Rusija se Kijevu sveti trenutno i desetostruko: Poruka ruske vojske nakon pokušaja napada ATACMS raketama

Šta nam govori ukrajinski napad američkim raketama ATACMS na Voronjež i ruska odmazda o trenutnoj poziciji i mogućnostima zarađenih snaga.

Eskalacija poslednjih udara pokazuje surovu realnost rata: svaki ukrajinski pokušaj da izvede udar duboko u rusku teritoriju izaziva odgovor koji je po obimu, snazi i preciznosti neuporedivo veći. Napadom na Voronjež američkim raketama ATACMS, Kijev je pokušao da pošalje poruku da još uvek ima kapacitet da iznenadi, da prodre u rusku pozadinu i da demonstrira da zapadne isporuke oružja mogu da promene dinamiku na terenu. Međutim, kako se jasno videlo u praksi, ruski sistemi PVO — pre svega S-400 i Pancir — presreli su, prema Rusima, sve projektile, ostavivši ukrajinsku poruku moći bez bilo kakvog stvarnog rezultata. A onda je usledio ruski odgovor.

Usledio je gotovo trenutno i imao je odlike demonstracije mogućnosti velike vojne sile koja ne samo da ima čime da uzvrati, već to može da učini sa deset puta većim intenzitetom. Dok je Ukrajina upotrebila jednu američku platformu — HIMARS nosač ATACMS-a — Rusija je odgovorila sa svih mogućih platformi koje ima u svom arsenalu: strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS ispalili su desetine H-101; Tu-22M3 uputili su H-22; fregata „Admiral Makarov“ i podmornica „Varšavjanka“ lansirale su Kalibare; sa kopnenih pozicija poleteli su Iskanderi. Ukupno više od pedeset raketa svih klasa poletelo je u jednoj noći, usmeravajući udar na energetsku, gasnu i industrijsku infrastrukturu širom Ukrajine — od zapadnih regiona do same centralne zone zemlje.

Rusija odgovara trenutno, sa svih platformi, desetostruko

Ono što je posebno važno u ovoj eskalaciji jeste pitanje: može li Ukrajina uopšte da nanese Rusiji štetu koja bi imala strateški značaj? Čak i kada koristi najskuplje i najmodernije sisteme koje Zapad može da joj obezbedi, njeni udari ili bivaju presretnuti ili imaju minimalan efekat. Retki su oni uspešni, sa izvesnim propagandnim uspehom, ali i dubljim strateškim posledicama. Ipak, čak ni takve operacije nisu smanjile intenzitet ruskih udara. Nasuprot tome, ruski odgovori su masovni, višeslojni i usmereni na dubinu teritorije, pokazujući potencijal koji je za Ukrajinu — a i za njene saveznike — sve teže ignorisati.

Poruka Moskve prethodne noći nije samo bila da će svako gađanje ruske pozadine biti kažnjeno; poruka je da će biti kažnjeno desetostruko jače. Osim snimka oborenih ATACMS-a, objavljeni su i kadrovi uništenih HIMARS lansera koje je pogodio Iskander-M kod Voloske Balakleje. Potom je usledio masovan talas raketa, čije posledice Ukrajina tek sabira: termoelektrane, gasna postrojenja i industrijska infrastruktura pretrpeli su tešku štetu, a iz Ternopolja stižu vesti i o civilnim žrtvama. Dakle, prema svemu, ukrajinski napad je neutralisan, uništen je lanser, a onda je usledila surova osveta.

Sve ovo pokazuje nešto što se u poslednjih godinu dana sve više potvrđuje — da je u direktnom duelu raketnim sredstvima odnos snaga duboko asimetričan. Ukrajina može da pokuša da pošalje poruku, ali Rusija je ta koja odgovara, i to u razmerama koje Kijev ne može da prati. Moskva je na ovaj način, ponov preko leđa Ukrajinaca, odgovorila i „zapadnim partnerima“.