposobili podzemne raketne baze IRGC-a.
Verovatno ovi tuku iz praćki.