Арктички регион постаје све важнија тачка сукоба интереса великих сила, са Кином и Русијом у главним улогама.
Док Москва регион сматра својом природном стратешком зоном утицаја, Пекинг га промовише као „заједничко наслеђе човечанства“, отварајући питање будуће поделе арктичких ресурса и транспортних путева. Амерички председник Доналд Трамп је такође најавио изградњу америчких ледоломаца и премештања фокуса на Артик.
Кинеска арктичка стратегија: економски интереси и безбедносни изазови
Према изјавама Максима Данкина, генералног директора Пројектне канцеларије за развој Арктика, кинеске компаније све су активније на Међународном арктичком форуму, а све већи број кинеских теретних бродова користи Северни морски пут. Ова рута постаје кључна за Пекинг, посебно након што су САД појачале притисак у Јужном кинеском мору, угрожавајући традиционалне кинеске трговачке путеве. Малајски мореуз кроз који пролази већина кинеског извоза и скоро 80% нафте коју Кина увози у случају сукоба на Пацифику може бити лако блокиран. Последице по свет би биле видљиве пре свега кроз смањење БДП-а и паралисање трговине.
Арктик привлачи Кину и због огромних природних ресурса – од угља и нафте до ретких земних метала, неопходних за развој високих технологија. Међутим, иако је Русија тренутно главни кинески партнер у региону, две земље имају супротстављене визије о будућности Арктика.
Русија брани своје арктичке интересе
Руска Федерација сматра Арктик делом своје националне безбедности и економски виталним простором. Председник Владимир Путин нагласио је да ће Русија:
- Ојачати своју флоту ледоломаца, укључујући нуклеарне јединице нове генерације
- Развијати екстракцију минерала, посебно ретких земних метала
- Повећати војно присуство у арктичкој зони
Москва мора бити спремна да брани своје интересе па се обнављају стари совјетски аеродроми и граде нове војне базе на Артику са сталним присуством.
НАТО и потенцијал за сукоб
Земље НАТО-а све више гледају на Арктик као на потенцијално бојиште, посебно након што је Русија почела да утврђује своје позиције. Иако је отворени сукоб мало вероватан, тензије расту. Поред САД, које желе да припоје Гренланд баш због приступа Артику, и Канада планира да уведе додатне снаге на север земље.